Zašto nas obuzima nelagodonost prilikom ocenjivanja i zaključivanja ocena učenicima? Zašto se dvoumimo, zašto sumnjamo? Da li gomile testova koje pregledamo predstavljaju ono što zaista deca znaju i mogu da urade? Da li smo nepristrasni? Da li smo subjektivni? Šta znači 70 poena, šta tačno predstavlja ocena 4, da li je naša ocena ista kao i ocena drugih kolega? Da li ocene u knjižici predstavljaju ono što učenik zaista zna i može da uradi? Zašto se ocene učenika mogu veoma razlikovati od jedne do druge školske godine ? Hoću li stići da sredim pedagošku dokumentaciju?
Ovo su samo neka od pitanja o kojima nastavnici neprestano razmišljaju. Odgovore na neka od njih pokušaćemo da pronađemo u razgovoru sa prof. dr Slađanom Anđelković i Momčilom Stepanović.
Momčilo Stepanović je diplomirani učitelj – master zaposlen u Osnovnoj školi „Banović Strahinja” u Beogradu. Momčilo je samostalni pedagoški savetnik, savetnik spoljni saradnik Školske uprave Beograd.
Prof. dr Slađana Anđelković je redovni profesor Geogra-fskog fakulteta i šef katedre za Didaktiku i metodiku na-stave. Aktivno učestvuje u razvoju kurikuluma obrazovanja nastavnika na nastavničkim fakultetima (Geografija, He-mija, Fizika i Matematika), kroz kreiranje kurseva iz grupe pedagoških predmeta. Autor je dve naučne monografije, koautor dve hrestomatije, dva praktikuma za studente i preko 90 naučnih radova publikovanih u prestižnim međunarodnim i nacionalnim časopisima i zbornicima. Recenzent je više naučnih monografija, recenzent u dva međunarodna časopisa, član jednog međunarodnog uređivačkog odbora časopisa, član naučno programskih skupova u zemlji i inostranstvu. Član je komisije Ministarstva prosvete za reformu inicijalnog obrazovanja nastavnika (2019−2020). Autor je i realizator programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika na temu vaspitanja i obrazovanja za održivi razvoj i savremene nastavne strategije (2018−2021).
Prema rezultatima spoljašnjeg vrednovanja rada škola, naše škole su najslabije u oblasti ocenjivanja i praćenja napredovanja učenika. Šta je po Vašem mišljenju razlog tome?
Prof. dr Slađana Anđelković: Novi zahtevi savremenog društva zasnovani na brzim promenama u nauci, informacionim tehnologijama, industriji, migracije, ekološki problemi i dr. stavljaju društvo i pojedinca pred nove izazove za čije rešavanje su potrebni kompetentni pojedinci koji se neće samo prilagođavati promenama, nego će postati aktivni i odgovorni za upravljanje i rešavanje problema. U traženju odgovora kako da učenje učinimo smislenijim, znanja funkcionalnijim, obrazovna postignuća višim, učenike osposobljenim za izazove ličnog, socijalnog i profesionalnog razvoja, kao jedno od rešenja se nameće promena paradigme učenja i nastave od bihevioralne ka sociokonstruktivističkoj paradigmi, podsticanje holističkog pristupa u obrazovanju, razvijanju kompetencija i podizanju kvaliteta obrazovanja. Orijentisanost na ishode učenja, uspostavljena i u našem sistemu obrazovanja, dovela je do fundamentalne promene u načinu na koji škole vide i razmišljaju o funkciji i prirodi ocenjivanja. Fokus ocenjivanja se pomera sa onog šta učenici znaju ili mogu da urade, na celokupan razvoj– osposobljenost za transfer različitih veština u realan životni kontekst. U tom smislu aktualizuje se pitanje poboljšanja kvaliteta ocenjivanja kao dela i potpore za efikasno učenje na svim nivoima obrazovanja i uspostavljanje ravnoteže između kontinuiranog formativnog i sumativnog ocenjivanja. Fokus je sve više na formativnom ocenjivanju i procesu učenja gde se naglašava aktivna uloga učenika u vlastitom učenju, gde on samostalno prati, reguliše, evaluira i koriguje vlastiti proces učenja. Formativno ocenjivanje je redovno i plansko prikupljanje relevantnih podataka o napredovanju učenika, postizanju propisanih ishoda i ciljeva, sadrži povratnu informaciju nastavniku za dalje kreiranje procesa učenja i preporuke učeniku za dalje napredovanje. Rezultati stručno-pedagoškog nadzora i izveštaji pojedinačnih savetnika ukazuju da se slabosti obrazovnog sistema nalaze u planiranju, praćenju i izveštavanju o formativnom ocenjivanju. Takođe, rezultati onlajn nastave i uputstva za primenu formativnog ocenjivanja nisu dala očekivane rezultate.
