Izbornik
Izbornik
Priprema koju želimo da podelimo sa vama nastala je kada i naša radna sveska za Građansko vaspitanje „Rastimo1ˮ. Zašto smo se odlučile baš za Građansko vaspitanje?
Reč je o predmetu koji ima uticaj na oblikovanje dečije samosvesti i svesti o drugima, dečije duše, oblika ponašanja i u vanškolskom ambijentu, razvoja kritičkog mišljenja, razvoja sistema vrednosti u zajednici i njegovo uključivanje u nju.
Svesne svih zamki i izazova koji ova vrsta kreacije nosi sa sobom, a motivisane utiskom da za ovaj predmet nije potreban udžbenik, svojom „otvorenošćuˮ, kreacijom, izborom metoda i dugogodišnjim profesionalnim iskustvom došle smo do trenutka kreiranja udžbenika koji detetu ostaje kao trajna uspomena i podsetnik, a vama velika podrška u realizaciji predmeta Građansko vaspitanje.
Cilj aktivnosti:
Cilj aktivnosti:
Nastavna sredstva:
Radna sveska, pribor za pisanje, crtanje i bojenje, kutija, ogledalo, priče, sličice, selotejp/lepak, hamer
Nastavne metode:
razgovor, demonstrativna, ilustrativna, dijaloška
Opšti ishod:
Operacionalizovani ishodi:
Tok aktivnosti:
1. aktivnost – Čarobna kutija
Učenicima (jednom po jednom) pokazati zatvorenu kutiju objašnjavajući kako se u
njoj nalazi poseban predmet (ogledalo); pritom im treba naglasiti da ne smeju reći drugima o kom je predmetu reč dok ga svi ne pogledaju. Nakon što je svaki učenik pogledao unutar kutije, učenici zajedno zaključuju kako su svi gledali istu stvar, ali da je svako video nešto drugo. Navesti ih da uoče da su svi oni deca, ali se međusobno razlikuju.
Pritom je važno učenicima pojasniti kako svi oni imaju niz zajedničkih obeležja, ali i niz obeležja prema kojima se međusobno razlikuju.
2. aktivnost- Moje ogledalo i ja.
Učenici su postavljeni u dve kolone, okrenute jedna prema drugoj tako da se učenici gledaju licem u lice. Jedna kolona predstavlja ogledalo, a druga kolona osobe koje se u njemu ogledaju.
Učenicima se objašnjava da će im biti pročitana priča 1 koju će potom učenici, koji se gledaju u ogledalo, odglumiti pokretima. Njihova ogledala (učenici nasuprot njih) ih moraju slediti, odnosno imitirati pokrete, a zatim će se promeniti uloge ali će i priča biti malo drugačija − priča broj 2.
(Priča 1) „Buuuđenje! Omiljeno doba dana. Teško vučem noge i ulazim u kupatilo. Stajem pred ogledalo. Pogledam se pobliže. Priđem još malo bliže. Stavljam dlanove na lice. Protežem ruke prema gore i zevnem jakooo, jakooo. Spuštam ruke. Uzimam četkicu levom rukom i pastu za zube desnom rukom. Stavljam pastu na četkicu. Prinosim četkicu ustima i počinjem prati zube. Trljam.ˮ
(Priča 2) „Gotov! Ispiram četkicu, a zatim je vraćam na njeno mesto. I pastu pospremam. Pogledam svoje bele zubiće u ogledalu. Zadovoljan sam. Prstima popravim obrve, namrštim se malo, zatim se nasmejem. Isplazim jezik, pa ga brzo pospremim. Nije lepo pokazati jezik, odmahujem glavom. Rukama dodirnem lice. Zatim, uzimam kremu, stavljam je na dlanove i onda na lice. Lagano, kružnim pokretima razmazujem kremu. Zatvaram kremu. Uzimam četku za kosu i uredim je. Evo! Spreman sam za školu.ˮ
3. aktivnost – Igra grupisanja Krug
Učenici su postavljeni u formu kruga, te se na određeni znak kreću, hodaju u jednom smeru, pritom plješćući, pucketajući prstima, menjaju smer i sl. Na rečenicu „U krug neka uđu svi…ˮ u krug ulaze oni koji se prepoznaju u pojedinoj stavci. U trenutku kada su neki učenici izvan, a neki unutar kruga, naglašavati učenicima da pogledaju jedni druge – učenike koji zajedno s njima stoje unutar kruga (oni su im po tome slični), odnosno učenike koji su izvan kruga (od njih se po tome razlikuju).
