Поред интервенције везом на сликама за основе користим и фотографије (штампане на платну). Kонтинуирано настављам да се бавим овом комбинованом техником, као и проблематиком њеног представљања у простору. Једно од решења до којег долазим током резиденцијалног боравка у Швајцарској, јесте обострани приказ радова већих формата, где посматрачи крећући се око радова окачених попут завеса стичу увид у лица и наличја слика. Последња иновативност, којом се и данас бавим, јесте светлосна кутија. При активацији светла, фотографија која се налази унутар кутије појављује се и допуњује неразумљив вез који се налази на површини. Тако задовољавам изазов за истовременом представом обе стране слике, заправо она постаје објекат – попут лампе. Ту серију излажем у оквиру пројекта „Ако бисмо сви ставили маске…” (Галерија СУЛУВ, Нови Сад, 2018. год).

У швајцарским Алпима боравим са статусом уметнице на резиденцији при школи Ecole d’Humanite¹ , током школске 2017/2018. године, а преко програма ЕВС (Европски волонтерски сервис).² Мој задатак је био да продуцирам нове радове користећи учионицу за ликовно као мој атеље, да би полазнице и полазници школе изблиза могли да виде како изгледа стваралачки процес. У склопу послеподневних активности нуде се радионице које ђаци сами бирају према својим афинитетима, као што су: ликовно, музичко, плес, глума, разни спортови, кулинарство, медитација, циркуске вештине, посматрање птица, итд. Школска година састоји се из три семестра, ради се у малим групама (до 8) и посебно је занимљиво што су групе генерацијски мешовите (узраст варира од 11 до 18 година). Имала сам прилике да се држим пар изборних предмета: цртање, модерну уметност, ленд арт, вез.