Рођена 1982. године у Kрагујевцу.Дипломирала 2007. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Kрагујевцу, одсек – српски језик и књижевност. Члан УЛУС-а од 2020. године, а УЛУПУДС-а од 2021. године. Члан Удружења ликовних уметника Kрагујевца од 2009. године и Удружења ликовних уметника Крагујевца „КУЛ.Т“.
Ана Мутавџић
Самосталне изложбе
Kултурни центар Горњи Милановац
Градска библиотека „Вук Kараџић“, Лазе Маринковића 56, Kрагујевац
Галерија „Обломов“, Kрагујевац
Галерија Народне библиотеке „Др Милован Спасић“, Рековац
Годишња изложба уметника Kрагујевца, Градска библиотека „Вук Kараџић“, Kрагујевац
Заједничка изложба, Ана Мутавџић и Robert Klinglmüller под називом “ Jeder trägt seinen Stern „, KMS Koppstrase 110, Vienna
Годишња изложба уметника Kрагујевца, Градска библиотека „Вук Kараџић“, Kрагујевац
Заједничка изложба, „12 соба 30 уметника“, Удружење за подршку савременој српској уметности, кућа краља Петра I, Београд
Међународна културна манифестација Artists on Globe „Вода-извор живота“, Водице, Хрватска
Међународна изложба “Жене сликари 14“, Галерија Центра за културу Мајданпек
Заједничка међународна изложба „30×30“, Kултурни центар Зрењанина, Kултурни центар Панчева, Kултурни центар Новог Сада и Kултурни центар Сремске Митровице
Kолективна изложба „Нушићијада“, Дом културе Ивањица, Ивањица
Годишња изложба Удружења ликовних уметника Крагујевца „Кул.т“, Народна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац
Изложба нових чланова УЛУС-а, Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић“, Београд
Изложба новопримљених чланова УЛУПУДС-а, Галерија СУЛУЈ, Београд
Изложба „Поглед у неочекивано“, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
XXII Пролећни ликовни салон, Галерија Центра за културу ,,Масука“, Велика Плана
Kолективна изложба „Нушићијада“, Дом културе Ивањица, Ивањица
Годишња изложба Сликарско-графичке секције УЛУПУДС-а, Галерија под сводовима, Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд
Колективна изложба ,,Илузија“, у оквиру ауторског пројекта ,,Уметников отисак“ Ане Мариновић, Галерија Удружења за развој ликовних уметности, иновативних кантаутора и литерарну промоцију, Зетска 2, Скадарлија
УЛУПУДС, 54. Мајска изложба ЗАМИСЛИ! Музеј града Београда, Ресавска 40б
Колективна изложба ,,Линија“, Галерија ,,Тулуз Лотрек“, Ресавска 24, Београд
Уметница за коју бисмо на први поглед рекли да припада колористима, у ствари је врло одмерена у избору боја. Утишана палета, смирених окер, беж и прљаво љубичастих, са међутоновима дечије плаве, добија на интензитету захваљујући акцентима црвене и наранџасте, а све у контрасту са тамном позадином, појачава утисак колористичког изобиља. Више у тонским градацијама, акцентујући бојом и црном линијом, не у функцији цртежа, већ уношења динамике и разбијања бојених површина, она води кроз простор истражујући и на пољу материје и структуре, што је приближава чистој ликовности, а удаљава од фигурације, која је њено полазиште.
Маја Станковић, историчар уметности
Својим ликовним опусом Ана Мутавџић се одупире овој доминантној тежњи модерне уметности. Њен стваралачки поступак се не противи експерименту, али се одупире играма које се одвијају без правила и потребних упутстава. У хијерархији наших дана када уметници – па, дакле, и сликари, нису више обележени ореолом изванредног и јединственог, Ана Мутавџић у својој поетици заступа аристократску мисао да је стваралац, још увек, чаробњак који тајне света тумачи магијом линије, звука, речи.
Дакле, оно што се неопозиво ишчитава на сликама Ане Мутавџић то је њено уверење и вера да брижљиво уоквирена празнина, обојено или нетакнуто бело платно бесадржајност објекта и ситуација не могу да искажу чудо ка коме тежи уметност од првих дана постојања до данас: митски поступак стварања света, раздвајање таме од светлости још једном и увек се понавља у рађању уметничког дела. Уколико постоји неки почетак онда су то уметнички свет и светлост која га чини видљивим.
Проф. др Слободан Лазаревић
Приметно је да се Ана прихвата разноликих мотива, који опстају у домену њене знатижеље. Иако полази од објективне стварности, њена пажња се тиме не окончава, већ се, у извесној мери, од ње одваја, претварајући полазно становиште у разуђен, крајње саржајан контекст. Поред извесних, реалних назнака, које опстају као узор, могућа путања и усмерење, њена визуелна оптика се одвија до асоцијативног и готово апстрактног промишљања. Ипак, она одржава спону са реалним објектом, који никад сасвим не исчезава. Поетичка константа Анине слике траје на осетљивој граници реалног и иреалног, дакле на исходишту сна и стварности. У тим крајностима су саздане визуелне изведенице у које је, неки пут, отежано проникнути мада се, пажљивијом анализом, могу назрети облици, што упућују на човеково окружење. У сликама Ане Мутавџић се збива читава симфонија тонова и међутонова, узбудљивог звуковног сагласја, опредмећеног јасним, одсечним, осетљивим а сигурним опажањима, која је смештају у запажене ствараоце домаће уметности.