Izbornik
Izbornik
POENTA PRIČE – PLAVI KRUG
U Vukovoj zadužbini, u Beogradu, početkom novembra 2022. godine, održana je promocija knjige „Poenta priče − Plavi krug” autorke prof. dr Dragane Litričin Dunić koja je, po njenim rečima, nastala „verujući da su nam u ovom vremenu krize smisla i prezasićenja pričama koje ističu jednačenje posedovanja i postojanja, potrebne i one koje podstiču čovekovu težnju za beskrajnim, plavim krugom”.
U Vukovoj zadužbini, u Beogradu, početkom novembra 2022. godine, održana je promocija knjige „Poenta priče − Plavi krug” autorke prof. dr Dragane Litričin Dunić koja je, po njenim rečima, nastala „verujući da su nam u ovom vremenu krize smisla i prezasićenja pričama koje ističu jednačenje posedovanja i postojanja, potrebne i one koje podstiču čovekovu težnju za beskrajnim, plavim krugom”.
Na promociji ove knjige koja je riznica razgovora autorke sa istaknutim ličnostima srpske kulture i duhovnosti, učestvovali su: akademik Svetislav Božić, glumica i rediteljka Ivana Žigon, recenzentkinja dr Radmila Paunović Štajn, glumac Aleksandar Dunić, predstavnici Vukove zadužbine: gospodin Slavko Vejinović i gospođa Dušica Maticki, kao i saradnica Kreativno-edukativnog centra ART BIT msr Milica Marković.
Prosvetinik je, kao i uvek, bio na pravom mestu u pravo vreme, a recenzentkinja knjige, dr Radmila Paunović Štajn, koja je ceo radni vek provela u prosveti, ustupila nam je tekst svoje recenzije za čitaoce sa željom da naša elektronska revija još dugo sija u plavom krugu srpske kulture i prosvete.
VASPITNO-OBRAZOVNA ULOGA PRIČA IZ PLAVOG KRUGA U OTKRIVANJU I OČUVANJU NACIONALNE KULTURE I IDENTITETA
„Duševni život nam je najmilije naše čedo, jer od duševnog i duhovnog života zavisi telesni život. A, ako ga negujemo kako valja, i telesni i duševni i duhovni život, stićićemo i do spoljašnjeg života, tj. davaćemo primere drugim ljudima da smo nešto postigli pa će i oni po ugledu na nas pokušati istim putem da idu.”
akademik Vladeta Jerotić, (iz intervjua 1998, RTNS)
autorka Dragana Litričin Dunić
Ovaj citat bi mogao i morao da bude vjeruju svakome ko se uputio stazom prosvetiteljstva i obrazovanja, a koje sam prepoznala u svojoj dragoj koleginici prof. dr Dragani Litričin Dunić sa kojoj sam imala zadovoljstvo provesti poslednje godine svog radnog veka.
Recenziju za knjigu Priče iz plavog kruga shvatila sam kao prikaz neophodnosti objavljivanja njenog dopunjenog izdanja Poenta priče PLAVI KRUG viđenu iz ugla profesora koji je ceo svoj radni vek posvetio isključivo ili bar u najvećoj meri pedagoškom radu. Toj odluci, dakle da o ovoj višeznačnoj knjizi progovorim sa aspekta njenog vaspitnog i obrazovnog uticaja na sadašnja i buduća pokolenja studenata slavistike, kulturologije i pedagoških nauka, jer njen sadržaj obogaćuje predmete: Kultura izražavanja, Medijska kultura i Literatura i identitet, prethodilo je pozivno pismo Instituta za slovensku filologiju Jagelonskog univerziteta u Krakovu, a gde se navodi da je studentima magistarskih studija značajno da „upoznaju i razgovaraju sa profesoricom Draganom Litričin Dunić jer na lektoratima uče publicistički stil između ostalog koristeći i knjigu Priče iz plavog kruga…” (2016. godine).
