Изборник
Изборник
Ауторка др Гордана Илић присутна је још од 2004. године на пољу уџбеничке литературе за основну школу. Прво је објављена цртанка са CD-ом „Коларићу Панићу” за ученике првог разреда, за предмет Музичка култура. Потом, од 2007. године, па до данас, присутна је са уџбеничким комплетима од првог до четвртог разреда за предмет Музичка култура под називом „Чаробни свет музике”. Њен рад прате акредитовани семинари, радионице, предавања и непосредни контакти са учитељима.
Шта Вас је као дипломираног музичког педагога усмерило ка настави музичке културе у основној школи?
Још током студија професорка Методике наставе музичке културе Мирјана Ивановић уочила је и подстицала мој таленат за рад са ученицима. Након завршених основних студија понудила ми је да под њеним менторством урадим магистарски рад. Понуду сам прихватила и у 29. години живота одбранила тему „Хорско певање у основној школи”. Тема за прву годину магистратуре била је „Разредно певање у основној школи.” Обе теме су захтевале експериментални рад са ученицима, а експеримент са хором био је представљен и награђен првом наградом на општинском и градском такмичењу хорова Београда. Након магистратуре уследила су предавања, сарадња са Друштвом учитеља Београда, наставак такмичења са хором ОШ „Иван Гундулић”, али и оснивање и рад са хором „Београдски учитељи”. Искуства из овог периода преточена су у приручник за учитеље под називом „Разредно певање у основној школи” који сам сама издала. Приручник се показао као делотворан у планирању и осавремењивању наставе музичке културе.
Да ли сте и докторску дисертацију радили из методике наставе музичке културе?
Да. Као диригент хора млађих разреда и као неко ко је пратио и рад других хорова, уочила сам недостатке у раду на предмету музичка култура. Од неразвијеног обима гласа ученика, непрецизне интонације, недовољне музичке писмености до неусвојених певачких навика. Схватила сам да треба помоћи учитељима у њиховом раду тако што ће се осмислити нови методички поступци. У експериментални програм увела сам рад на вокалној техници, припремне вежбе за рад у области Ритам и Mелодика, нове песме и нова наставна средства. Учитељице које су учествовале у експерименталном програму рекле су ми да је мој програм интересантан, али да ђаци неће моћи да изводе мелодијске вежбе у трећем и четвртом разреду и да то није примерено основној школи. Казала сам да ћемо радити, па ћемо видети резултате. Када су ученици почели да се јављају да изводе мелодијске вежбе самостално и у групама, подсетила сам учитељице на њихове коментаре. Након одбране докторске дисертације приредила сам наставно средство „Певајмо сви До, Ре, Ми, Фа, Сол, Ла, Си”. Такође, елементи докторске дисертације улазили су и у уџбенике.
На овом месту хтела бих да кажем једну тужну чињеницу. Ни Факултет музичке уметности у Београду, ни Педагошки факултет у Јагодини, који су ми дали титуле магистра и доктора наука нису осавременили своје програме за студенте мојим иновацијама, већ и даље раде према старом, класичном методичком поступку. За њих моји радови не постоје. Тако је и у издавачким кућама. Сви издавачи тврде да су њихови уџбеници одлични, ефикасни, а само ја имам иновацију. Да нема прогресивних учитеља који долазе на моје семинаре и опредељују се за „Чаробни свет музике”, мој експериментални програм не би угледао светлост дана. Захваљујући њима и удружењу Klett друштву за развој образовања, око 50 одељенских хорова наступило је на концертима под називом „Певајмо сви у Дечјем културном центру Београд”. На концертима су се певале песме из „Чаробног света музике” што је била прилика да се јавно покаже да су песме из мојих уџбеника доступне ученицима и да их они са задовољством изводе.
Хор Београдски учитељи
Када сте поменули доступне песме, шта мислите о такмичењима за децу која се одвијају у појединим телевизијским кућама?
Нисам сигурна да су то такмичења, јер организатор тог програма помиње и реч шоу програм. У почетку сам тај програм гледала из професионалних разлога, да видим у чему учествују деца и није ми се допало. Програм почиње у 21 сат и траје до поноћи. Којој деци је то намењено да телевизијски програм гледају до поноћи? Затим, избор песама је непримерен, јер је реч о песмама за одрасле. Мени је скарадно изгледало кад је девојчица од 6-7 година певала текст песме у којој се каже: „Ти би ме хтео за једну ноћ, а онда мала ћао”. Међутим, стручни жири је био одушевљен. Није ми јасно како неко може да буде стручан, а није обучен за рад са децом и нема завршено неопходно образовање? Ми школовани музичари свашта смо могли да чујемо у тим емисијама, на пример да постоје доње лаге. Нас су на факултету учили да постоји само један доњи регистар или лага. Не знам да ли је то речено због шоу програма, да се саблазни публика, или из неких других разлога? А певање деце у два и три сата ујутру је равно скандалу! Међутим, сви ћуте, нико не реагује.
Сада је актуелна тема бесплатни уџбеници? Какво је Ваше мишљење о томе?
Нешто мало знам о економији, али знам да не постоји бесплатан ручак. Тако ни школство, па ни уџбеници нису бесплатни. Увек неко мора да плати. Када држава плаћа, плаћа од пореза пореских обвезника, а када појединац плаћа, плаћа из сопствених средстава. Имали смо деценијама једног државног издавача. Да ли су за тог државног издавача писали најбољи аутори, да ли је тај издавач штампао иновације? То процените сами. Поставља се питање да ли родитељи желе јефтине уџбенике или квалитетне уџбенике из којих ће ученици са лакоћом да уче, без примене приватних часова? Има ту још доста питања да се постави и да се да још доста одговора на њих.
Рад са најмлађима – ОШ “Иван Гундулић”, Нови Београд
На крају, да ли има нешто ново у Вашем раду?
Код мене се нешто увек дешава. У контакту сам са мојом бившом ученицом која је сада дипломирани музички педагог и живи у Боливији. Почела је да преводи на шпански језик моја дела и да практично ради са ученицима у својој приватној школи. Добар глас је почео да се шири и даље, долазе јој наставници и из других школа да сазнају шта има ново.
Редакција
