„Dete je dete, da ga volite i razumete” stihovi su Ljubivoja Ršumovića, ali i ovogodišnji slogan Dečje nedelje. Dečja nedelja je internacionalna manifestacija kroz koju sarađuju države, civilizacije i razne organizacije. Svi se podjednako trude da poboljšaju položaj deteta u svetu. Uspevamo li u tome? O tom pitanju razgovaramo sa Ivom Eraković, direktorkom organizacije Prijatelji dece Srbije.
Od kada se obeležava Dečja nedelja na ovim prostorima i kakva je misija ove manifestacije?
Na našim prostorima Dečija nedelja se obeležava od 1934. godine i od tada se menja i razvija, prilagođavajući svoje programske ciljeve stvarnim potrebama i problemima dece. Od 1987. godine, na predlog organizacije Prijatelji dece Srbije uvedena je u Zakon o društvenoj brizi o deci i svakog oktobra se u njenu realizaciju uključuju mnogobrojne Vladine institucije, udruženja građana, kao i ugledni pojedinci posvećeni deci. Od 2018. godine Dečija nedelja se nalazi i u Zakonu o finansijskoj podršci porodica sa decom.
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta je usvojena 20. novembra 1989. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i predstavlja najznačajniji međunarodni dokument u oblasti ljudskih prava, koji se tiče deteta, a koji se primenjuje i u našoj zemlji. Prijatelji dece Srbije program Dečije nedelje uvek zasnivaju na Konvenciji, brinući o tome šta su stvarne potrebe dece i mladih u Srbiji. Jednom rečju, Dečija nedelja slavi i promoviše prava svakog deteta.
Šta Dečiju nedelju razlikuje od drugih manifestacija za decu?
Na prvom mestu, ne postoji sredina u Srbiji u kojoj se ne obeležava – lokalne samouprave, škole, predškolske ustanove, centri kulture, biblioteke – Dečija nedelja povezuje sve aktere u zajednici koji sa decom rade i o deci brinu. Dečija nedelja zaista jeste najradosnija sedmica u godini, ali i zato što insistiramo na punoj participaciji dece. Šta to zapravo znači? Protiv smo koncepta u kojima deca „dekorišu” događaje za odrasle, u kojima nemaju suštinsko učešće, već se zalažemo da deca budu pitana i slušana šta nam poručuju – kako u porodici, obrazovnom sistemu, tako i kod donosioca odluka. Samo tako možemo dobiti odrasle, odgovorne i aktivne građane.
Šta je tema ovogodišnje Dečije nedelje?
Dečija nedelja se ove godine obeležava pod sloganom: „Dete je dete, da ga volite i razumete”. To su stihovi našeg čuvenog pesnika Ljubivoja Ršumovića, koji odlično pojašnjavaju osnovu za ostvarivanje svih dečjih prava: ljubav i razumevanje. Zato se ove godine osvrćemo na poštovanje svih dečjih prava i napominjemo da deca u društvu mora da budu srećna, zaštićena, da mogu da ostvare svoj puni potencijal, posebno vodeći računa o deci sa smetnjama u razvoju.
Nacionalni program Dečije nedelje je veoma bogat: od svečanog otvaranja, koje okuplja donosioce odluka i na kome dodeljujemo Priznanje za dobročinstvo deci „Maslačak”, Učeničkog parlamenta za srednjoškolce iz cele Srbije sa temom „ZA SVAKO DETE!- važnost vršnjačke podrške u ostvarivanju prava deteta”, preko javne debate: „Uticaj epidemije Kovid 19 na ostvarivanje prava deteta u Srbiji”, dodele Književne nagrade „Neven”i priznanja „Dobra igračka”, zatim onlajn konkursa „Želim da razumeš” i još mnogo toga. I ove godine, vrata centralnom programu Dečije nedelje otvorili su Narodna skupština RS, Skupština grada Beograda, Palata Srbija, Medija centar, Ministarstvo kulture i informisanja i dr.