Ova knjiga dragocena je za mlade i buduće studente naročito i zato što im omogućava da pročitaju šta je ovaj odabrani krug raznovrsnih sagovornika, istaknutih stvaralaca, imao da kaže o smislu života i stvaralaštva, definišući prave vrednosti, negujući kulturu izražavanja i dijaloga, naspram nabujalog uticaja novih medija. Ona pruža odgovore na večna pitanja o umetnosti, traganju za visinama plavog kruga i ličnom i nacionalnom identitetu. Iako su razgovori emitovani u periodu 1997-1999. ili objavljeni u Dugi 2000-2001, potom i 2013. godine, ostaju i dalje aktuelni i pružaju uvid u srpsku kulturu koja bez ove knjige ne bi na jednom mestu mogla da okupi tako značajne svedoke vremena i tako raznovrsne stilove. Da, nisam pogrešila kada kažem stilove. Ovde naravno imamo lucidno i visoko profesionalno usmeravane razgovore, pitanja koja dozvoljavaju sagovornicima da neometano iznose svoje sudove, koristeći pritom svoj autentični govor i izraz, kao u slučaju akademika Matije Bećkovića koji nam rovačkim narečjem otkriva smisao i značenje jezika, ilustrujući ga i citatom iz poeme „Dolazak” (iz zbirke Hleba i jezika).
Upoznaće tako naši mladi čitaoci i šta je govorio tadašnji vladika, a sada Njegova svetost, Patrijarh srpski Porfirije, tumačeći ulogu žene u pravoslavlju i značaju ljubavi u odgajanju dece a time i perspektivi porodice i nacije. Ili da je za akademika Dejana Medakovića smisao života u postizavanju a ne postignutom, u procesu, dakle u htenju. Svoj doživljaj plave boje ponudio je i Milić od Mačve rekavši da je ona „simbol tajnovitosti i krajnje uzvišenosti po primeru vertikale.” Tako u razgovoru sa vajarom Jovanom Soldatovićem naša autorka postavlja pitanje da li je vertikalnost njegovih skulptura težnja ka uspostavljanju nebeskog u zemaljskom principu, i baš tu definiciju zemaljskog i nebeskog prihvata i njen gost u emisiji „Ličnosti i svetovi” 1999. godine.
Pomenuta godina je tragična za ceo srpski narod. Tada, u jeku bombardovanja, Svetlana Velmar Janković ispisuje i svoju Molitvu Svetom Simeonu: Sveti Simeone, moli za nas. // Ti koji si spoznao i gnev Gospodnji // i milost Njegovu, // Put nam pokaži što vodi ka dobrom u nama. //
Tako nam se kroz razgovore sa istaknutim ličnostima naše kulture otkrivaju tri stuba našeg naciona: jezik, vera i umetnost.
Milovan Vitezović navodi da je „duhovna vertikala najverodostojnija civilizacijska mera koliko je jedan narod istorijski narod. Njom se određuje njegovo mesto među drugim narodima.” Književni istoričar i književnik, dr Miodrag Maticki kaže da je „Srbija u istoriji doživljavala i padove i obnove. Postoji poseban ritam naše istorije koji nas je obdržao kroz vekove. Upravo on mi uliva optimizam”. Maticki će za svoj plavi ton odabrati „najstariju varijantu pesme o vojvodi Momčilu, Kalendar Georgija Mihaljevića, prvo periodično srpsko glasilo petnaestog veka […] i nova istraživačka polja usmene i pisane književnosti.”
