„Дете је дете, да га волите и разумете” стихови су Љубивоја Ршумовића, али и овогодишњи слоган Дечје недеље. Дечја недеља је интернационална манифестација кроз коју сарађују државе, цивилизације и разне организације. Сви се подједнако труде да побољшају положај детета у свету. Успевамо ли у томе? О том питању разговарамо са Ивом Ераковић, директорком организације Пријатељи деце Србије.
Од када се обележава Дечја недеља на овим просторима и каква је мисија ове манифестације?
На нашим просторима Дечија недељa се обележава од 1934. године и од тада се мења и развија, прилагођавајући своје програмске циљеве стварним потребама и проблемима деце. Од 1987. године, на предлог организације Пријатељи деце Србије уведена је у Закон о друштвеној бризи о деци и сваког октобра се у њену реализацију укључују многобројне Владине институције, удружења грађана, као и угледни појединци посвећени деци. Од 2018. године Дечија недеља се налази и у Закону о финансијској подршци породица са децом.
Конвенција Уједињених нација о правима детета је усвојена 20. новембра 1989. године на Генералној скупштини Уједињених нација и представља најзначајнији међународни документ у области људских права, који се тиче детета, а који се примењује и у нашој земљи. Пријатељи деце Србије програм Дечије недеље увек заснивају на Конвенцији, бринући о томе шта су стварне потребе деце и младих у Србији. Једном речју, Дечија недеља слави и промовише права сваког детета.
Шта Дечију недељу разликује од других манифестација за децу?
На првом месту, не постоји средина у Србији у којој се не обележава – локалне самоуправе, школе, предшколске установе, центри културе, библиотеке – Дечија недеља повезује све актере у заједници који са децом раде и о деци брину. Дечија недеља заиста јесте најрадоснија седмица у години, али и зато што инсистирамо на пуној партиципацији деце. Шта то заправо значи? Против смо концепта у којима деца „декоришу” догађаје за одрасле, у којима немају суштинско учешће, већ се залажемо да деца буду питана и слушана шта нам поручују – како у породици, образовном систему, тако и код доносиоца одлука. Само тако можемо добити одрасле, одговорне и активне грађане.
Шта је тема овогодишње Дечије недеље?
Дечија недеља се ове године обележава под слоганом: „Дете је дете, да га волите и разумете”. То су стихови нашег чувеног песника Љубивоја Ршумовића, који одлично појашњавају основу за остваривање свих дечјих права: љубав и разумевање. Зато се ове године осврћемо на поштовање свих дечјих права и напомињемо да деца у друштву мора да буду срећна, заштићена, да могу да остваре свој пуни потенцијал, посебно водећи рачуна о деци са сметњама у развоју.
Национални програм Дечије недеље је веома богат: од свечаног отварања, које окупља доносиоце одлука и на коме додељујемо Признање за доброчинство деци „Маслачак”, Ученичког парламента за средњошколце из целе Србије са темом „ЗА СВАКО ДЕТЕ!- важност вршњачке подршке у остваривању права детета”, преко јавне дебате: „Утицај епидемије Ковид 19 на остваривање права детета у Србији”, доделе Књижевне награде „Невен”и признања „Добра играчка”, затим онлајн конкурса „Желим да разумеш” и још много тога. И ове године, врата централном програму Дечије недеље отворили су Народна скупштина РС, Скупштина града Београда, Палата Србија, Медија центар, Министарство културе и информисања и др.
Како, као друштво, гледамо на права детета?
Дечија права нису флоскула и јако је лоше када се на њихов помен започне прича како је деци дато превише слободе или питање: шта је са обавезама. Наиме, дечја права се баве нужним питањима образовања, здравствене, правне и социјалне заштите, права на заштиту идентитета, живот у породици, адекватну културну понуду, заштиту од злостављања и сл. Једноставније, то су права на сигуран, достојанствен и испуњен живот у једнакости и приступачности свега што је деци потребно. У Пријатељима деце Србије мислимо да о томе нема полемике, те да су приче о „превеликим правима” деце само неразумевање концепта дечјих права. Свако дете би требало да има право да се одмара, забавља, игра и сл. Зашто о томе нема полемике, када се ради о одраслима?
Реч је о томе да концепт права детета почива на одговорности државе да деци обезбеди остваривање права у свим областима: образовању, здравству, социјалној заштити, очувању околине и свим другим областима битним за живот и развој детета. Постоје, наравно и бројне обавезе деце у породици, школи, према животној средини, у јавном простору и њих прописују родитељи, или су већ прописане различитим законима. Треба само сви да их поштују и, наравно, деца сама.
Како родитељи у Србији данас виде права детета?
Права детета су у међусобној корелацији са обавезама и дужностима родитеља те тако, оно што представљају дужности и обавезе родитеља јесу уједно и права детета. Тако нпр. родитељи имају обавезу да чувају своје малолетно дете, а што уједно значи да малолетно дете има право да живи са својим родитељима. Има и даље неразумевања, што никако не треба замерити родитељима или старатељима, едукација је најбољи начин за превазилажење тог проблема. Таквих едукација недостаје, а друштвене промене су толико опсежне и бурне, да је и родитељима итекако потребна подршка. У том смислу, недостају саветовалишта, како за родитеље, тако за децу.