Vođenje pedagoške dokumentacije o napredovanju i postignućima učenika (podaci o znanjima, veštinama, angažovanju, samostalnosti i odgovornosti prema radu) postaje veoma važan deo kompetencija nastavnika. U tom smislu, jedno od rešenja za prevazilaženje nedostataka tradicionalnog ocenjivanja je osnaživanje nastavnika i unapređivanje kompetencija u delu evaluacije i ocenjivanja učenika sa posebnim akcentom na vođenje pedagoške dokumentacije. Autorski tim programa stručnog usavršavanja zaposlenih u obrazovanju, koji je dobio status programa od javnog interesa „Formativno ocenjivanje od planiranja do postizanja ishoda i ciljeva uz pomoć digitalne sveske”, je kreirao program u tom cilju, sa posebnim akcentom na primenu digitalne sveske kao jednim od alata za poboljšanje kvaliteta formativnog ocenjivanja. Očekivani efekti programa jesu, između ostalog, da nastavnici planiraju proces formativnog ocenjivanja kao integralnog dela nastave i učenja i da se kvalitetno obuče za efikasno vođenje elektronske pedagoške dokumentacije. Pred nama je put evaluacije primene digitalne sveske u praksi sa ciljem da ona postane deo elektronskog dnevnika.
Za vođenje Sveske praćenja i napredovanja učenika ne postoji obrazac predviđen Pravilnikom o školskoj i pedagoškoj dokumentaciji. Osluškujući kolege shvatila sam da je sadržaj te sveske nepoznanica za većinu nastavnika. Šta je po Vašem mišljenju, to što svaka sveska praćenja napredovanja učenika treba da sadrži?
Momčilo Stepanović: Svako od nas je kreirao pedagošku svesku onako kako je smatrao da treba. Nekom je to bila obična beležnica, neko je pravio poseban dokument u elektronskoj formi ili štampani dokument. Koristili smo je za unos bitnih informacija, a za koje nije bilo prostora u Dnevniku obrazovno vaspitog rada. Najviše nedostataka koji su uočeni na terenu, od strane ljudi koji su vršili spoljašnje vrednovanje, uočeni su u toj oblasti. Formativno ocenjivanje je svedeno na minimum, bez jasnih opisa postignuća i drugih elemenata.
Iz svog iskustva smatram da Sveska praćenja napredovanja učenika treba da sadrži:
- povratnu informaciju o ostvarenosti propisanih ishoda, standarda postignuća i angažovanja u okviru predmeta;
- preduzete aktivnosti od strane nastavnika za unapređivanje rada učenika;
- procenu delotvornosti preduzetih aktivnosti;
- jasne i konkretne preporuke za dalje napredovanje učenika;
- ponašanje učenika, odgovoran odnos prema radu, postavljenim zadacima, učešće u radu, saradnju sa drugima, motivaciju za napredovanje i učenje i druge važne napomene o učeniku.
Esejsko ili tabelarno praćenje učenika, šta od ova dva daje jasniju sliku o učeniku i nama i učenicima i roditeljima?
Momčilo Stepanović: Najbolja je kombinacija, jer postoje podaci koji mogu da se efikasno smeste u tabelu i da nam je jasno šta znače, a postoje i podaci koji bi trebalo da budu u opisnoj formi, polazi se od toga šta je učenik postigao i dokle treba da stigne. Ukoliko imate spremne odgovore na pitanja, šta je učenik postigao i šta i kako učenik treba da uči dalje, budite sigurni da ste na dobrom putu u vođenju vaše evidencije o formativnom ocenjivanju.
Koliko jedan nastavnik može sve to da postigne da uradi?
U predmetnoj nastavi posebno, veliki je broj učenika?
Momčilo Stepanović: Posao jeste veliki, ali tehnologija nam u tome može pomoći. Digitalna pedagoška sveska je nastala upravo zato što je u praksi uočena potreba za tako nečim. Radi se o elektronskoj aplikaciji koja se instalira na računaru i pomoću koje se učenici na efikasan način dovode u vezu sa postignućima, sadržajima, ishodima. I sve je na jednom mestu. Na klik ili dva dostupan je pregled svih unetih podataka u vezi sa svakim pojedinačnim učenikom. Iako u početnoj fazi ima posla da se unesu polazni podaci, kasnije se ostvaruju znatne uštede u vremenu i ostvaruje racionalizacija. Digitalna pedagoška sveska ima brojne prednosti u odnosu na rukom pisane beleške, počev od uštede vremena, preko sistematičnog praćenja napredovanja učenika i brzog formativnog vrednovanja postignuća pa do efikasne komunikacije sa roditeljima. Radi se o resursu otvorenog tipa koji je dostupan svim nastavnicima i koji je kompatibilan sa Elektronskim dnevnikom.