Ni bard srpskog i jugoslovenskog glumišta, Stevo Žigon, koji je razgovarao sa našom autorkom nije odoleo veštinama komunikacije dr Dragane Litričin Dunić. „Glumac i s njim pozorište su one institucije koje književnost čine besmrtnim. Što pozorište ne prihvati, ne prigrli, neće živeti dugo. Glumci su samo živi most kultura preko koga prelaze večne vrednosti. Oni su kuriri smisla, borci za pravednost i čuvari jezika. Glumci su prvi umetnici reči, a u Bibliji piše ‘U početku beše reč’ – ali izgovorena reč.” I upravo zbog te doslednosti jeziku i reči, imaćemo i razgovore sa Ivanom Žigon i Svetlanom Bojković; a reč može i da se peva i tu se srećemo sa Jadrankom Jovanović i uglednim akademikom Svetislavom Božićem…
Nije mi namera da ovde prepričavam knjigu. Mislim da će ovaj kratki presek intervjuisanih autora podstaći izdavača da ovu vrednu knjigu iznese pred nove čitaoce. Naročito pred one van granica naše zemlje koji treba da se upoznaju sa ličnostima, vremenom, stvaralaštvom i kulturom naroda srpskog.
I na kraju, istakla bih nekoliko zapažanja Dejana Medakovića iz recenzije o prvom izdanju knjige „Zašto je PLAVI KRUG dragocena knjiga”
(Sveske, br. 65−66, 2002.):
„Gospođa Dragana Litričin Dunić je kao novinar, kao mlad čovek, došla u kontakt sa jednom generacijom kojoj ne pripada, koja ima svoju viziju sveta, uspeha, promašaja, htenja, nada… I bio je veoma zanimljiv taj susret, bar za mene, a verujem i za ostale čija se imena nalaze u knjizi. Ono što sam doživeo je postepeno poveravanje. Ona je to uspela u jednom vremenu u kome je dijalog iščezao, u kome je ljudska usamljenost dominantna, u kome umesto dijaloga postoji monolog; gde se slušalac tretira kao zvučna kulisa koja vraća odjek sopstvenih misli, i glasa − u kojem čak počinje da uživa a da ga, zapravo, ne zanima šta onaj drugi ima da kaže. Međutim, u pristupu gospođe Litričin Dunić prisutna je neka vrsta smernosti u tom smislu.
Upravo zbog te autentične iskrenosti, koja je danas veliki raritet, da ne kažem da je gotovo iščezla, dolazi do jednog neobičnog kontakta koji omogućava da se njeni sabesednici otvaraju postepeno i da shvate da pred sobom imaju novinara koji podstiče na dijalog. To je tajna ove komunikacije – da se uspostavi jedna harmonija i ljudska toplina koja je danas, takođe, retka i čak zvuči arhaično. To je tajna novinarske veštine. Taj dar ona poseduje i ona inspiriše iskrenošću na iskrenost.
To je što se tiče forme, koja naravno nije nova; znamo velike dijaloge iz antike i iz drugih primera književnosti, ali ta forma je kod nas retka upravo zbog toga što se nije uspostavila ta božanska iskra u susretu dva čoveka.
Mislim da je zbirka intervjua Plavi krug vrlo uspela i dragocena knjiga koja će imati dugo trajanje jer je gospođa Dragana Litričin Dunić uspela da uspostavi divan kontakt sa vrlo zanimljivim ljudima ovoga vremena.
Ona je napravila svojevrsnu brojanicu različitih ljudi, jedan neobični ansambl koji nema ništa zajedničko osim nemira koji savlađuje verovanjem. Ona je sakupila niz vernika, koji ne moraju biti vernici u pravom smislu te reči, već ljudi viših duhovnih uzleta.
Dragocenost ove knjige je u njenom autentičnom zvuku, a zasluga je onog ko je postavljao pitanja, ko je ušao u tu avanturu kreiranja…”
ART BIT Ivana Žigon: Reč o knjizi PLAVI KRUG prof. dr Dragane Litričin Dunić
recenzentkinja dr Radmila Paunović Štajn
O recenzentu:
Dr Radmila Paunović Štajn je diplomirala, magistrirala i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Odseku za engleski jezik. Završila je i Fakultet muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, Odsek: klavir. Ceo radni vek provela je u prosveti. Obavljala je rukovodeće poslove, kao i nastavničke. Radila je kao univerzitetski profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu, Fakultetu primenjene umetnosti Univerziteta u Beogradu (odeljenje u Kragujevcu), Državnom fakultetu u Novom Pazaru i na Univerzitetu Edukons.
