Припрема коју желимо да поделимо са вама настала је када и наша радна свеска за Грађанско васпитање „Растимо1ˮ. Зашто смо се одлучиле баш за Грађанско васпитање?
Реч је о предмету који има утицај на обликовање дечије самосвести и свести о другима, дечије душе, облика понашања и у ваншколском амбијенту, развојa критичког мишљења, развојa система вредности у заједници и његово укључивање у њу.
Свесне свих замки и изазова који ова врста креације носи са собом, а мотивисане утиском да за овај предмет није потребан уџбеник, својом „отвореношћуˮ, креацијом, избором метода и дугогодишњим професионалним искуством дошле смо до тренутка креирања уџбеника који детету остаје као трајна успомена и подсетник, а вама велика подршка у реализацији предмета Грађанско васпитање.
Циљ активности:
Циљ активности:
Наставна средства:
Радна свеска, прибор за писање, цртање и бојење, кутија, огледало, приче, сличице, селотејп/лепак, хамер
Наставне методе:
разговор, демонстративна, илустративна, дијалошка
Општи исход:
Операционализовани исходи:
Ток активности:
1. активност – Чаробна кутија
Ученицима (једном по једном) показати затворену кутију објашњавајући како се у
њој налази посебан предмет (огледало); притом им треба нагласити да не смеју рећи другима о ком је предмету реч док га сви не погледају. Након што је сваки ученик погледао унутар кутије, ученици заједно закључују како су сви гледали исту ствар, али да је свако видео нешто друго. Навести их да уоче да су сви они деца, али се међусобно разликују.
Притом је важно ученицима појаснити како сви они имају низ заједничких обележја, али и низ обележја према којима се међусобно разликују.
2. активност- Моје огледало и ја.
Ученици су постављени у две колоне, окренуте једна према другој тако да се ученици гледају лицем у лице. Једна колона представља огледало, а друга колона особе које се у њему огледају.
Ученицима се објашњава да ће им бити прочитана прича 1 коју ће потом ученици, који се гледају у огледало, одглумити покретима. Њихова огледала (ученици насупрот њих) их морају следити, односно имитирати покрете, а затим ће се променити улоге али ће и прича бити мало другачија − прича број 2.
(Прича 1) „Буууђење! Омиљено доба дана. Тешко вучем ноге и улазим у купатило. Стајем пред огледало. Погледам се поближе. Приђем још мало ближе. Стављам дланове на лице. Протежем руке према горе и зевнем јакооо, јакооо. Спуштам руке. Узимам четкицу левом руком и пасту за зубе десном руком. Стављам пасту на четкицу. Приносим четкицу устима и почињем прати зубе. Трљам.ˮ
(Прича 2) „Готов! Испирам четкицу, а затим је враћам на њено место. И пасту поспремам. Погледам своје беле зубиће у огледалу. Задовољан сам. Прстима поправим обрве, намрштим се мало, затим се насмејем. Исплазим језик, па га брзо поспремим. Није лепо показати језик, одмахујем главом. Рукама додирнем лице. Затим, узимам крему, стављам је на дланове и онда на лице. Лагано, кружним покретима размазујем крему. Затварам крему. Узимам четку за косу и уредим је. Ево! Спреман сам за школу.ˮ
3. активност – Игра груписања Круг
Ученици су постављени у форму круга, те се на одређени знак крећу, ходају у једном смеру, притом пљешћући, пуцкетајући прстима, мењају смер и сл. На реченицу „У круг нека уђу сви…ˮ у круг улазе они који се препознају у појединој ставци. У тренутку када су неки ученици изван, а неки унутар круга, наглашавати ученицима да погледају једни друге – ученике који заједно с њима стоје унутар круга (они су им по томе слични), односно ученике који су изван круга (од њих се по томе разликују).