Idejni tvorac elektonske pedagoške sveske i ovog projekta je Milan Joksimović, savetnik u Školskoj upravi Beograd. Ideja je sprovedena u delo tako što je formiran tim eksperata u pedagoškom i tehničkom smislu. Tim je pripremio projekat koji sprovodi i realizuje Pedagoško društvo Srbije. Projekat je u statusu projekata od šireg javnog interesa i realizuje se pod pokroviteljstvom MPNTR.
Prof. dr Slađana Anđelković: Projekat se realizuje kroz obuke nastavnika u četiri Školske uprave u Srbiji: Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš. Učestvuju profesori razredne i predmetne nastave u osnovnim školama,stručni saradnici i direktori škola. Utisci, kako učesnika tako i voditelja, su veoma pozitivni. Nastavnici su pokazali veliko interesovanje i motivisanost za upotrebu digitalne pedagoške sveske. Njihovi komentari i preporuke su nam dragoceni u daljem radu na poboljšanju performansi programa. Intencija je da se kreira priručnik za nastavnike i zbirka primera dobre prakse, kao i da se omasovi primena digitalne pedagoške sveske u našim školama.
Koje su prednosti Digitalne pedagoške sveske?
Prof. dr Slađana Anđelković: Prednosti su mnogostrane kako za učenike, nastavnike tako i za njihove roditelje, kao i sve one koji evaluiraju rad učenika, nastavnika i škole. Korišćenjem tehnologije otvaraju nam se mnogobrojne mogućnosti koje mogu pomoći nastavniku da uštedi dragoceno vreme za planiranje, praćenje, vrednovanje i dokumentovanje zapažanja o obrazovnim postignućima učenika kroz formativno ocenjivanje. Učenik je aktivan, učestvuje i prati svoje napredovanje i razvoj, motivisan je za dalje učenje. Osim toga, kada učenici prelaze iz jednog obrazovnog ciklusa u drugi, podaci iz elektronske pedagoške sveske lakše mogu biti dostavljeni predmetnim nastavnicima čime se postiže bolja informisanost nastavnika i veća mogućnost za kontinuirano praćenje postignuća učenika (znanja, veština, stavova i vrednosti), njihovog ponašanja i odnosa prema radu, drugima, prirodi, sebi.
Elektronski dnevnici sadrže numeričke ocene i njihov opis (procena sadašnjeg stanja u odnosu na prethodni period i preporuke za dalji napredak), opis aktivnosti učenika i belešku o održanom času, refleksiju. Da li je pored svega ovoga po Vašem mišljenju potrebna i pedagoška sveska ?
Momčilo Stepanović: Uvođenjem Elektronskog dnevnika, neki od elemenata koji su ranije bili samo u svesci mogu biti uneti u Elektronski dnevnik. Međutim, i dalje ima puno elemenata koji nisu prisutni u Elektronskom dnevniku. Na primer, ne postoji mesto gde mogu da se unesu podaci o dešavanjima u toku odmora, gde mogu da se evidentiraju postignuća u oblasti emocionalnog i socijalnog razvoja učenika, odnosno ono što nazivamo vaspitnim postignućima. Iako su vaspitna postignuća u drugom planu po pitanju škole, na životnom planu, ako ih posmatramo iz ugla učenika, ona su često važnija od obrazovnih. Iskreno se nadam da ću dočekati dan kada će vaspitna postignuća biti vrednovana shodno značaju koji imaju. Nije smisao školovanja samo da deca steknu znanja, već da stasaju u dobre ljude. Škola budućnosti, kako je ja vidim, je škola u kojoj je prioritet podrška u formiranju zdravih i svesnih ličnosti, jer znanje je znanje, a čovek je čovek. U rukama nedostojnih ljudi znanje postaje sredstvo destrukcije, ali to je priča koja je još jako daleko od razmatranja od strane obrazovih stratega.
Iskreno se nadam da je priča o Digitalnoj pedagoškoj svesci nekakav uvod u sistematičnost praćenja i obrazovnih i vaspitnih postignuća, i da je to način da se škola i život bar za korak međusobno približe.
