Изборник
Изборник
Манастир Враћевшница, са црквом посвећеном Свeтом Ђорђу, налази се на јужним падинама Рудника. Задужбина је једног од најугледнијих људи тога доба у Србији, великог челника Радича. На портрету, који је на основу старог предлошка насликан 1737. године, видимо Свeтог Ђорђа, патрона храма, како приводи ктитора, који Христу на престолу носи модел своје задужбине и оснивачку повељу.
За разлику од осталих велможа овога краја о Радичу знамо више. Презиме му је било Поступовић, а у историјским изворима се помиње као челник и велики челник у доба владавине деcпота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Уживао је значајне феудалне поседе у Србији. Јавља се и као ктитор манастира на Светој гори. У народној традицији је упамћен као Облачић Раде, а живот је завршио као монах Роман у манастиру Кастамониту на Светој гори.
Манастир Враћевшница помиње се први пут у повељи из 1428/1429. године, којом је деспот Ђурађ Бранковић потврдио добра и баштине великог челника Радича.
Манастир је тешко пострадао у таласу турске најезде. Готово да о њему нема вести читаво столеће. Из турских пописа Смедеревског санџака прве половине XVI века се види да је био напуштен. Обнова је уследила у време после рестаурације Пећке патријаршије, када је дошло до запаженог оживљавања духовних, културних и уметничких активности и традиција обнављања већег броја цркава и манастира. Црква је обновљена и наново живописана пре 1579. године заслугом рудничког митрополита Диомидија.
Монашки живот у манастиру настављен је и у XVII веку. Манастир је тешко страдао на почетку Бечког рата, да би га у време Велике сеобе монаси напустили. У време аустријске власти (1717−1739) настале су повољније прилике за развој духовног живота, када долази до оживљавања старих традиција. Пред крај аустријске власти, 1737. године, у време игумана Михаила, а по одобрењу ваљевског епископа Доситеја Николајевића, манастир је доживео највећу обнову. Црква је поправљена, а преко старих оштећених фресака насликане су нове. По закључењу Београдског мира, монаси поново беже и уточиште налазе у фрушкогорским манастирима.
На Велику Госпојину 1812. године у манастиру је по Карађорђевом позиву одржана скупштина народних старешина, на којој су прочитане одредбе Букурешког мировног уговора између Русије и Турске. Одредбе су имале пресудну улогу у судбини српске државе Првог српског устанка.
По слому Првог српског устанка 1813. године, народни војвода рудничке нахије, Милош Обреновић, преселио се са породицом из села Бруснице у Горњу Црнућу и на манастирској земљи подигао кућу. По завршетку Другог српског устанка у манастиру је одржана још једна народна скупштина, на Ђурђевдан 1818. године. На њој је донета одлука о проглашењу Крагујевца за престоницу Србије.
Манастир је током XIX века изузетно посећиван од стране истраживача и љубитеља српских старина, који су о њему оставили значајна запажања: Јоаким Вујић, Ото Дубислав Пирх, Јосиф Веселић, Милан Милићевић, Феликс Каниц, Михаило Валтровић и Драгутин Милутиновић.
Конаци
Улазна капија са погледом на конак Викентија Красојевића
Конаци
Архитектура манастирског комплекса
Црква Светог Ђорђа има облик једнобродне грађевине и у концепцији основе има три неопходна дела: олтар, наос и припрату. Ако посматрамо једнобродну основу и каменом обрађене фасаде Враћевшнице уочавамо да ктитор своју задужбину није подигао у стилу кићених моравских триконхоса (Раваница, Лазарица, Љубостиња, Каленић), већ су му узор биле каменом обрађене фасаде Ресаве, маузолеја деспота Стефана Лазаревића.
Манастирски комплекс Враћевшнице садржајно спада у наше најлепше и знајчајне манастирске целине. Јужно од цркве налази се такозвани конак Радича Поступовића. Подигнут је 1834. године на темељима старије грађевине. Северно од цркве налази се леп двоспратни конак кога је у спомен своје мајке Вишње подигао кнез Милош Обреновић 1825. године. По Феликсу Каницу, овај конак саграђен је по угледу на Милошев конак у Крагујевцу. Југозападно од цркве, до старог конака, трудом игумана Викентија Красојевића, између 1868. и 1870. године, саграђен је конак на спрат са великим звоником који доминира читавим манастирским комплексом.
Живопис
Првобитне фреске у цркви Светог Ђорђа потичу из 1431. године, како сазнајемо из завршног дела манастирске повеље, заклоњене су данас млађим слојем живописа. Зна се да је црква по други пут украшена фрескама 1579. године при обнови цркве у време митрополита Диомидија. Садашњи живопис изведен је 1737. године, како сазнајемо из добро очуваног натписа на североисточном углу припрате. У њему стоји да су фреске сликане: „…ва времја цесара Карла Шестаго, при блажејшењему патријарху Арсенију Јовановићу, трудом иждивенијем игумана јеромонаха Михаила. И понови и потписа васу церков с братјами, месеца августа 28 в лето 1737. Андреј Зограф Андреовић. Помени господи зографи прву Недељко, Никола, Георге, Филип Андреовић Шербан”.
Иконостас
Од првобитног иконостаса ништа није сачувано. Његово место заузима садашњи, који ни у хронолошком, ни у стилском погледу не представља јединствену целину. Састоји се од олтарске преграде, која је делимично дуборезана, а делимично сликарски декорисана. Она носи 29 традиционално распоређених икона. Другу сликарску целину представља дводелна плоча у нижем реду са Деизисом, коју чине допојасна попрсја Богородице, Христа, Јована Крститтеља и 12 апостола. Трећу целину чине четири престоне иконе представљене у зони изнад деизисне плоче: Св. Никола, Богородица, Христос и Св. Јован Претеча. Према очуваним записима на њима насликане су 1824. године руком нама непознатог мајстора, по наруџбини кнеза Милоша.
Ризница и библиотека
Бројна пустошења и паљевине манастира у прошлости уништиле су драгоцености којима га је првобитно био снабдео ктитор. Данашња манастирска библиотека садржи 94 богослужбене књиге, штампане у периоду од XVII до XIX века. Збирка преосталих драгоцености смештена је и музејски презентована у новој згради, на западној страни манастирског комплекса. Она садржи: слике, иконе, текстилне и металне предмете, намештај и историјска документа.
Предраг Тороман, професор историје
Огледало и конзола, албум са фотографијама и сребрни послужавник краљице Наталије
Kревет Милоша Обреновћа, тепих кнегиње Љубице, јастуци краљице Драге
Репрезентативан салон краља Александра Обреновића, израђен у Паризу, у радионици Виктора Аимонеа 1900. године по његовој поруџбини
Предраг Тороман je рођен је 1964. године у Пљевљима. Завршио је Филозофски факултет у Београду, одсек за историју. Запослен је у ОШ „Свети Сава”, Топоницa, чији је био директор два мандата.
