Изборник
Изборник
Постоји ли вртић у коме деца слободно бирају прибор који ће користити у складу са интересовањима и могућностима, у простору организованом да подстиче њихов развој, а где је улога васпитача да дискретно и ненаметљиво помаже деци?
Постоји, такав је вртић Монтесори Пинокио, један од првих који је прилагодио Монтесори предшколски програм Основама програма предшколског васпитања и образовања у нашој земљи. Данас је наш рад успешно усклађен и са новим основама програма предшколског васпитања и образовања „Године узлетаˮ.
Вртић чије окружење инспирише и охрабрује децу да напредују и да искористе све своје потенцијале. Вртић у чијем раду се полази од претпоставке да су сва деца рођена радознала и са жељом да усвајају знања, а где је посао васпитача да негује ту сталну жељу за учењем. Деца неометано уче кроз игру, различите облике рада и активности, а сво време уважавају се његове потребе. Дете се игра и учи спонтано, учи чинећи, радећи независно, појединачно, у пару или у мањој групи, уз бројне активности и приборе који су за њега пажљиво припремљени у уређеној околини према свим монтесорским начелима. Наш вртић детету пружа подстицајну околину за развој независности и самосталности, уз индивидуализовани приступ васпитача и право на различитост. Велика слобода унутар граница које су договорене пружа детету могућност да независно и у потпуности развија све своје потенцијале.
Посматрање понашања деце представља сам почетак разумевања примене Отвореног Монтесори програма. Посматрањем сазнајемо шта се дешава, а не шта мислимо да се десило!
2. ОТВОРЕНИМ МОНТЕСОРИ АМБИЈЕНТОМ
Отворени Монтесори амбијент у нашем вртићу обухвата унутрашњу, спољашњу и локалну средину – сва места на којима може да се одвија учење деце. Унутрашња средина има концепт слободног деловања, излази у сусрет потребама детета за самоформирањем. Амбијент је привлачан за дете јер има могућност да истражује, бира, проба, упознаје, доноси одлуке и закључује. Спољашња средина обухвата живљење и учење деце на отвореном простору – игралиште (са справама које поспешују развој моторике), травњак, пешчаник, цвеће и повртњак. Локална средина се односи на посете: позориштима, библиотекама, музејима, црквама, школама и др.
Основне компоненте амбијента су: слобода (детету се даје прилика да учи кретањем, да размишља о својим акцијама и последицама истих, да испита себе, да открије своје способности и ограничења, слободан избор материјала и др.), структура и ред (помажу детету да се бави смисленим активностима, дете учествује у одржавању реда у простору и др.), реалност и природа (дете спознаје спољашњи и унутрашњи свет, има близак однос са реалним предметима, материјали за рад су израђени од природних материјала и др.), лепота и атмосфера (атмосфера је топла, слободна опуштена, подстицајна, али пре свега радна).
Посебан сегмент амбијента односи се на опрему. У нашем простору – радним собама и осталим деловима вртића смештени су: центар за практичне активности, центар за развијање чула, центар за језик, центар за математику, космички центар, центар за игру улога, центар за конструктивни материјал, центар за уметничко стварање. Материјали и центри су класификовани по одговарајућим полицима. Монтесори материјали су саставни део амбијента у Монтесори Пинокију. Имају за циљ развој чулне осетљивости, унутрашње обликовање детета, развијање унутрашњег реда, подржавање унутрашње мотивације и самосталан рад који води развоју концентрације. Сваки од материјала се представља детету у одређеном тренутку његовог развоја, што се постиже посматрањем и праћењем понашања детета, његове концентрације, спонтаног понављања активности са материјалом који сугерише у којој мери дете налази смисао и значење у ономе што ради.
3. ИНДИВИДУАЛИЗОВАНО УЧЕЊЕ – ИНДИВИДУАЛНИ РАД
У периоду од треће до шесте године код деце се појављује свесни упијајући ум. Дете има потребу и капацитет да активно и свесно стиче знања и увежбава вештине. На томе се и заснива индивидуализовано учење. Ова фаза програма се започиње разумевањем „хаосаˮ – бука и галама у соби, више деце на једном материјалу, непоштовање правила и сл. Васпитач започиње да организовано ради на процесу „нормализацијеˮ, чији је циљ: ред, рад, самосталност, координација и концентрација. Дете учи да има право да га нико не омета у учењу и да научи да живи и ради неометајући друге!
