Izbornik
Izbornik
Zovem se Radmila Simeunović, rođena sam 1980. godine u Zemunu. Supruga sam i majka dva dečaka. Po zanimanju sam medicinska sestra – vaspitač i radim u Predškolskoj ustanovi „Dr Sima Milošević” u Zemunu. Pored svog osnovnog zanimanja, već duži niz godina pišem poeziju za decu. Do sada sam napisala oko 150 pesama, ali na žalost još uvek nisam uspela da objavim svoju zbirku.
Smatram da je poezija za decu veoma važna karika u njihovom odrastanju, ali je na žalost poslednjih godina veoma zanemarena. Ona u društvu nema više istu pažnju koju je nekada imala. Nema dovoljno medijskog prostora, a samim tim ne može ni dopreti do širih društvenih slojeva. Ipak verujem da će njeno vreme ponovo doći. Moj cilj nije lična promocija, već promocija jednostavnih tekstova u vidu rime iz kojih deca mogu da izvuku neku pouku. Veoma mi je važno i težim ka tome da se u tekstovima akcentuje empatija, drugarstvo, ljubav, poštovanje, uvažavanje različitosti i dr. Pesme su uglavnom namenjene deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta, ali po komentarima koje dobijam od čitaoca mogu da kažem da se dopadaju i starijoj populaciji. Tekstovi koje pišem su po malo i šaljivi, a čitajući ih deci raduje me njihov osećaj zadovoljstva, sreće i radosti.
S obzirom da sam odrastala u vreme kada su bili aktuelni „Muzički tobogan” i časopis „Zmaj”, mogu da kažem da je vreme u kome deca sada odrastaju potpuno drugačije. Naravno savremenije, sa savremenijom tehnologijom protiv koje nemam ništa. Ali takođe mislim da poeziju i dalje treba čuvati i negovati, promovisati kroz različite sadržaje.
Pored toga što pesme objavljujem na svom FB i Instagram profilu, zahvalna sam i portalu „Detinjarije” koji ih redovno objavljuje na svojim stranicama. Zahvaljujući „Detinjarijama” moje pesme su došle do većeg broja čitalaca, koji mi redovno pišu, raduju se i sa nestrpljenjem očekuju nove pesme. Pored toga, stihovima sam podržala i nacionalnu platformu za prevenciju nasilja u školama „Čuvam te” namenjenu deci, roditeljima i zaposlenima. Platformu je pokrenula Vlada Republike Srbije, a stihovi koje sam napisala u cilju podrške platformi nalaze se na njihovom sajtu.
Nadam se da ćemo svi u budućnosti negovati poeziju, težiti ka tome da postoji u odrastanju dece i uživati u njoj.
Žabac Žika
Odlučio žabac Žika
Gde god dođe da se slika.
Menjao odelo, mašnu,
Al je im’o istu tašnu.
Pitala ga žaba Mila,
Nekulturna baš je bila:
„Pa zar nemaš drugu tašnu?
Ne slaže ti se uz mašnu.“
Gleda žabac pa se ljuti,
Ne ide uz kaiš žuti.
Tašna plava pa na pruge,
Šta da radi – nema druge?
Misli šta da kaže Mili,
Ipak su drugari bili.
Da se svađa on ne želi,
Družili se život celi:
„Mila, to je sad’ u modi!
Ne vidi se to u vodi!“
PUŽIĆ JOVA
Pokušao pužić Jova
Da nauči s’ decom slova,
Dok mu jedna deca pišu,
Druga suze s’ lica brišu.
„Šta je bilo dragi Jovo?
Zar ni jedno ne znaš slovo?“
Jova plače pa se stidi,
Zažmurio da ne vidi:
„Mislio sam biće lako,
Ali vidim nije tako,
Celi dan se s’vama mučim,
I ne mogu da naučim!“
„Ne brini se“, deca teše,
Hoće problem da mu reše.
ne trebaju pužu slova,
Nego s’ decom igra nova!
U DVORIŠTU VRTIĆA
U dvorištu vrtića
nasmejana lica,
deci pune ruke
malih ljubičica.
Dok ih beru pitaju
gde su do sad bile,
maslačak im odgovara:
Iza mene su se krile!
Ljubomoru ne krije
– svako to je shvatio:
Ubraćemo i tebe
da nam ne bi patio!
ZDRAVICA ĐACIMA
Deco, odraslima
ostavite brige.
Vi učite slova,
čitajte knjige.
Stičete znanje
to je imanje
i ne treba vam
ništa manje.
Radosni slavite
svoju slavu,
prosvetitelja
Svetog Savu.
Slava njemu
večno nek traje,
vi negujte, čuvajte
svoje običaje.