Koristiti sledeće stavke:
„U krug neka uđu svi: dečaci; devojčice; koji imaju brata ili sestru; koji imaju kućnog ljubimca; koji imaju plave oči; koji imaju smeđe oči; koji vole igrati plejstejšn; koji vole matematiku; koji se boje pauka; koji vole trčati; koji vole puno pričati; kojima je ponekad teško biti tiho; koji vole jesti picu; koji vole brokoli; koji treniraju neki sport; koji žive s dekom i bakom; koji čuvaju neku tajnu; koji se vole igrati loptom; koji pišu levom rukom, omiljeno voće i nastavni predmet i sl.ˮ
(neke od ovih aktivnosti zapisuju u radnu svesku)
4. aktivnost – Komentar nastavnika
Važno je da upoznajemo naše prijatelje i uočavamo međusobne sličnosti i razlika. Te različitosti, treba uvažavati jer tako svako pridonosi društvu, razredu, porodici.
5. aktivnost – Bojimo oblike-lepota različitosti
Podeliti učenicima po polovinu jasno nacrtanog crteža nekog od simbola, koji mogu biti namenski tj. tematski (npr. jabuka, slovo, lopta i dr.). Nije poželjno da u paru dobijaju dobijaju isti deo crteža, da ne bi gledali jedan od drugoga dok ga budu bojili.
6. aktivnost – Tražimo drugu polovinu
i zajedno lepimo celovitu sliku na pano.
7.aktivnost – Razgovor
Šta uočavate? Šta je slično, a šta se razlikuje? Zašto? Šta to govori o vama?
8. aktivnost – Komentar nastavnika
Svako od nas različito doživljava stvari oko sebe.
Različito ispoljava svoje emocije.
Različito se ponaša i ima različita interesovanja itd.
Različitost ne treba da bude prepreka među ljudima već lepota
(jer čini zadovoljstvo, izaziva sreću, jedinstvo i poštovanje) kao
i crteži koje su đaci na kraju spojili u jedan.
9. Evaluacija časa:
Učenici boje odgovarajućeg smajlija u radnoj svesci i ako
imaju potrebu usmeno iskazuju svoje utiske o času.
Učiteljice Nataša Marković i Slavica Vujić
Zovem se Nataša Marković. Rođena sam u Beogradu 16. septembra 1969. godine. U rodnom gradu završila sam osnovnu, srednju školu i Učiteljski fakultet. Od 1994. godine radim kao učiteljica u OŠ „Veselin Masleša”, za koju me vežu divne uspomene jer sam se i sama u njoj školovala.
Ako bih želela biti neskromna i koristiti velike reči, onda bih mogla reći da sam se rodila da budem učiteljica. Želja za podučavanjem dece u meni je od malena. U podučavanju se rukovodim kineskom poslovicom: „Daj čoveku ribu, nahrani ga za jedan dan. Nauči čoveka da peca, nahrani ga za ceo život”, jer želim da moji učenici imaju razvijene veštine kritičkog razmišljanja, tako da su u stanju da analiziraju i tumače mnoštvo perspektiva i pitanja na koja će naići tokom svog života.
U školi sam vrlo angažovana i neprestano se usavršavam kako bih mogla da idem u korak sa vremenom i svojim đacima. Nekoliko godina sam bila rukovodilac Tima za samovrednovanje škole, a trenutno sam član tima za Školsko razvojno planiranje i tima za Obezbeđivanje kvaliteta i razvoj škole.
Zovem se Nataša Marković. Rođena sam u Beogradu 16. septembra 1969. godine. U rodnom gradu završila sam osnovnu, srednju školu i Učiteljski fakultet. Od 1994. godine radim kao učiteljica u OŠ „Veselin Masleša”, za koju me vežu divne uspomene jer sam se i sama u njoj školovala.
Ako bih želela biti neskromna i koristiti velike reči, onda bih mogla reći da sam se rodila da budem učiteljica. Želja za podučavanjem dece u meni je od malena. U podučavanju se rukovodim kineskom poslovicom: „Daj čoveku ribu, nahrani ga za jedan dan. Nauči čoveka da peca, nahrani ga za ceo život”, jer želim da moji učenici imaju razvijene veštine kritičkog razmišljanja, tako da su u stanju da analiziraju i tumače mnoštvo perspektiva i pitanja na koja će naići tokom svog života.
U školi sam vrlo angažovana i neprestano se usavršavam kako bih mogla da idem u korak sa vremenom i svojim đacima. Nekoliko godina sam bila rukovodilac Tima za samovrednovanje škole, a trenutno sam član tima za Školsko razvojno planiranje i tima za Obezbeđivanje kvaliteta i razvoj škole.
