Примери из праксе

ПРОЈЕКТНА НАСТАВА

Наставник:

Наташа Јањушевић

Назив пројекта:

,,Време нема зубе, али све нагриза”

Наставни предмет:

Географија

Школа:

Основна школа „Наталија Нана Недељковићˮ, Крагујевац

Разреди:

5, 6. и 7. разред

Циљ пројекта:

Обнављање и усвајање знања о клими и времену од 5. до 8. разреда путем истраживачких задатака и огледа

Исходи:

Ученик ће бити у стању да:

– својим речима објасни појам, структуру и састав атмосфере;

– пореди појмове време и клима;

– наводи климатске елементе, климатске чиниоце и типове климе у свету, Европи, Азији и Србији;

– наводи, објашњава и аргументује временске промене које се дешавају у тропосфери (ветрови, падавине, облаци, загревање ваздуха, ваздушни притисак, инсолација);

– графички представља и чита климатске елементе (клима дијаграме);

– наводи примере утицаја човека на загађење атмосфере и предвиђа последице таквог понашања;

– наводи и објашњава примере утицаја атмосферских непогода на човека (екстремне температуре и падавине, гром, град, олуја);

– користи дневне метеоролошке извештаје из медија и планира своје активности у складу са њима;

– попуњава и анализира климатску нему карту света, Европе, Азије и Србије;

– уз помоћ географске карте самостално одређује климатски тип и припадајућу биљну заједницу на нивоу света, Европе, Азије и Србије;

– самостално врши огледе;

– презентује рад;

– процењује свој рад, рад групе и радове осталих група.

Врста пројекта:

Предметни;

Вертикална повезаност од 5. до 8. разреда;

Хоризонтална повезаност;

Српски језик и књижевност: извођење представе „Сунце и ветарˮ, рецитовање песме „Браћа медведиˮ;

Ликовна култура: изложба радова;

Музичка култура: Кошава, Јелена Томашевић;

Домаћинство: колачи у облику јелкица;

Екологија: киселе кише, ефекат стаклене баште

Врста пројекта по трајању:

Пројектни месец

Коришћени извори у пројектном раду:

Уџбеник географије за 5, 6, 7. и 8. разред основне школе, „Огледи у настави географијеˮ, Милутин Тадић, „Планета Земљаˮ енциклопедија, „Забавни експерименти: ваздух, звук, светлостˮ, географски атлас, физичко географске карте света, Европе, Азије и Србије, зидна климатска карта света, ИКТ.

Продукти:

Плакати, карте, модели рељефа

АКТИВНОСТИ

НАСТАВНИКА

УЧЕНИКА

Наставник усмерава избор пројектног задатка, јер треба да повезује све разреде. Окупљени су представници разреда, по четворо.

Ученици бирају понуђене предлоге за избор пројектног задатка (наставник даје предлоге за области које се обрађују у свим разредима – концентрични кругови, спирала);

Приликом избора ученици размишљају о предлозима, дискутују у паровима и групама, потом аргументују изабрани предлог.

Подела задатака по разредима:

 

  1. разред:

– објаснити појмове: атмосфера, састав и структура атмосфере, време, клима, климатски елементи, климатски чиниоци кроз „Мапе умаˮ;

– користећи нему карту објаснити различите типове климе у свету;

– описати утицај атмосферских непогода на човека и представити на хамеру;

– шта је то метеорологија, у чему се огледа њен значај, који су то природни предзнаци лепог и лошег времена, међудејство климе и човека приказати кроз Постер;

 

Огледи:

– кишомер;

– ветроказ;

– термометар;

– шишарке – прогнозери времена;

– симулирање кретања облака;

– облаци од вате;

– ваздух заузима простор;

– кретање облака – симулација кретања облака;

– симулација падања кише;

 

6.разред:

– објаснити користећи карту, шта све утиче на климу Европе;

– објаснити климатску нему карту за Европу;

– урадити и упоредити клима дијаграме за градове: Атина, Лондон, Москва и Осло;

– представити узрочно-последичне везе климе, вегетације и животиња: на карти света представити специфичне животиње за поједина подручја;

– превести текст о загађивању и очувању животне средине са енглеског језика на српски језик;

– израда плаката: типови климе у свету;

– месечно праћење и упоређивање климатских елемената за Крагујевац, Ниш, Нови Сад, Београд и Златибор, израда графикона максималне и минималне температуре;

 

Огледи:

– тежина ваздуха (два балона, један више један мање надуван и окачени о цевчицу тако да већи претеже);

– кисеоник (упаљена свећа у поклопљеној тегли која се угаси када нестане кисеоника);

– „чудесно јаје” (објашњавање утицаја ваздушног притиска);

-„чудесна сува марамица” (утицај ваздушног притиска);

– кондензација воде (тегла са врућом водом која је поклопљена, а на чијем се поклопцу налази лед);

