Ризница стваралаштва

Младост

У људској храбрости
Понекад додирнеш дно
И понекад добијеш крила
И схватиш да си само човек
Који се игра са својим животом
У раскораку између могућности
И жеља постоји још једна лествица
Где ниси свестан како побећи
Од сопственог лудила које траје
Уразуми се и буди прибран
И немој летети за животом
Који је давно изгубио сјај
Кад те је носила младост и
Кад си радио све што пожелиш
Све у свему није бити лако човек
Понекад полетиш високо и паднеш
А понекад стојиш и пресабираш се
И не знаш како да се опаметиш
Више ниси спреман да ризикујеш
И летиш и тамо и вамо и немаш петљу
Да почнем све испочетка и пробаш
Све оно што си пропустио у младости

Здравка Пап, рођена Николић,
у селу Дрецељ, општина Олово у Босни и Херцеговини, од оца Милована и мајке Јованке. Мајка је двоје деце, ћерке Дубравке и сина Ивана. Своју поезију је објављивала у разним групама , порталима и зборницима. Пише и хаику поезију која је њена посебна љубав. Освојила је разне похвале и награде.

Златно време

Велика је радост
Упрегнути умеће
И извући се читав
И почети испочетка

У безвољи ума
За мном каска брига
И нећу јој отворити врата
И да куца и да вришти неће бити
Како она планира и смишља

У сумраку мисли
Појави се светлост
И обасја путеве и жеље и
Нада се да ћеш се извући из мрака

У срећи се игра и пева
И стихови пишу срцем и душом
И не можеш је заварати бригом
Да се неће појавити -Златно време.!?

Зрно доброте

Угризла си јаук
и ранила рану,
немаш срца,
није ти жао,
злобу лечиш
чула си кад кажу:
,,ничија није горела до зоре.“
Још није касно,
да зрно доброте
посадиш крај срца.