Просветионик је електронска ревија намењена просветним радницима и свим поштоваоцима просветитељске мисије. Покренули смо је са жељом да прикажемо примере добре праксе, изузетне појединце међу нама, често борце са ветрењачама, али и оне који не одустају и верују да је просвета увек била и биће светионик знања. Сматрамо да је сваки објављени текст афирмативан и инспиративан онима који желе да своје знање и рад унапреде, а читаоци који нису из света образовања увиде вредност и значај образовања у Србији.

Наша прича

Током пандемије ковида 19, средином 2020. године, када се догодио прелаз на онлајн наставу, у Крагујевцу настаје електронска ревија „Просветионик“.

Ову мисију започињу Биљана Вуловић, учитељица и Бојана Тубић, наставница српског језика и књижевности. Оне покрећу, уређују и објављују прва два броја ревије чији је издавач Удружење гружанских учитеља.
„Просветионик“ је регистрован у Националном ИССН центру Србије, ИССН (Онлајн) под бројем 27381285.

„Просветионик“ доноси разговоре са угледним стручњацима у различитим областима образовања, представљају се просветни радници ствараоци, пише о личностима које могу да нас инспиришу, објављују примери добре праксе реализовани у раду са ученицима, бројни савети стручњака из области педагогије, психологије, дефектологије, психијатрије, представљају се школе, говори о божанским сусретима и лепотама Србије…

Од трећег броја „Просветионика“ уреднички тим чини пет жена, ентузијаста, свака на свој начин упечатљиво активна у свету образовања: Биљана Вуловић, др Маша Ђуришић, мр Мирјана Пајић, Бојана Тубић и дизајнерка Исидора Комленовић. Оне очекују подршку својих колега и других заинтересованих стручњака у виду нових текстова као и потенцијалних донатора који желе финансијски да подрже даље објављивање електронске ревије „Просветионик“.

О Просветионику у емисији Мозаик РКТ 2.12.2021.

Крагујевачке недељне новине о Просветионику

ritamgrada.rs о Просветионику

Уредништво

Биљана Вуловић

Учитељица на селу

Рођена сам пре 49 година у гружанском селу Опланић. Мајка сам две девојке, Марте и Лене, које се баве кошарком. Медаља је пуно, а времена са њима мало. Даљине нису препрека да им увек и у свему будем подршка.
По образовању сам учитељ. Двадесет пет година радим у неподељеним школама или комбинованим одељењима. Те школе су далеко од града, углавном су старије од градских и обично су окружене шумом и пољем, уз неку реку у близини.
Ако лепота живљења и уживање у раду представљају личну и професионалну филозофију једне учитељице на селу, онда можемо бити сигурни да су и деца која живе ту, упркос недостацима руралне средине, ипак у великој предности у односу на своје вршњаке у граду. Мој посао бесконачно црпи природне ресурсе.
Нису само „девојке из Груже лепе као руже“. Гружа је поносна на своје генијалце. Добрица Ерић пева о њој. Гружа је муза, инспирација и тајна. Његови, као и моји преци, били су „полуписмени тежаци, горштаци и горосече“. Због свега овога, мени је лако да искористим оно што је свакога дана пред радозналим очима ученика. Таква је мисија нас сеоских учитеља.
Свакодневно имам прилику да осетим љубав, пажњу и топлину својих ђака. Трудим се да пратим њихов раст и напредовање, индивидуалне карактеристике, подстичем њихов развој, укључујем их у друштвени живот. Сматрам да за добру наставу није важна количина добрих идеја, већ њихов избор, равнотежа и осмишљавање. Спој традиционалне и савремене школе…

@biljana.vulovic.7
  • саветник – спољни сарадник МНТПРС, при Школској управи Крагујевац;
  • аутор великог броја објављених и презентованих радова;
  • члан комисије Министарства просвете за полагање испита за лиценцу;
  • оснивач и председник Удружења гружанских учитеља;
  • аутор два акредитована семинара;
  • аутор великог броја објављених и презентованих радова;
  • реализатор „Обуке наставника за остваривање програма наставе и учења оријентисане на процес и исходе учења“;
  • тренер обуке „Школе за 21. век“
@djurisic_masa