– изврнута чаша воде (утицај ваздушног притиска који онемогућава да вода истекне из чаше као ни да картон на који је чаша окренута падне);

– ваздух је свуда око нас (кеса коју вртимо и која се надува);

 

7.разред:

– представљање типова климе у Азији, уцртавање на карти;

– фактори који утичу на климу Азије, топлотни појасеви Азије;

– специфичности типа климе за Индијско  полуострво – монсунски тип, користити карте, израдити рељефне карте;

– израда климатске неме карте Азије;

– плакат: повезивање и упоређивање простирања различитих типова климе са различитим типовима вегетације;

– израда клима дијаграма појединих градова у Азији;

 

Огледи:

– пустиња, пустињска клима, вегетација и животиње, оаза и народа – бедуина (кутија напуњена песком са палмом, камилама, оазом и стенама, кретање песка под утицајем ветра, формирање дина)

– израда „Чеп картеˮ.

 

8.разред:

– фактори који утичу на климу Србије;

– праћење и цртање графикона највиших и најнижих температура у Србији;

– израда карте Србије на којој су представљени климатски типови;

– израда и анализа клима дијаграма за Крагујевац, Сјеницу, Нови Сад, Копаоник;

– упоређивање клима дијаграма са климатским типовима у Србији, утицај ветрова, кошаве („Кошаваˮ, Јелена Томашевић)

 

Огледи:

– боје светлости

– оловка у чаши воде (процес преламања светлости)

– представљање и повезивање различитих типова климе са одговарајућом вегетацијом: поларна и субполарна клима – ТУНДРЕ, континентална и умерено-континентална клима – ТАЈГЕ, средоземни тип климе – АГРУМИ.

Ученици бирају понуђене предлоге за избор пројектног задатка (наставник даје предлоге за области које се обрађују у свим разредима – концентрични кругови, спирала);

Приликом избора ученици размишљају о предлозима, дискутују у паровима и групама, потом аргументују изабрани предлог.

Наставник усмерава поделу ученика на групе у оквиру разреда, одређивање временског рока за израду задатака и пројекта, избор метода рада, избор материјала потребних за рад, упућује ученике на додатну литературу и различите изворе информација.

Договарају се око поделе у групе, бирају задатке, распоређују задужења у оквиру групе (вођа групе, ко шта ради), одређују временски рок који им је потребан.

Вође група бележе задужења и временске рокове, како би у оквиру групе правили свој иницијални план.

Наставник прати рад ученика, пружа додатну подршку, координира приликом израде задатака.

Наставник пише Дневник одвијања пројектне наставе.

Прикупљају информације, праве пресек ради сређивања постојећих информација, разматрају потешкоће у раду и проналазе начине како их отклонити.

Сваки ученик у оквиру групе подноси свој извештај који садржи део задатка који је радио, методолошки поступак који је применио, резултате до којих је дошао, потом група сачињава свој извештај.

Усмерава презентацију пројекта.

Ученици презентују резултате по групама, а након тога за пројекат као целину (извештај састављају вође група). Осим крајњих резултата презентују и процес долажења до резултата, коришћене методе, учешће појединаца у тиму.

Презентацију пројекта врши сваки разред за себе, једино ученици осмог разреда присуствују свакој презентацији ради подсећања и продубљивања знања за пријемни испит.

Усмерава организацију изложбе продуката пројекта.

Договарају се око поставке изложбе. Представници 5, 6, 7. и 8. разреда сачињавају извештај који обухвата цео пројекат, односно све разреде, ради презентовања наставницима, родитељима и осталим заинтересованим ученицима. Послуживаће колачиће у облику јелкица које су направљене на домаћинству, извести представу „Ветар и Сунцеˮ, рецитовати… Осим послужења гости ће моћи да разгледају све продукте пројекта, а ученици ће одговарати на њихова питања.

Током евалуације наставник користи свој Дневник одвијања пројектне наставе и усмерава процес.

Ученици користе своје белешке, продукте, снимке, фотографије, анализирају како су долазили до резултата, које су добре, које лоше стране, услови рада, сарадња у групама и између група и дају коначну оцену остварености циља и исхода.

Наташа Јањушевић, наставница географије

ОШ „Наталија Нана Недељковић”, Крагујевац

О ауторки текста…

Завршила сам Другу крагујевачку гимназију а потом и студије на Географском факултету Универзитета у Београду, где сам дипломирала 2002. године. Након завршених студија, радила сам као агент продаје туристичких аранжмана и туристички водич. Пре него што сам у школи у Грошници засновала радни однос на неодређено време, радила сам у неколико основних школа (ОШ „Радоје Домановић”, ОШ „Вук Стефановић Караџић”, ОШ „Живадинка Дивац”, ОШ „Свети Сава”) и у Економској школи у Крагујевцу. Координатор сам Тима за стручно усавршавање и један сам од чланова тима за пројекте мобилности ERASMUS.