Индивидуализовано учење се реализује радом са Монтесори материјалима које се базирају на следећим принципима: материјал излаже само један проблем, представља идеју од једноставног ка сложеном све до апстракције, помаже детету у самообразовању помоћу контроле грешке, рад са материјалима је доживљај спознавања сопствене моћи. Други битан аспект овог учења јесте и примена Монтесори вежби које су прилагођене смислу „кадаˮ и „какоˮ учити, а смисаоне су и за дете и за васпитача. Сама презентација вежби се реализује тако што васпитач именује матријал, показује детету како се носи и презентује начин коришћења материјала. Након тога дете самостално користи материјал – онда када и како жели. Индивидуализовани приступ највише долази до изражаја када задаци имају различиту тежину у зависности од могућности детета. Дете охрабрено успехом на лакшим материјалима узима теже јер то за њега постаје изазов.
4. ИНТЕРАКТИВНО УЧЕЊЕ У МАЛИМ ГРУПАМА
Примена интерактивног учења подиже мотивацију деце, развија сарадњу и пребацује одговорност за постизање циља на децу – усаглашавање ставова, заједничке акције, толеранција и др. На овај начин се избегава доминација васпитача и предоминација фронталног облика рада. У нашем вртићу овај рад се реализује кроз израду различитих пројеката, а позитивни ефекти су бројни: комуникација у процесу решавања проблема, разумевање пријатних и непријатних емоција, узајамна зависност, дељење ствари, доношење заједничких одлука и др.
5. ОДНОС ПОРОДИЦЕ И ВРТИЋА – ПАРТНЕРСТВО
Партнерство је модел по коме се програмом повезују породице и колегијум васпитача нашег вртића и локалне заједнице, који удружују снаге и ресурсе у реализацији активности и доношењу одлука у правцу заједничког циља – креирање оптималних услова за развој и учење деце! Наше партнерство са породицом градимо на принципима равноправности, аутентичности, демократичности и компетентности. Постоје богати облици сарадње са породицом који се реализују кроз радионице, заједничке активности деце и родитеља и сл.
6. НЕЗАВИСНОСТ – САМОСТАЛНОСТ – ПОСРЕДНА ДИСЦИПЛИНОВАНОСТ
Ова димензија Отвореног Монтесори програма даје посебну ноту педагошком раду по коме се Монтесори програм разликује од осталих педагошких програма. Развој независности се заснива на животној сили која води дете и његове напоре ка циљу, а представља темељ самосталности. Развој самосталности има следеће фазе: припремљена средина у којој се дете у току учења слободно креће; развијање одговорности за своје окружење, поштује правила и сарађује са другом децом у обављању свих послова везаних за одржавање окружења; усредсређеност на рад са материјалима; концентрација коју карактерише дубљи слој пажње и која је условљена развојем воље; самодисциплина која представља развијени свесни период воље која одговара спољним захтевима.
Монтесори васпитач је тих и на изглед пасиван, има задржавајући став стрпљивог ишчекивања и зна да се посредна дисциплина рађа када дете усредсреди пажњу на предмет. Монтесори васпитач учи да контролише себе, да не прекида дете у току рада, не престаје да посматра децу чак и када им помаже, увиђа јављање моћи концентрације. Јављањем посредне дисциплине, Монтесори васпитач се задовољава припремом средине и повлачи се у сенку. УЧИ СЕ СТРПЉЕЊУ! Многи научници тврде да је за живот важније предшколско него факултетско образовање, а дете које одмалена стекне навике учења и рада, верују монтесорски васпитачи, с успехом ће се тиме користити током целог живота.
Могли би још много тога да кажемо о нашем раду, али ипак о нама највише говоре осмеси и срећа наше деце.
Колектив вртића Монтесори Пинокио
