Примери из праксе

Другарство и дружење у школи и ван ње

Специфични циљеви:

  • разумевање потреба сваког људског бића и важности дружења;
  • објашњење израза „сродна душа”;
  • истицање моралних вредности које се стичу и развијају у дружењу и
  • оспособљавање ученика за успостављање другарства и разумевање важности дружења, препознавање сродне душе, примена наученог у решавању проблема у свакодневном животу.

Исходи:

Ученици ће бити у стању да:

  • уоче и разумеју проблем отуђености свог другара;
  • наведу узроке и последице тог проблема и
  • наведу активности за решавање проблема и општи циљ.

Облици рада:

Фронтални, групни, индивидуални

Средства и помагала:

Наставни листови, хамер….

Методе рада:

Дијалошка, истраживачка, дрво проблема и дрво циља, стваралачка, решавање проблема

Кључни појмови:

Потребе за сигурношћу, припадношћу, уважавањем и самоостварењем, другарство, дружење, срећно детињство, радост поводом одласка у школу, здрави породични односи, сродна душа, прихватање

Активности наставника:

Проверава да ли ученици разликују потребе; мотивише ученике подстицајним питањима да излистају и разврстају своје потребе, подстиче ученике да уоче разлику између другарства и дружења наводећи адекватне примере, распитује се да ли се и колико ученици међусобно друже, проверава да ли ученици знају за израз „сродна душа” и значење тог израза, проверава да ли у одељењу постоји неко ко се не дружи са осталима и нема ниједног другара, припрема и даје задатке групама, надзире рад група, проверава резултате до којих су ученици дошли групним обликом рада и уписује их на хамере на којима су дрво проблема и дрво циља, коментарише, даје повратну информацију, истиче кључне речи.

Активности ученика:

Наводе своје потребе, излажу идеје о разлици између другарства и дружења, одговарају на питања, истичу проблем који имају у одељењу, наводе узроке уоченог проблема, разумевају и наводе последице проблема, наводе решење проблема, активности које треба предузети за решење и општи циљ.

Педагошка ситуација:

Ученик 6/1 Милан Петровић (име и презиме ученика су измењени) потиче из расељене породице. Живи у кући са мајком, оцем, бабом и дедом. Породица живи у тешким условима.
Пред крај првог полугодишта трећег разреда ученик је прешао у нашу школу. Од документације о претходном школовању, достављено нам је само сведочанство са недовољним оценама из свих наставних предмета и 900 неоправданих изостанака.
Милан је преведен у четврти разред као неоцењен услед великог броја изостанака. Ученик се први пут појавио на настави са својим родитељима, видно узнемирен, блед и преплашен. У школу увек долази са мајком која седи у холу школе, испред учионице у којој Милан похађа наставу, од првог до последњег часа.
Учитељица је родитељима сугерисала да потраже помоћ психолога, што је мајка одбила сматрајући да је то непотребно и да породица добро функционише, иако наводи да се он ни код куће не одваја од ње, да се успаничи чак и док је она у тоалету.
Милан је у петом разреду наставио да се понаша на неуобичајан начин. У школу је долазио са мајком која је за време часова седела у школском ходнику испред учионице, а за време одмора, Милан би излазио из учионице и време проводио са мајком. Дечаци тврде да Милан воли фудбал и да га они зову да се игра са њима, али да то Милан ретко чини, јер се мајка плаши за његово здравље и безбедност. Волели би да се више дружи са њима, покушавају да га заинтересују занимљивим темама или шалама, али он само гледа где му је мајка и избегава њихове позиве за дружење. У договору са ученицима, поједине часове одељењског старешине почели смо да посвећујемо Милановом прилагођавању.

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

УЧЕНИКА

Разговор са ученицима о њиховим свакодневним потребама.

Наводе и образлажу врсте потреба, а нарочито потребу за припадношћу.

Упутство да на стикерима испишу своје потребе, а затим да их залепе на зид потреба (хамер) водећи рачуна о врсти потребе.
Дели стикере, упућује на хамере на којима су наслови потреба.

Пишу потребе.
Лепе стикере на зид потреба.

Усмерава излиставање потреба које су ученици исписали, а потом разговор усмерава на потребу за припадношћу:

  • Како је задовољавамо код куће, а како у школи?
  • Да ли вам је и колико важно да вас други прихватају?
  • Да ли се сви осећате прихваћенима једни од других?
  • Да ли се радујете одласку у школу и због чега?
  • Шта чини детињство срећним?
  • Јесте ли чули за израз „сродна душа”? (Међусобно разумевање, поверење, уважавање, помагање, дељење тајни…).

Разговарају о својим потребама, образлажу, аргументују.

Подсећа на правила током слушања музике и укључује песму „У свету постоји једно царство”.

Слушају и певају песму.

Води кратак разговор о песми кроз следећа питања:

  • Да ли у нашем одељењу постоје ученици за које се може рећи да не задовољавају потребу за припадношћу у дружењу?
  • Како се манифестује њихова отуђеност?

Одговарају на питања, наводе
неке од основних људских потреба.
Образлажу и аргументују
своје одговоре.

Објашњава технику Дрво проблема и Дрво решења (Дрво проблема је једна од техника мапирања основних проблема, заједно с њиховим узроцима и последицама). Представља је кратком презентацијом.

Слушају и гледају презентацију.

Наставља са разговором кроз питања:
Који проблем смо уочили? (Милан са мајком у школи)
Како бисмо дефинисали решење проблема?
(Милан са нама у раду и игри)
На табли лепи два хамера:

Дрво проблема
(Записати проблем на стаблу)

Дрво циља
(Записати циљ, решење проблема на стаблу)

Дели ученике у групе (подсећање на правила рада у групи) и дели задатке.
Време за рад група је 10 минута.
Задаци
Прва и трећа група
Наведите узроке Милановог отуђеног понашања.
(Шта мислите због чега се Милан не дружи са својим вршњацима – другарима из одељења?)
Друга и четврта група
Наведите последице Милановог отуђеног понашања.
(До чега је све довело то што се Милан не дружи са својим вршњацима?)
Прва и трећа група
Наведите активности које треба предузети како бисмо решили проблем Милановог отуђења.
(Шта све можемо предузети да бисмо Милана увели у свет другарства?)
Друга и четврта група
Наведите циљеве Миланове промене понашања из отуђеног у осећај припадности одељењу.
(Какво ће се Милан осећати и понашати ако промени своје понашање и постане наш другар?)

Раде на задацима.

Усмерава дискусију, записује одговоре на хамерима на адекватно место (корен, стабло или крошњу). Усмерава анализу решења до којих су дошли.

Представници група излажу узроке и последице проблема, решење, активности за решавање проблема и циљ који ћемо постићи решавањем проблема.
Све наведено аргументују.

Татјана Јабланчић Бекић је рођена 1967. године у Тузли. Друга је генерација просветних радника у породици. Основну школу и гимназију завршила је у Тузли. Студирала је српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду. У основној школи предаје српски језик и књижевност већ тридесет година. Учествовала је у различитим домаћим и међународним школским пројектима као што су: представа „Хајдуци”, пројекат у склопу обуке Инцлусиве Едуцатион фор сцхоол леадерс, „Музеј прошлости за будућност”, „Шешир професора Косте Вујића”, Српско-руски фестивал основношколских позоришта и др. Искуство у раду са ученицима обогаћује континуираним стручним усавршавањем.