Изборник
Изборник
Очекивања родитеља од једног учитеља су огромна и увек се кроз искуство стиче утисак да се у млађим разредима више пажње посвећује приоритетним предметима – Српски језик, Математика, Свет око нас, Природа и друштво. Зашто нам се чини да су остали предмети неправедно запостављени? Можда, зато што се нереално сврставају у вештине и посматрају кроз таленат. Наравно да учитељи не могу да утичу на настанак талента, али могу да га развијају и негују. Шта ћемо, у том случају, са децом која нису талентована? Одговор је једноставан. Сваки учитељ развија љубав према одређеној уметности и то је његов приоритетни задатак.
Миланка Берковић је неуморни креативац и сањар који снагу црпи из дугогодишњег рада са децом. Ради као учитељ и педагошки саветник у Основној школи „Филип Вишњић” у Београду. Иноватор је и истински заљубљеник у своју струку.
Свој рад прилагођава способностима ученика, мотивише их и упућује на тимски рад. Њени ученици су иницијатори, организатори и реализатори наставних садржаја. Они истражују, креирају и самостално проналазе решења. Миланка својим ученицима прилази са извесном дозом хумора и на тај начин ствара подстицајну и ведру атмосферу у одељењу. Код деце гаји позитиван такмичарски дух, учи их да размишљају критички и да примењују научено. Својим ставом јача њихово самопоуздање, развија емпатију и охрабрује радозналост, јер има безгранично поверење у напредак, развој и раст својих генерација.
Миланка је аутор и коаутор стручних радова, уџбеника, радних свезака и дидактичких игaра. Аутор је едукативних прича на енглеском језику, лектор и коректор неколико књига, рецензент и евалуатор неколико уџбеничких комплета. Идејни је творац и реализатор неколико пројеката везаних за наставне и ваннаставне активности у школи у сарадњи са другимшколама и установама. Ангажована је као спољни сарадник ЗУОВ-а, рецензент, руководилац Тима за међународну сарадњу и предавач у оквиру прекограничних пројеката за очување народне традиције и повезивање националних вредности.
Највећа постигнућа су јој, као аутору и ментору, песничке радионице „Млади песници”. Учесници њених радионица су награђивани бројним признањима на Републичким и међународним такмичењима. Активности песничке радионице су: песнички часови и дружење са песницима, присуство промоцијама, учешће на разним фестивалима у земљи и иностранству, сарадња са дечјим листовима и сајтовима, повезивање са сличним секцијама из других школа и институција. Круна свега је објављена збирка песама.
Менторство је Миланку подстакло да буде пример деци и као писац. Написала је неколико прича и песама које су објављене у часописима, антологијама, зборницима и у саборнику духовне и родољубиве поезије.
Очекивања родитеља од једног учитеља су огромна и увек се кроз искуство стиче утисак да се у млађим разредима више пажње посвећује приоритетним предметима – Српски језик, Математика, Свет око нас, Природа и друштво. Зашто нам се чини да су остали предмети неправедно запостављени? Можда, зато што се нереално сврставају у вештине и посматрају кроз таленат. Наравно да учитељи не могу да утичу на настанак талента, али могу да га развијају и негују. Шта ћемо, у том случају, са децом која нису талентована? Одговор је једноставан. Сваки учитељ развија љубав према одређеној уметности и то је његов приоритетни задатак.
Миланка Берковић је неуморни креативац и сањар који снагу црпи из дугогодишњег рада са децом. Ради као учитељ и педагошки саветник у Основној школи „Филип Вишњић” у Београду. Иноватор је и истински заљубљеник у своју струку.
Свој рад прилагођава способностима ученика, мотивише их и упућује на тимски рад. Њени ученици су иницијатори, организатори и реализатори наставних садржаја. Они истражују, креирају и самостално проналазе решења. Миланка својим ученицима прилази са извесном дозом хумора и на тај начин ствара подстицајну и ведру атмосферу у одељењу. Код деце гаји позитиван такмичарски дух, учи их да размишљају критички и да примењују научено. Својим ставом јача њихово самопоуздање, развија емпатију и охрабрује радозналост, јер има безгранично поверење у напредак, развој и раст својих генерација.