Користити следеће ставке:
„У круг нека уђу сви: дечаци; девојчице; који имају брата или сестру; који имају кућног љубимца; који имају плаве очи; који имају смеђе очи; који воле играти плејстејшн; који воле математику; који се боје паука; који воле трчати; који воле пуно причати; којима је понекад тешко бити тихо; који воле јести пицу; који воле броколи; који тренирају неки спорт; који живе с деком и баком; који чувају неку тајну; који се воле играти лоптом; који пишу левом руком, омиљено воће и наставни предмет и сл.ˮ
(неке од ових активности записују у радну свеску)
4. активност – Коментар наставника
Важно је да упознајемо наше пријатеље и уочавамо међусобне сличности и разлика. Те различитости, треба уважавати јер тако свако придоноси друштву, разреду, породици.
5. активност – Бојимо облике-лепота различитости
Поделити ученицима по половину јасно нацртаног цртежа неког од симбола, који могу бити наменски тј. тематски (нпр. јабука, слово, лопта и др.). Није пожељно да у пару добијају добијају исти део цртежа, да не би гледали један од другога док га буду бојили.
6. активност – Тражимо другу половину
и заједно лепимо целовиту слику на пано.
7.активност – Разговор
Шта уочавате? Шта је слично, а шта се разликује? Зашто? Шта то говори о вама?
8. активност – Коментар наставника
Свако од нас различито доживљава ствари око себе.
Различито испољава своје емоције.
Различито се понаша и има различита интересовања итд.
Различитост не треба да буде препрека међу људима већ лепота
(јер чини задовољство, изазива срећу, јединство и поштовање) као
и цртежи које су ђаци на крају спојили у један.
9. Евалуација часа:
Ученици боје одговарајућег смајлија у радној свесци и ако
имају потребу усмено исказују своје утиске о часу.
Учитељице Наташа Марковић и Славица Вујић
Зовем се Наташа Марковић. Рођена сам у Београду 16. септембра 1969. године. У родном граду завршила сам основну, средњу школу и Учитељски факултет. Од 1994. године радим као учитељица у ОШ „Веселин Маслеша”, за коју ме вежу дивне успомене јер сам се и сама у њој школовала.
Ако бих желела бити нескромна и користити велике речи, онда бих могла рећи да сам се родила да будем учитељица. Жеља за подучавањем деце у мени је од малена. У подучавању се руководим кинеском пословицом: „Дај човеку рибу, нахрани га за један дан. Научи човека да пеца, нахрани га за цео живот”, јер желим да моји ученици имају развијене вештине критичког размишљања, тако да су у стању да анализирају и тумаче мноштво перспектива и питања на која ће наићи током свог живота.
У школи сам врло ангажована и непрестано се усавршавам како бих могла да идем у корак са временом и својим ђацима. Неколико година сам била руководилац Тима за самовредновање школе, а тренутно сам члан тима за Школско развојно планирање и тима за Обезбеђивање квалитета и развој школе.
Зовем се Наташа Марковић. Рођена сам у Београду 16. септембра 1969. године. У родном граду завршила сам основну, средњу школу и Учитељски факултет. Од 1994. године радим као учитељица у ОШ „Веселин Маслеша”, за коју ме вежу дивне успомене јер сам се и сама у њој школовала.
Ако бих желела бити нескромна и користити велике речи, онда бих могла рећи да сам се родила да будем учитељица. Жеља за подучавањем деце у мени је од малена. У подучавању се руководим кинеском пословицом: „Дај човеку рибу, нахрани га за један дан. Научи човека да пеца, нахрани га за цео живот”, јер желим да моји ученици имају развијене вештине критичког размишљања, тако да су у стању да анализирају и тумаче мноштво перспектива и питања на која ће наићи током свог живота.
У школи сам врло ангажована и непрестано се усавршавам како бих могла да идем у корак са временом и својим ђацима. Неколико година сам била руководилац Тима за самовредновање школе, а тренутно сам члан тима за Школско развојно планирање и тима за Обезбеђивање квалитета и развој школе.