Kako, kao društvo, gledamo na prava deteta?
Dečija prava nisu floskula i jako je loše kada se na njihov pomen započne priča kako je deci dato previše slobode ili pitanje: šta je sa obavezama. Naime, dečja prava se bave nužnim pitanjima obrazovanja, zdravstvene, pravne i socijalne zaštite, prava na zaštitu identiteta, život u porodici, adekvatnu kulturnu ponudu, zaštitu od zlostavljanja i sl. Jednostavnije, to su prava na siguran, dostojanstven i ispunjen život u jednakosti i pristupačnosti svega što je deci potrebno. U Prijateljima dece Srbije mislimo da o tome nema polemike, te da su priče o „prevelikim pravima” dece samo nerazumevanje koncepta dečjih prava. Svako dete bi trebalo da ima pravo da se odmara, zabavlja, igra i sl. Zašto o tome nema polemike, kada se radi o odraslima?
Reč je o tome da koncept prava deteta počiva na odgovornosti države da deci obezbedi ostvarivanje prava u svim oblastima: obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, očuvanju okoline i svim drugim oblastima bitnim za život i razvoj deteta. Postoje, naravno i brojne obaveze dece u porodici, školi, prema životnoj sredini, u javnom prostoru i njih propisuju roditelji, ili su već propisane različitim zakonima. Treba samo svi da ih poštuju i, naravno, deca sama.
Kako roditelji u Srbiji danas vide prava deteta?
Prava deteta su u međusobnoj korelaciji sa obavezama i dužnostima roditelja te tako, ono što predstavljaju dužnosti i obaveze roditelja jesu ujedno i prava deteta. Tako npr. roditelji imaju obavezu da čuvaju svoje maloletno dete, a što ujedno znači da maloletno dete ima pravo da živi sa svojim roditeljima. Ima i dalje nerazumevanja, što nikako ne treba zameriti roditeljima ili starateljima, edukacija je najbolji način za prevazilaženje tog problema. Takvih edukacija nedostaje, a društvene promene su toliko opsežne i burne, da je i roditeljima itekako potrebna podrška. U tom smislu, nedostaju savetovališta, kako za roditelje, tako za decu.
Kako je pandemija KOVID 19 uticala na decu u Srbiji i na ostvarivanje njihovih prava?
Loše, naravno. Izolacija je svima jako teška, a deci pogotovo. Škola iz dnevne sobe, smanjen kontakt sa vršnjacima, povećan broj slučajeva porodičnog nasilja i sl., sve to najviše pogađa decu i mlade. U tom smislu ne možemo brinuti samo o njihovom fizičkom, već i o mentalnom zdravlju, koje jeste posebno ugroženo pandemijom. Možda je ovo mesto da kažem da decu ne treba udaljiti od tehnologije – moderan svet počiva na njoj, ali nije dobro da se svi segmenti života presele u virtuelni prostor. Neophodna je sistemska i sveobuhvatnija podrška deci i mladima za prevazilaženje ovih problema, koji će, očigledno, potrajati.
Šta su najčešće kršena prava deteta u Srbiji?
Ugrožavanje prava dece u Srbiji, posebno je izraženo kod pojedinih socijalnih kategorija: siromašne dece, dece sa smetnjama u razvoju, dece bez roditeljskog staranja, posebno one u institucionalnom smeštaju, dece koja žive i rade na ulici, dece prinuđene da rade neadekvatne poslove i dr. Među posebno ranjivom decom nalaze se romska deca, čija su prava najčešće ugrožena. I dalje je izraženo nasilje nad decom, od zanemarivanja i različitih oblika iskorišćavanja do fizičkog i seksualnog zlostavljanja, kako u porodici, koje je najmanje vidljivo, tako i vršnjačkog, ali i od strane drugih nepoznatih odraslih osoba. Zakonska zabrana telesnog kažnjavanja dece u porodici izaziva kontroverze u javnosti, ali se rasprava polako pomera ka pozitivnim modelima roditeljskog vaspitanja, a sve više roditelja suštinski razume da batine nikada nisu prihvatljiv način sankcionisanja određenog dečjeg ponašanja. I to je proces za koji treba vremena i edukacije.