Миланка је аутор и коаутор стручних радова, уџбеника, радних свезака и дидактичких игaра. Аутор је едукативних прича на енглеском језику, лектор и коректор неколико књига, рецензент и евалуатор неколико уџбеничких комплета. Идејни је творац и реализатор неколико пројеката везаних за наставне и ваннаставне активности у школи у сарадњи са другимшколама и установама. Ангажована је као спољни сарадник ЗУОВ-а, рецензент, руководилац Тима за међународну сарадњу и предавач у оквиру прекограничних пројеката за очување народне традиције и повезивање националних вредности.
Највећа постигнућа су јој, као аутору и ментору, песничке радионице „Млади песници”. Учесници њених радионица су награђивани бројним признањима на Републичким и међународним такмичењима. Активности песничке радионице су: песнички часови и дружење са песницима, присуство промоцијама, учешће на разним фестивалима у земљи и иностранству, сарадња са дечјим листовима и сајтовима, повезивање са сличним секцијама из других школа и институција. Круна свега је објављена збирка песама.
Менторство је Миланку подстакло да буде пример деци и као писац. Написала је неколико прича и песама које су објављене у часописима, антологијама, зборницима и у саборнику духовне и родољубиве поезије.
Поред богате биографије у раду са децом, написала је и либрето за оперу „Седра”. У њој је приказан вековни прогон српског народа. Либрето је настао на основу аутентичних догађаја из породице др Владе Батножића који је покренуо пројекат и чијом идејом је вођен тим за стварање опере. Композитор опере је Мирољуб Аранђеловић Расински, наш еминентни уметник, који је добио неколико награда за компоновање и стваралаштво. Тања Андријић, оперска уметница и председница удружења хора „Краљица Марија“, подржала је пројекат и на премијери опере изнела неколико ликова.
Опера „Седра” је изведена премијерно 17. децембра 2018. године на Коларцу у Београду. Пројекат је био подржан од стране Министарства културе Републике Србије, Представништава Републике Српске и других донатора, а пропраћен је од стране многобројних медија у Београду, Новом Саду и Бањалуци. Неки критичари назвали су ову оперу „делом од националног значаја”.
Опера је добила име седра, по седиментној стени, која настаје у бистрим и хладним водама. У алегоријском значењу, седра у опери представља камен овоземаљске чистоте. Његова бистрина и чистота представљају брану између земаљског живота и вечности за невине душе које траже мир за себе и своје најмилије. Седра је камен који израња ради наших предака и опомиње на повратак потомства у завичај и неговање истинских вредности.
Писање либрета је био велики изазов за њеног аутора. Захтевао је да историјске чињенице и истините приче буду сажете у пет слика либрета као историјско-музички приказ прогона једног народа. Опера прати вековно страдање и нестанак Срба, посебно са простора Крајине око реке Уне. Приказује догађаје још од времена турске владавине, прве сеобе и живот граничара на аустроугарској граници. Осликава тешко време Првог и Другог светског рата – време највећих страдања на балканским просторима. Дотиче се и последњег прогона Срба деведесетих година прошлог века после кога земља Крајишника остаје скоро етнички чиста.
„Седра” почиње легендом о вили која преко реке Уне преноси цркву и бива устрељена. У реци се претвара у седру, чувајући крст – вечити симбол вере и наде у спасење. Српски народ вековима прати несрећа због неостварене жеље коју је и сам Господ благословио. Како се невоље смењују и животи пролазе, сазрева време и за опрост, а расељен српски народ проналази своја огњишта на пустим банијским пределима под крстом вековне жеље.
Сањала сам снове о крсту и седри
тамо где се Уна у кориту ведри…
Редакција
