Riznica stvaralaštva

Mladost

U ljudskoj hrabrosti
Ponekad dodirneš dno
I ponekad dobiješ krila
I shvatiš da si samo čovek
Koji se igra sa svojim životom
U raskoraku između mogućnosti
I želja postoji još jedna lestvica
Gde nisi svestan kako pobeći
Od sopstvenog ludila koje traje
Urazumi se i budi pribran
I nemoj leteti za životom
Koji je davno izgubio sjaj
Kad te je nosila mladost i
Kad si radio sve što poželiš
Sve u svemu nije biti lako čovek
Ponekad poletiš visoko i padneš
A ponekad stojiš i presabiraš se
I ne znaš kako da se opametiš
Više nisi spreman da rizikuješ
I letiš i tamo i vamo i nemaš petlju
Da počnem sve ispočetka i probaš
Sve ono što si propustio u mladosti

Zdravka Pap, rođena Nikolić,
u selu Drecelj, opština Olovo u Bosni i Hercegovini, od oca Milovana i majke Jovanke. Majka je dvoje dece, ćerke Dubravke i sina Ivana. Svoju poeziju je objavljivala u raznim grupama , portalima i zbornicima. Piše i haiku poeziju koja je njena posebna ljubav. Osvojila je razne pohvale i nagrade.

Zlatno vreme

Velika je radost
Upregnuti umeće
I izvući se čitav
I početi ispočetka

U bezvolji uma
Za mnom kaska briga
I neću joj otvoriti vrata
I da kuca i da vrišti neće biti
Kako ona planira i smišlja

U sumraku misli
Pojavi se svetlost
I obasja puteve i želje i
Nada se da ćeš se izvući iz mraka

U sreći se igra i peva
I stihovi pišu srcem i dušom
I ne možeš je zavarati brigom
Da se neće pojaviti -Zlatno vreme.!?

Zrno dobrote

Ugrizla si jauk
i ranila ranu,
nemaš srca,
nije ti žao,
zlobu lečiš
čula si kad kažu:
,,ničija nije gorela do zore.“
Još nije kasno,
da zrno dobrote
posadiš kraj srca.