Šta su najveći problemi u ostvarivanju dečjih prava u Srbiji?
Na osnovu našeg delovanja, smatramo da je neophodno:
- Bolje praćenje i implementacija postojeće zakonske regulative, te kontinuirani rad na zadržavanju dostignutih standarda, ali i daljem unapređenju normativnog i institucionalnog okvira u Srbiji;
- Usvajanje Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta;
- Bazirati politike i prakse na realnim istraživanjima i mogućnostima, te racionalno planirati i usmeravati sredstva na osnovu istih;
- Ojačati ulogu Saveta za prava deteta – omogućiti finansijske i ljudske resurse, kako bi Savet postao glavni institucionalni mehanizam za koordinaciju na međuministarskom nivou, sa jasnim mandatom i autoritetom da koordinira sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem Konvencije o pravima deteta UN-a na međusektorskom, nacionalnom i lokalnom nivou;
- Povećanje dostupnosti i veća ulaganja u sisteme od kojih direktno zavisi stanje prava deteta: zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, kulture i dr. Mere štednje ne smeju da utiču na usluge koje se tiču dece i zaštite prava deteta;
- Kontinuirano raditi na podizanju svesti javnosti o važnosti poštovanja prava deteta;
- Kontinuirano uključivati decu u teme koje ih se tiču: povećavanje nivoa svesti o važnosti participacije, kako kod opšte javnosti, profesionalaca koji na svim nivoima rade sa decom, tako i kod donosioca odluka;
- Sprečiti dečije brakove;
- Hitno izmeniti propise koji sprečavaju upis deteta odmah po rođenju u matične evidencije, ukoliko majka ne poseduje lična dokumenta;
- Unaprediti sistem podrške i kontrole hraniteljskih porodica;
- Ojačati podršku socijalnim uslugama za porodice, pogotovo iz ranjivih grupa;
- Hitna društvena reakcija na goruće probleme koji pogađaju decu – nasilje, siromaštvo i dr.;
- Raditi na prevenciji i eliminaciji diskrimancije posebno ugroženih grupa dece i zabraniti segregaciju u obrazovnom sistemu, pogotovo romske dece i dece sa smetnjama u razvoju;
- Raditi na jačanju sistema podrške i alternativnim sistemima smeštaja za mlade sa smetnjama u razvoju kao i mladih iz ranjivih kategorija;
- Obezbediti minimalne standarde stanovanja za svako dete/porodicu i
- Raditi na unapređivanju i jačanju dijaloga između Vladinog i civilnog sektora.
Kako su i kada nastali Prijatelji dece Srbije? Čime se zapravo bavite?
Pod ovim imenom smo osnovani 1990. godine kako bi ostvarivali ciljeve u oblasti prava deteta, društvene brige o deci i podsticanja aktivnosti na unapređenju rada s decom i za decu, ali postojimo mnogo duže, pod različitim imenima.
Prijatelji dece Srbije su nastavili tradiciju organizacije Društvo za potpomaganje i vaspitanje sirotne i napuštene dece, osnovane još 1880. godine, što nas čini jednom od najstarijih organizacija za decu u Srbiji, a i u Evropi.
Opšta misija i cilj PDS je doprinos promociji i ostvarenju prava deteta i stvaranju uslova za sigurno, kreativno i srećno detinjstvo, za poštovanje položaja deteta u društvu i njihovo puno učešće u odlukama koje ih se tiču.
Asocijacija smo lokalnih organizacija Prijatelji dece širom Srbije, a organizujemo aktivnosti za decu i aktivnost dece (obrzovne, kulturne, stvaralačke, igrovne, rekreativne, humanitarne…), radimo na zagovaranju za bolji položaj deteta, na nivou javnih politika i društva u celini.
