Зашто нас обузима нелагодоност приликом оцењивања и закључивања оцена ученицима? Зашто се двоумимо, зашто сумњамо? Да ли гомиле тестова које прегледамо представљају оно што заиста деца знају и могу да ураде? Да ли смо непристрасни? Да ли смо субјективни? Шта значи 70 поена, шта тачно представља оцена 4, да ли је наша оцена иста као и оцена других колега? Да ли оцене у књижици представљају оно што ученик заиста зна и може да уради? Зашто се оцене ученика могу веома разликовати од једне до друге школске године ? Хоћу ли стићи да средим педагошку документацију?
Ово су само нека од питања о којима наставници непрестано размишљају. Одговоре на нека од њих покушаћемо да пронађемо у разговору са проф. др Слађаном Анђелковић и Момчилом Степановић.
Момчило Степановић је дипломирани учитељ – мастер запослен у Основној школи „Бановић Страхиња” у Београду. Момчило је самостални педагошки саветник, саветник спољни сарадник Школске управе Београд.
Проф. др Слађана Анђелковић је редовни професор Геогра-фског факултета и шеф катедре за Дидактику и методику на-ставе. Активно учествује у развоју курикулума образовања наставника на наставничким факултетима (Географија, Хе-мија, Физика и Математика), кроз креирање курсева из групе педагошких предмета. Аутор је две научне монографије, коаутор две хрестоматије, два практикума за студенте и преко 90 научних радова публикованих у престижним међународним и националним часописима и зборницима. Рецензент је више научних монографија, рецензент у два међународна часописа, члан једног међународног уређивачког одбора часописа, члан научно програмских скупова у земљи и иностранству. Члан је комисије Министарства просвете за реформу иницијалног образовања наставника (2019−2020). Аутор је и реализатор програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника на тему васпитања и образовања за одрживи развој и савремене наставне стратегије (2018−2021).
Према резултатима спољашњег вредновања рада школа, наше школе су најслабије у области оцењивања и праћења напредовања ученика. Шта је по Вашем мишљењу разлог томе?
Проф. др Слађана Анђелковић: Нови захтеви савременог друштва засновани на брзим променама у науци, информационим технологијама, индустрији, миграције, еколошки проблеми и др. стављају друштво и појединца пред нове изазове за чије решавање су потребни компетентни појединци који се неће само прилагођавати променама, него ће постати активни и одговорни за управљање и решавање проблема. У тражењу одговора како да учење учинимо смисленијим, знања функционалнијим, образовна постигнућа вишим, ученике оспособљеним за изазове личног, социјалног и професионалног развоја, као једно од решења се намеће промена парадигме учења и наставе од бихевиоралне ка социоконструктивистичкој парадигми, подстицање холистичког приступа у образовању, развијању компетенција и подизању квалитета образовања. Оријентисаност на исходе учења, успостављена и у нашем систему образовања, довела је до фундаменталне промене у начину на који школе виде и размишљају о функцији и природи оцењивања. Фокус оцењивања се помера са оног шта ученици знају или могу да ураде, на целокупан развој– оспособљеност за трансфер различитих вештина у реалан животни контекст. У том смислу актуализује се питање побољшања квалитета оцењивања као дела и потпоре за ефикасно учење на свим нивоима образовања и успостављање равнотеже између континуираног формативног и сумативног оцењивања. Фокус је све више на формативном оцењивању и процесу учења где се наглашава активна улога ученика у властитом учењу, где он самостално прати, регулише, евалуира и коригује властити процес учења. Формативно оцењивање је редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева, садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање. Резултати стручно-педагошког надзора и извештаји појединачних саветника указују да се слабости образовног система налазе у планирању, праћењу и извештавању о формативном оцењивању. Такође, резултати онлајн наставе и упутства за примену формативног оцењивања нису дала очекиване резултате.
Вођење педагошке документације о напредовању и постигнућима ученика (подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду) постаје веома важан део компетенција наставника. У том смислу, једно од решења за превазилажење недостатака традиционалног оцењивања је оснаживање наставника и унапређивање компетенција у делу евалуације и оцењивања ученика са посебним акцентом на вођење педагошке документације. Ауторски тим програма стручног усавршавања запослених у образовању, који је добио статус програма од јавног интереса „Формативно оцењивање од планирања до постизања исхода и циљева уз помоћ дигиталне свеске”, је креирао програм у том циљу, са посебним акцентом на примену дигиталне свеске као једним од алата за побољшање квалитета формативног оцењивања. Очекивани ефекти програма јесу, између осталог, да наставници планирају процес формативног оцењивања као интегралног дела наставе и учења и да се квалитетно обуче за ефикасно вођење електронске педагошке документације. Пред нама је пут евалуације примене дигиталне свеске у пракси са циљем да она постане део електронског дневника.
За вођење Свеске праћења и напредовања ученика не постоји образац предвиђен Правилником о школској и педагошкој документацији. Ослушкујући колеге схватила сам да је садржај те свеске непознаница за већину наставника. Шта је по Вашем мишљењу, то што свака свеска праћења напредовања ученика треба да садржи?
Момчило Степановић: Свако од нас је креирао педагошку свеску онако како је сматрао да треба. Неком је то била обична бележница, неко је правио посебан документ у електронској форми или штампани документ. Користили смо је за унос битних информација, а за које није било простора у Дневнику образовно васпитог рада. Највише недостатака који су уочени на терену, од стране људи који су вршили спољашње вредновање, уочени су у тој области. Формативно оцењивање је сведено на минимум, без јасних описа постигнућа и других елемената.