Маша Ђуришић

Учитељица

Сигурно су вам у сећању остале оне типизиране теме за писање састава које су нам задавали не би ли нас навели на одабир професије којом ћемо се бавити „кад порастемо”. Ја сам од оних људи који су одувек знали чиме ће се бавити кад порасту – децом.
Моје име је Маша Ђуришић, рођена сам 9. септембра 1985. године у Београду, где сам завршила основну школу и гимназију. Основне и мастер студије завршила сам на Учитељском факултету Универзитета у Београду и стекла звање мастер учитеља 2011. године. Докторирала сам на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, смер Превенција и третман поремећаја понашања и стекла звање доктор дефектолошких наука, 2020. године.
Од септембра 2010. године запослена сам у Основној школи „Веселин Маслеша” у Београду, где континуирано растем и сазревам, и као професор и као истраживач. У току свог рада у школи била сам ангажована на различитим задацима (члан и Руководилац различитих школских тимова и већа, учесник у изради Годишњег плана рада школе, организатор бројних предавања, радионица и трибина за ученике, родитеље, колеге и друго). Похађала сам и велики број семинара, стручних скупова и трибина на којима сам имала могућност да унапредим свој рад.
Учествовала сам у реализацији пројекта „Подршка родитељима деце са тешкоћама у учењу и понашању у процесу инклузије”, одобреном од стране Министарства просвете и науке Републике Србије 2012. године. Ангажована сам и као аутор на изради студиjе „Пoкрeтaчи и дeтeрминaнте нaсиљa нaд дeцoм у Србиjи“ Удружeња грaђaнa SeConS-групa зa рaзвojну инициjaтиву и UNICEF-а, 2016. године. Реализатор сам одобреног програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника „Развијање социјалних вештина у школи” (2016/2017. и 2017/2018; 2018/2019, 2019/2020, 2020/2021). Један сам од чланова редакцијe „Лексикон стваралаца у предуниверзитетском образовању” (2016). Ангажована сам и од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања као стручно лице које је учествовало у поступку давања стручне оцене квалитета рукописа уџбеника (2018/2019; 2020/2021) и као спољни сарадник Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (2019/2020;2020/2021). Члан сам Друштва учитеља Београд и Друштва дефектолога Србије.
Учествовала сам на 15 научних скупова као предавач и објавила 36 научних радова.
И поред свега наведеног, исти ентузијазам ме и даље држи што се тиче професионалног развоја. Унапред се радујем сваком новом изазову који се пред мене стави и сваком новом пројекту који започнем. Човек је богат онолико колико зна. А ја знам да свесно и одлучно идем ка своме циљу.

@isidora_komlenovic

Исидора Комленовић

Дизајнер

Зовем се Исидора Комленовић и имам 22 године. Студирам мултимедијални дизајн на Рачунарском факултету већ три године и користим праксе које ми се нуде кад год имам прилику. 

Осим студирања које обједињује технологију и креативност, бавим се сликањем различитим техникама. 

@mirjanapajic68

Мирјана Пајић

Подршка

Родила сам се 1968. године, рано детињство провела у селу Ивановци код Љига, била ђак у комбинованом одељењу што ми је касније била инспирација за тему дипломског рада на студијама педагогије.

Пре доласка у Београд на школовање, пет незаборавних година сам живела у Горњем Милановцу и све то време била члан Дечје редакције Дечјих новина, на Педагошкој академији у Београду члан редакције листа ОАЗА (Омладина Академије За Академију), касније секретар редакције часописа Учитељ, сада и часописа Учење и настава. Оба су национални часописи, на листи МПНТР домаћих научних часописа за друштвене науке, М53 категорије. Срећна сам што сам члан редакције електронске ревије Просветионик!

По образовању сам учитељ, педагог и магистар педагошких наука.

Четврт века сам радила у Савезу учитеља Републике Србије а од 2015. године сам у Klett друштву за развој образовања. Била сам члан Националног просветног савета Србије и председник Скупштине Привредног друштва Просветни преглед.