Како је пандемија КОВИД 19 утицала на децу у Србији и на остваривање њихових права?
Лоше, наравно. Изолација је свима јако тешка, а деци поготово. Школа из дневне собе, смањен контакт са вршњацима, повећан број случајева породичног насиља и сл., све то највише погађа децу и младе. У том смислу не можемо бринути само о њиховом физичком, већ и о менталном здрављу, које јесте посебно угрожено пандемијом. Можда је ово место да кажем да децу не треба удаљити од технологије – модеран свет почива на њој, али није добро да се сви сегменти живота преселе у виртуелни простор. Неопходна је системска и свеобухватнија подршка деци и младима за превазилажење ових проблема, који ће, очигледно, потрајати.
Шта су најчешће кршена права детета у Србији?
Угрожавање права деце у Србији, посебно је изражено код појединих социјалних категорија: сиромашне деце, деце са сметњама у развоју, деце без родитељског старања, посебно оне у институционалном смештају, деце која живе и раде на улици, деце принуђене да раде неадекватне послове и др. Међу посебно рањивом децом налазе се ромска деца, чија су права најчешће угрожена. И даље је изражено насиље над децом, oд занемаривања и различитих облика искоришћавања до физичког и сексуалног злостављања, како у породици, које је најмање видљиво, тако и вршњачког, али и од стране других непознатих одраслих особа. Законска забрана телесног кажњавања деце у породици изазива контроверзе у јавности, али се расправа полако помера ка позитивним моделима родитељског васпитања, а све више родитеља суштински разуме да батине никада нису прихватљив начин санкционисања одређеног дечјег понашања. И то је процес за који треба времена и едукације.
Шта су највећи проблеми у остваривању дечјих права у Србији?
На основу нашег деловања, сматрамо да је неопходно:
- Боље праћење и имплементација постојеће законске регулативе, те континуирани рад на задржавању достигнутих стандарда, али и даљем унапређењу нормативног и институционалног оквира у Србији;
- Усвајање Закона о правима детета и Заштитнику права детета;
- Базирати политике и праксе на реалним истраживањима и могућностима, те рационално планирати и усмеравати средства на основу истих;
- Ојачати улогу Савета за права детета – омогућити финансијске и људске ресурсе, како би Савет постао главни институционални механизам за координацију на међуминистарском нивоу, са јасним мандатом и ауторитетом да координира све активности у вези са спровођењем Kонвенције о правима детета УН-а на међусекторском, националном и локалном нивоу;
- Повећање доступности и већа улагања у системе од којих директно зависи стање права детета: здравство, социјална заштита, образовање, културе и др. Мере штедње не смеју да утичу на услуге које се тичу деце и заштите права детета;
- Kонтинуирано радити на подизању свести јавности о важности поштовања права детета;
- Kонтинуирано укључивати децу у теме које их се тичу: повећавање нивоа свести о важности партиципације, како код опште јавности, професионалаца који на свим нивоима раде са децом, тако и код доносиоца одлука;
- Спречити дечије бракове;
- Хитно изменити прописе који спречавају упис детета одмах по рођењу у матичне евиденције, уколико мајка не поседује лична документа;
- Унапредити систем подршке и контроле хранитељских породица;
- Ојачати подршку социјалним услугама за породице, поготово из рањивих група;
- Хитна друштвена реакција на горуће проблеме који погађају децу – насиље, сиромаштво и др.;
- Радити на превенцији и елиминацији дискриманције посебно угрожених група деце и забранити сегрегацију у образовном систему, поготово ромске деце и деце са сметњама у развоју;
- Радити на јачању система подршке и алтернативним системима смештаја за младе са сметњама у развоју као и младих из рањивих категорија;
- Обезбедити минималне стандарде становања за свако дете/породицу и
- Радити на унапређивању и јачању дијалога између Владиног и цивилног сектора.
Како су и када настали Пријатељи деце Србије? Чиме се заправо бавите?
Под овим именом смо основани 1990. године како би остваривали циљеве у области права детета, друштвене бриге о деци и подстицања активности на унапређењу рада с децом и за децу, али постојимо много дуже, под различитим именима.
Пријатељи деце Србије су наставили традицију организације Друштво за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце, основане још 1880. године, што нас чини једном од најстаријих организација за децу у Србији, а и у Европи.
Општа мисија и циљ ПДС је допринос промоцији и остварењу права детета и стварању услова за сигурно, креативно и срећно детињство, за поштовање положаја детета у друштву и њихово пуно учешће у одлукама које их се тичу.
Асоцијација смо локалних организација Пријатељи деце широм Србије, а организујемо активности за децу и активност деце (обрзовне, културне, стваралачке, игровне, рекреативне, хуманитарне…), радимо на заговарању за бољи положај детета, на нивоу јавних политика и друштва у целини.