Из свог искуства сматрам да Свеска праћења напредовања ученика треба да садржи:
- повратну информацију о остварености прописаних исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета;
- предузете активности од стране наставника за унапређивање рада ученика;
- процену делотворности предузетих активности;
- јасне и конкретне препоруке за даље напредовање ученика;
- понашање ученика, одговоран однос према раду, постављеним задацима, учешће у раду, сарадњу са другима, мотивацију за напредовање и учење и друге важне напомене о ученику.
Есејско или табеларно праћење ученика, шта од ова два даје јаснију слику о ученику и нама и ученицима и родитељима?
Момчило Степановић: Најбоља је комбинација, јер постоје подаци који могу да се ефикасно сместе у табелу и да нам је јасно шта значе, а постоје и подаци који би требало да буду у описној форми, полази се од тога шта је ученик постигао и докле треба да стигне. Уколико имате спремне одговоре на питања, шта је ученик постигао и шта и како ученик треба да учи даље, будите сигурни да сте на добром путу у вођењу ваше евиденције о формативном оцењивању.
Колико један наставник може све то да постигне да уради?
У предметној настави посебно, велики је број ученика?
Момчило Степановић: Посао јесте велики, али технологија нам у томе може помоћи. Дигитална педагошка свеска је настала управо зато што је у пракси уочена потреба за тако нечим. Ради се о електронској апликацији која се инсталира на рачунару и помоћу које се ученици на ефикасан начин доводе у везу са постигнућима, садржајима, исходима. И све је на једном месту. На клик или два доступан је преглед свих унетих података у вези са сваким појединачним учеником. Иако у почетној фази има посла да се унесу полазни подаци, касније се остварују знатне уштеде у времену и остварује рационализација. Дигитална педагошка свеска има бројне предности у односу на руком писане белешке, почев од уштеде времена, преко систематичног праћења напредовања ученика и брзог формативног вредновања постигнућа па до ефикасне комуникације са родитељима. Ради се о ресурсу отвореног типа који је доступан свим наставницима и који је компатибилан са Електронским дневником.
Идејни творац електонске педагошке свеске и овог пројекта је Милан Јоксимовић, саветник у Школској управи Београд. Идеја је спроведена у дело тако што је формиран тим експерата у педагошком и техничком смислу. Тим је припремио пројекат који спроводи и реализује Педагошко друштво Србије. Пројекат је у статусу пројеката од ширег јавног интереса и реализује се под покровитељством МПНТР.
Проф. др Слађана Анђелковић: Пројекат се реализује кроз обуке наставника у четири Школске управе у Србији: Београд, Крагујевац, Нови Сад и Ниш. Учествују професори разредне и предметне наставе у основним школама,стручни сарадници и директори школа. Утисци, како учесника тако и водитеља, су веома позитивни. Наставници су показали велико интересовање и мотивисаност за употребу дигиталне педагошке свеске. Њихови коментари и препоруке су нам драгоцени у даљем раду на побољшању перформанси програма. Интенција је да се креира приручник за наставнике и збирка примера добре праксе, као и да се омасови примена дигиталне педагошке свеске у нашим школама.
Које су предности Дигиталне педагошке свеске?
Проф. др Слађана Анђелковић: Предности су многостране како за ученике, наставнике тако и за њихове родитеље, као и све оне који евалуирају рад ученика, наставника и школе. Коришћењем технологије отварају нам се многобројне могућности које могу помоћи наставнику да уштеди драгоцено време за планирање, праћење, вредновање и документовање запажања о образовним постигнућима ученика кроз формативно оцењивање. Ученик је активан, учествује и прати своје напредовање и развој, мотивисан је за даље учење. Осим тога, када ученици прелазе из једног образовног циклуса у други, подаци из електронске педагошке свеске лакше могу бити достављени предметним наставницима чиме се постиже боља информисаност наставника и већа могућност за континуирано праћење постигнућа ученика (знања, вештина, ставова и вредности), њиховог понашања и односа према раду, другима, природи, себи.
Електронски дневници садрже нумеричке оцене и њихов опис (процена садашњег стања у односу на претходни период и препоруке за даљи напредак), опис активности ученика и белешку о одржаном часу, рефлексију. Да ли је поред свега овога по Вашем мишљењу потребна и педагошка свеска ?
Момчило Степановић: Увођењем Електронског дневника, неки од елемената који су раније били само у свесци могу бити унети у Електронски дневник. Међутим, и даље има пуно елемената који нису присутни у Електронском дневнику. На пример, не постоји место где могу да се унесу подаци о дешавањима у току одмора, где могу да се евидентирају постигнућа у области емоционалног и социјалног развоја ученика, односно оно што називамо васпитним постигнућима. Иако су васпитна постигнућа у другом плану по питању школе, на животном плану, ако их посматрамо из угла ученика, она су често важнија од образовних. Искрено се надам да ћу дочекати дан када ће васпитна постигнућа бити вреднована сходно значају који имају. Није смисао школовања само да деца стекну знања, већ да стасају у добре људе. Школа будућности, како је ја видим, је школа у којој је приоритет подршка у формирању здравих и свесних личности, јер знање је знање, а човек је човек. У рукама недостојних људи знање постаје средство деструкције, али то је прича која је још јако далеко од разматрања од стране образових стратега.
Искрено се надам да је прича о Дигиталној педагошкој свесци некакав увод у систематичност праћења и образовних и васпитних постигнућа, и да је то начин да се школа и живот бар за корак међусобно приближе.
