Izbornik
Izbornik
Autorka dr Gordana Ilić prisutna je još od 2004. godine na polju udžbeničke literature za osnovnu školu. Prvo je objavljena crtanka sa CD-om „Kolariću Paniću” za učenike prvog razreda, za predmet Muzička kultura. Potom, od 2007. godine, pa do danas, prisutna je sa udžbeničkim kompletima od prvog do četvrtog razreda za predmet Muzička kultura pod nazivom „Čarobni svet muzike”. Njen rad prate akreditovani seminari, radionice, predavanja i neposredni kontakti sa učiteljima.
Šta Vas je kao diplomiranog muzičkog pedagoga usmerilo ka nastavi muzičke kulture u osnovnoj školi?
Još tokom studija profesorka Metodike nastave muzičke kulture Mirjana Ivanović uočila je i podsticala moj talenat za rad sa učenicima. Nakon završenih osnovnih studija ponudila mi je da pod njenim mentorstvom uradim magistarski rad. Ponudu sam prihvatila i u 29. godini života odbranila temu „Horsko pevanje u osnovnoj školi”. Tema za prvu godinu magistrature bila je „Razredno pevanje u osnovnoj školi.” Obe teme su zahtevale eksperimentalni rad sa učenicima, a eksperiment sa horom bio je predstavljen i nagrađen prvom nagradom na opštinskom i gradskom takmičenju horova Beograda. Nakon magistrature usledila su predavanja, saradnja sa Društvom učitelja Beograda, nastavak takmičenja sa horom OŠ „Ivan Gundulić”, ali i osnivanje i rad sa horom „Beogradski učitelji”. Iskustva iz ovog perioda pretočena su u priručnik za učitelje pod nazivom „Razredno pevanje u osnovnoj školi” koji sam sama izdala. Priručnik se pokazao kao delotvoran u planiranju i osavremenjivanju nastave muzičke kulture.
Da li ste i doktorsku disertaciju radili iz metodike nastave muzičke kulture?
Da. Kao dirigent hora mlađih razreda i kao neko ko je pratio i rad drugih horova, uočila sam nedostatke u radu na predmetu muzička kultura. Od nerazvijenog obima glasa učenika, neprecizne intonacije, nedovoljne muzičke pismenosti do neusvojenih pevačkih navika. Shvatila sam da treba pomoći učiteljima u njihovom radu tako što će se osmisliti novi metodički postupci. U eksperimentalni program uvela sam rad na vokalnoj tehnici, pripremne vežbe za rad u oblasti Ritam i Melodika, nove pesme i nova nastavna sredstva. Učiteljice koje su učestvovale u eksperimentalnom programu rekle su mi da je moj program interesantan, ali da đaci neće moći da izvode melodijske vežbe u trećem i četvrtom razredu i da to nije primereno osnovnoj školi. Kazala sam da ćemo raditi, pa ćemo videti rezultate. Kada su učenici počeli da se javljaju da izvode melodijske vežbe samostalno i u grupama, podsetila sam učiteljice na njihove komentare. Nakon odbrane doktorske disertacije priredila sam nastavno sredstvo „Pevajmo svi Do, Re, Mi, Fa, Sol, La, Si”. Takođe, elementi doktorske disertacije ulazili su i u udžbenike.
Na ovom mestu htela bih da kažem jednu tužnu činjenicu. Ni Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, ni Pedagoški fakultet u Jagodini, koji su mi dali titule magistra i doktora nauka nisu osavremenili svoje programe za studente mojim inovacijama, već i dalje rade prema starom, klasičnom metodičkom postupku. Za njih moji radovi ne postoje. Tako je i u izdavačkim kućama. Svi izdavači tvrde da su njihovi udžbenici odlični, efikasni, a samo ja imam inovaciju. Da nema progresivnih učitelja koji dolaze na moje seminare i opredeljuju se za „Čarobni svet muzike”, moj eksperimentalni program ne bi ugledao svetlost dana. Zahvaljujući njima i udruženju Klett društvu za razvoj obrazovanja, oko 50 odeljenskih horova nastupilo je na koncertima pod nazivom „Pevajmo svi u Dečjem kulturnom centru Beograd”. Na koncertima su se pevale pesme iz „Čarobnog sveta muzike” što je bila prilika da se javno pokaže da su pesme iz mojih udžbenika dostupne učenicima i da ih oni sa zadovoljstvom izvode.
Hor Beogradski učitelji
Kada ste pomenuli dostupne pesme, šta mislite o takmičenjima za decu koja se odvijaju u pojedinim televizijskim kućama?
Nisam sigurna da su to takmičenja, jer organizator tog programa pominje i reč šou program. U početku sam taj program gledala iz profesionalnih razloga, da vidim u čemu učestvuju deca i nije mi se dopalo. Program počinje u 21 sat i traje do ponoći. Kojoj deci je to namenjeno da televizijski program gledaju do ponoći? Zatim, izbor pesama je neprimeren, jer je reč o pesmama za odrasle. Meni je skaradno izgledalo kad je devojčica od 6-7 godina pevala tekst pesme u kojoj se kaže: „Ti bi me hteo za jednu noć, a onda mala ćao”. Međutim, stručni žiri je bio oduševljen. Nije mi jasno kako neko može da bude stručan, a nije obučen za rad sa decom i nema završeno neophodno obrazovanje? Mi školovani muzičari svašta smo mogli da čujemo u tim emisijama, na primer da postoje donje lage. Nas su na fakultetu učili da postoji samo jedan donji registar ili laga. Ne znam da li je to rečeno zbog šou programa, da se sablazni publika, ili iz nekih drugih razloga? A pevanje dece u dva i tri sata ujutru je ravno skandalu! Međutim, svi ćute, niko ne reaguje.
Sada je aktuelna tema besplatni udžbenici? Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
Nešto malo znam o ekonomiji, ali znam da ne postoji besplatan ručak. Tako ni školstvo, pa ni udžbenici nisu besplatni. Uvek neko mora da plati. Kada država plaća, plaća od poreza poreskih obveznika, a kada pojedinac plaća, plaća iz sopstvenih sredstava. Imali smo decenijama jednog državnog izdavača. Da li su za tog državnog izdavača pisali najbolji autori, da li je taj izdavač štampao inovacije? To procenite sami. Postavlja se pitanje da li roditelji žele jeftine udžbenike ili kvalitetne udžbenike iz kojih će učenici sa lakoćom da uče, bez primene privatnih časova? Ima tu još dosta pitanja da se postavi i da se da još dosta odgovora na njih.
Rad sa najmlađima – OŠ “Ivan Gundulić”, Novi Beograd
Na kraju, da li ima nešto novo u Vašem radu?
Kod mene se nešto uvek dešava. U kontaktu sam sa mojom bivšom učenicom koja je sada diplomirani muzički pedagog i živi u Boliviji. Počela je da prevodi na španski jezik moja dela i da praktično radi sa učenicima u svojoj privatnoj školi. Dobar glas je počeo da se širi i dalje, dolaze joj nastavnici i iz drugih škola da saznaju šta ima novo.
Redakcija
