Izbornik
Izbornik
Nada Kljajić je rođena 1969. godine. Zaposlena je kao profesorka razredne nastave u Osnovnoj školi „Dositej Obradović” u Opovu, izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Olga Petrov” u Barandi. Udata je i ima dvoje odrasle dece, sina Dušana i kćer Teodoru. Uz aktivan i uspešan nastavni i nenastavni rad, bavi se pisanjem, slikanjem, kreativnim radom, rekreativno folklorom i plesom. Slikanjem se bavi od 1998. godine, a pisanjem od 2004. godine. Do sada je učestvovala na brojnim kolektivnim i samostalnim likovnim izložbama. Objavila je osam knjiga, tri za odrasle i pet za decu. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja za svoj umetnički i pedagoški rad sa đacima.
DOK ME IMA
Dok me ima, voleću reke, polja i široko nebo.
Dok me ima, cvetaću u svakom pupoljku i cvetu.
Dok me ima, zeleneću se poljima i šumama.
Dok me ima, trčaću planinama i gorama.
Dok me ima….
Dok me ima….
ŠAROV
Po dubokom snegu u noći gluvoj,
Pas je hrabro sledio trag
Kako bi se što pre vratio
I radosno prešao poznati prag.
Ovo je tek jedna noć u nizu
Kojom je Šarov išao već,
Pred očima lebdi gazdin smeh
I topla, mila, kaljava peć.
Ne zna kucov da gazde nema,
Da ga je odavno „progut’o“ mrak.
On, njuši, juri i uporno traži
Poznati miris, bar neki znak….
DOK ME IMA
Dok me ima, voleću reke, polja i široko nebo.
Dok me ima, cvetaću u svakom pupoljku i cvetu.
Dok me ima, zeleneću se poljima i šumama.
Dok me ima, trčaću planinama i gorama.
Dok me ima….
Dok me ima….
ŠAROV
Po dubokom snegu u noći gluvoj,
Pas je hrabro sledio trag
Kako bi se što pre vratio
I radosno prešao poznati prag.
Ovo je tek jedna noć u nizu
Kojom je Šarov išao već,
Pred očima lebdi gazdin smeh
I topla, mila, kaljava peć.
Ne zna kucov da gazde nema,
Da ga je odavno „progut’o“ mrak.
On, njuši, juri i uporno traži
Poznati miris, bar neki znak….
DOK ME IMA
Dok me ima, voleću reke, polja i široko nebo.
Dok me ima, cvetaću u svakom pupoljku i cvetu.
Dok me ima, zeleneću se poljima i šumama.
Dok me ima, trčaću planinama i gorama.
Dok me ima….
Dok me ima….
ŠAROV
Po dubokom snegu u noći gluvoj,
Pas je hrabro sledio trag
Kako bi se što pre vratio
I radosno prešao poznati prag.
Ovo je tek jedna noć u nizu
Kojom je Šarov išao već,
Pred očima lebdi gazdin smeh
I topla, mila, kaljava peć.
Ne zna kucov da gazde nema,
Da ga je odavno „progut’o“ mrak.
On, njuši, juri i uporno traži
Poznati miris, bar neki znak….
