Препоручујемо…

Појава ЧИТАЛАЧКОГ МАРАТОНА
била је пун погодак

У жељи да настави да негује читалачке навике ученика, али и да подстиче њихово критичко мишљење, издавачка кућа „Кlett” већ пету годину за редом успешно спроводи своју друштвено одговорну акцију под називом Читалачки маратон. Ову јединствену акцију подржало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а невероватан податак је да је више од 20.000 ученика основних школа широм Србије (организованих у око 1.800 Читалачких клубова) на поклон добило победнички роман из сваке досад одштампане едиције и сваке године прочитало, па затим анализирало на радионицама по пет најбољих романа. Овим поводом желели смо да чујемо утиске наставнице Сање Терић, која је ментор Читалачког клуба у Основној школи „Владислав Рибникар” у Београду од 2017. године.

Колико дуго радите у школи и која је била Ваша мотивација да се укључите у Читалачки маратон, несвакидашњи пројекат који подстиче младе да читају?

Када сте наставник у основној школи пред вас се постављају многи задаци и захтеви, а очекују што бољи резултати. Лепота овог позива је што све то радите зарад својих ђака и заједно са њима.
У Огледној основној школи „Владислав Рибникар” у Београду радим као наставник српског језика и књижевности више од двадесет година. Поред редовних обавеза, често сам део занимљивих пројеката који се организују у школи и ван ње. Један од њих било је и оснивање Читалачког клуба. Овај пројекат је заиста лако нашао пут до мојих ђака.

Зашто мислите да је Читалачки маратон тако лако пронашао пут до ученика широм Србије и постао део њихових интересовања? Шта је то што их је мотивисало да се учлане у Читалачки клуб у Вашој школи?

Појава Читалачког маратона била је пун погодак. Деца су читала штиво које је намењено њиховом узрасту и интересовањима: о пубертету, односу са родитељима, борби са ауторитетима, првој љубави и разочарењу, животу у школи и свему оном што он носи са собом… Романи су се читали са задовољством, а уз помоћ апаратуре која је пратила сваку радионицу, тумачили смо садржај прочитаних дела. Укрштала су се копља у размени мишљења, али су ти читалачки мегдани били право задовољство – како за ђаке, тако и за мене. Моја улога је била да их уведем у причу и подстакнем да све оно што су осећали и о чему су размишљали док су читали, преточе у речи и међусобно их размене.

Како се онда толико данас говори о кризи читања код младих? Да ли и на редовној настави деца могу да се изразе на описане начине?

Редовни часови српског језика – поред изучавања граматике, правописа и језичке културе – испуњени су и часовима књижевности. Међутим, ради се о обавезним књижевним текстовима и лектирама које сваки ученик треба да прочита, а касније уз помоћ наставника проучи, доживи и можда запамти. У жељи да што више развијамо читалачке навике, у нашој школи смо уз обавезну лектиру увели часове лектире по избору ученика. Био је то покушај да обавезну лектиру допунимо класичним, новим, другачијим књижевним текстовима. Било је ту свега, од класичне литературе, до савремене књижевне продукције која није увек била намењена узрасту мојих ђака. Нарочито имам све то у виду када кажем да је Читалачки маратон заиста био пун погодак, јер је био природан наставак активности у којима су моји ђаци већ учествовали.

Колико мислите да тинејџерима значе радионице Читалачког клуба?

Мој задатак да као наставник српског језика организујем ове радионице, био је извршен са лакоћом. Ђаци су уживали у читању, богатили свој речник и развијали критичко мишљење. Тако наша читалачка авантура траје ево већ пету годину и прераста у прави читалачки маратон.

Ова школска година специфична је од самог почетка и сви се слажу да није лако радити у условима пандемије, скраћених часова и онлајн наставе. Да ли и ове године учествујете у Читалачком маратону?

Наравно. Ове године започели смо нову трку у читању и дружењу, јер смо ми ипак маратонци у читању књига.

Значајно је поменути да су романи из едиције Читалачки маратон оцењени као квалитетни на различитим књижевним конкурсима. Наиме, први победник „Ја Алексија” добио је 2018. године прву награду и плакету „Доситејево перо” за најбољи роман према избору дечје критике. Затим је уследило још једно „Доситејево перо” за роман „Навијам за шаптача”, који је проглашен најбољим у 2020. години. Поред тога, крајем прошле године, издвојила су се још два романа уласком у најужи избор за престижну књижевну награду Политикиног Забавника – „Одбегла мама” и „Клише”. Први је штампан у трећој едицији Читалачког маратона, док је потоњи победнички роман из најновије, четврте едиције.

Александра Раденковић