Са колегиницом Аном Савковић сам коаутор монографије Часопис Учитељ 1983 – 2013 а са професором Миленком Кундачином и бројним сарадницима приредила сам Лексикон стваралаца у предуниверзитетском образовању где су биографије 1000 просветних радника Србије.
Учествовала сам у изради неколико приручника из области финансијске писмености, коаутор сам више акредитованих семинара, координатор многих пројеката…
Трудим се да својим радом и сарадњом са стручњацима различитих профила афирмишем наставнички позив и укажем на значај образовања у развоју друштва и стварању квалитетнијег живота.

Многи су ми пружили професионалну и личну подршку и тиме помогли да научим да и ја будем подршка другима, на чему сам им неизмерно захвална.

Мој син, од мене млађи 30 година, је добар момак којим се поносим.
Одувек волим да певам, последњих година то чиним у хору цркве Светог Симеона Мироточивог на Новом Београду.

Други део живота код паметног човека састоји се у ослобађању од лудости и предрасуда и погрешних мишљења које је стекао током првог дела живота.
(Три сестре – Антон Павлович Чехов)

@bojana.tubic

Бојана Тубић

Луча из свог микрокосмоса

Ја сам Бојана Тубић, професорка српског језика и књижевности, рођена 2. септембра 1983. године, Краљевчанка или Крагујевчанка, одлучити се не могу лако. Родни град волим, али Крагујевац обожавам. Заволела сам га пре него што сам почела у њему да студирам на Филолошко-уметничком факултету на одсеку за српски језик и књижевност. То је град који има душу, који ми је пружио најлепше дане живота, пријатеље, љубав и касније ПОРОДИЦУ.

Своју радну биографију сам започела у ОШ „Младост“ Врњци, а касније је наставила у Гимназији Врњачка Бања. Пуних девет година била сам ПУТНИК намерник. Од 2016. године запослена сам у ОШ „Драгиша Луковић Шпанац“ у Крагујевцу. Поносна сам што пуних 13 година радим посао који обожавам и што сам, кроз посао, у различитим градовима Србије, стекла пријатеље за цео живот. Ако бих себе по некој особини издвојила, то је способност да стичем пријатеље свуда где се задржим дуже од десет дана.
Као млад професор била сам препуна самокритике и сумње у себе. Ваљда је то део сазревања сваког наставника… Онда се десило да је моја школа приступила пројекту Школе мира и МПНТР-а „У свакој школи има понеки професор Коста Вујић“. Тада сам гласовима ученика, добила плакету „Коста Вујић“ која ме НЕ одређује као најбољег професора (да се не лажемо, има и бољих), већ представља као најкомплетнију личност своје професије. Од тог тренутка више ништа није било исто! Убедила сам себе у своје квалитете, јер су ми у томе оваквим одабиром помогли моји ђаци које бескрајно волим и поштујем. Од тада амбициозно крећем путем који ми је отворен.
Аутор сам акредитованог програма обуке„Ваннаставне активности – огледало школе“. Учествујем у реализацији бројних пројеката: Квалитетно образовање за све, Ђак репортер, Скајп часови са руском школом са Урала… Откривам и љубав према спортском новинарству. У својој школи постајем координатор пројекта „Ђак репортер“ Савеза за школски спорт Србије. Већ пет година пишемо текстове за часопис „Пламенко“ који четири пута годишње излази у оквиру „Спортског журнала“, најтиражнијих спортских новина у Србији. Наша новинарска секција проглашена је за једну од најуспешнијих у Србији. Сваким новим текстом подсећамо себе да је у здравом телу ЗДРАВ и ДУХ.
На крају бих истакла да сам, заједно са учитељицом Биљаном Вуловић, идејни творац Електронске ревије „Просветионик“. Нас две смо себе замислиле у лику Санчо Пансе, верног слуге Дон Кихота, који је у непрестаној бори са ветрењачама. И обе смо верне слуге госпође Просвете, која није савршена, али је ми јако поштујемо. „Просветионик“ треба да зрачи лепим примерима из сваке учионице и да покаже да у свакој школи постоји неки професор који је луча из свог микрокосмоса.