Ризница стваралаштва

Песме једне учитељице

Нада Кљајић је рођена 1969. године. Запослена је као професорка разредне наставе у Основној школи „Дoситеј Обрадовић” у Опову, издвојено одељење Основне школе „Олга Петров” у Барaнди. Удата је и има двоје одрасле деце, сина Душана и кћер Теодору. Уз активан и успешан наставни и ненаставни рад, бави се писањем, сликањем, креативним радом, рекреативно фолклором и плесом. Сликањем се бави од 1998. године, а писањем од 2004. године. До сада је учествовала на бројним колективним и самосталним ликовним изложбама. Објавила је осам књига, три за одрасле и пет за децу. Добитница је бројних награда и признања за свој уметнички и педагошки рад са ђацима.

ДОК МЕ ИМА

Док ме има, волећу реке, поља и широко небо.
Док ме има, цветаћу у сваком пупољку и цвету.
Док ме има, зеленећу се пољима и шумама.
Док ме има, трчаћу планинама и горама.
Док ме има….
Док ме има….

ШАРОВ

По дубоком снегу у ноћи глувој,
Пас је храбро следио траг
Како би се што пре вратио
И радосно прешао познати праг.
Ово је тек једна ноћ у низу
Којом је Шаров ишао већ,
Пред очима лебди газдин смех
И топла, мила, каљава пећ.
Не зна куцов да газде нема,
Да га је одавно „прогут’о“ мрак.
Он, њуши, јури и упорно тражи
Познати мирис, бар неки знак….

ДОК МЕ ИМА

Док ме има, волећу реке, поља и широко небо.
Док ме има, цветаћу у сваком пупољку и цвету.
Док ме има, зеленећу се пољима и шумама.
Док ме има, трчаћу планинама и горама.
Док ме има….
Док ме има….

ШАРОВ

По дубоком снегу у ноћи глувој,
Пас је храбро следио траг
Како би се што пре вратио
И радосно прешао познати праг.
Ово је тек једна ноћ у низу
Којом је Шаров ишао већ,
Пред очима лебди газдин смех
И топла, мила, каљава пећ.
Не зна куцов да газде нема,
Да га је одавно „прогут’о“ мрак.
Он, њуши, јури и упорно тражи
Познати мирис, бар неки знак….

ДОК МЕ ИМА

Док ме има, волећу реке, поља и широко небо.
Док ме има, цветаћу у сваком пупољку и цвету.
Док ме има, зеленећу се пољима и шумама.
Док ме има, трчаћу планинама и горама.
Док ме има….
Док ме има….

ШАРОВ

По дубоком снегу у ноћи глувој,
Пас је храбро следио траг
Како би се што пре вратио
И радосно прешао познати праг.
Ово је тек једна ноћ у низу
Којом је Шаров ишао већ,
Пред очима лебди газдин смех
И топла, мила, каљава пећ.
Не зна куцов да газде нема,
Да га је одавно „прогут’о“ мрак.
Он, њуши, јури и упорно тражи
Познати мирис, бар неки знак….