Izbornik
Izbornik
Da li ste nekada bili na Pešteri i šta sve niste znali o njoj? Da li ste znali da imenica PEŠTER pripada imenicama treće deklinacije i da se menja na isti način kao imenica LJUBAV? Od ljubavi i možemo početi!
Da li ste nekada bili na Pešteri i šta sve niste znali o njoj? Da li ste znali da imenica PEŠTER pripada imenicama treće deklinacije i da se menja na isti način kao imenica LJUBAV? Od ljubavi i možemo početi!
Pešterska visoravan, poznata samo kao Pešter, je kraška visoravan u jugozapadnoj Srbiji, nadmorske visine od 1150 do 1250 metara. Nalazi se jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina.¹ Kada vas koreni vežu za ovaj kraj, Pešter i Sjenicu, to je ljubav o kojoj smo na početku govorili. Ne možete da je ne volite. Zato imam potrebu da tu ljubav proširim na sve koji nikada nisu ovde bili.
Zovu je i srpski Sibir. Većinu ljudi ovaj deo Srbije asocira na sneg, led, hladnoću, sjenički sir i stočarstvo. Nije ovaj kraj samo to! Ovaj kraj ima potencijal da se razvije u ozbiljan turistički centar, samo nema dovoljno razvijenu infrastrukturu. Skorom izgradnjom auto-puta ovaj kraj bi stvarno to mogao i postati. Očekujemo da će kroz Pešter voditi saobraćajnica ka Crnogorskom primorju i Jadranskom moru i u tom slučaju, svako će na trenutak zastati da omiriše vazduh, udahne prirodnu lepotu i upije prelepe pejzaže pogledom svog oka ili ovekoveči objektivom svog foto-aparata.
Posebnu atrakciju poslednjih godina u ovom kraju predstavlja prirodni rezervat Uvac. Nazivaju ga i „Kraljevstvom beloglavog supa”. Okružen je planinama Zlatar, Murtenica, Čemernica, Javor i Jadovnik i zahvata površinu od 7543 hektara. Oko 2/3 rezervata se nalazi na teritoriji opštine Nova Varoš, dok se 1/3 nalazi na teritoriji opštine Sjenica. Minimalna nadmorska visina rezervata je 760 m, a maksimalna 1322 m.² Slika uklještenih meandara Uvca obilazi svet.
Selo Krstac, decenijama unazad iseljeno je zbog nastanka samog rezervata prirode i potapanja imanja meštana, oživelo je na najneobičnijem mestu, baš u Markovoj ravni, na livadama sedme klase. Tu je podignut kamp. Nađete li se u kampu kojim slučajem, ne sme vas začuditi ako vam se obrati neko na engleskom, poljskom, češkom, ruskom ili bilo kom drugom svetskom jeziku sa pitanjem: „Gde bih mogao da parkiram svoju kamp-prikolicu?” Čini se da samo još Srbi misle o ovom kraju kao o srpskom Sibiru. No, dobro!
Topla preporuka je da se u vreme vrelih letnjih dana odvezete čamcem, kroz meandre Uvca do Ledene pećine, koja pripada Ušačkom pećinskom sistemu. Duga je 2,5 km i legenda kaže da je ime dobila po tome što je u njoj temepatura i leti i zimi 8 stepeni. Vodite računa da se ne odlučite na ovaj poduhvat u vreme kada se legu mladunci beloglavog supa, jer je u to vreme krstarenje kanjonom zabranjeno. Dok plovite možete se naslušati još legendi koje će vam lokalni vodiči ispričati, kao što je ona o Devojačkoj steni i da je Sv. Đorđe upravo ovde ubio aždahu.
Cilj svakog turiste koji poseti sjenički kraj je da dođe do najpopularnijih vidikovaca Molitve i Velikog vrha. Koji je lepši? Ne može se reći. Samo da znate da istog dana ne možete stići na oba. Do vidikovca Molitva možete se usuditi na pešački poduhvat dužine 5 km, ali uzbrdo. Ovo može biti naporno i za profesionalne sportiste. Lakše je poći autom, seoskim neasfaltiranim putem, koji je, iz godine u godinu, sve bolji. Tako je i na putu do Velikog vrha. Treba biti vešt i srpljiv vozač, ako je moguće, vozač džipa. Na prilasku Molitvi videćete tablu na kojoj piše „Tek na vrhu vidiš svrhu”. Značenje ovih reči potpuno ćete shvatiti kada se iznad vaše glave pojavi impresivni raspon krila beloglavog supa, a pod vašim nogama ambis kanjona reke Uvac, slika veličanstvenih meandara i prirode koja kroti sebe. Ovako nešto nikada nigde niste videli, ovakvu zelenu boju nećete nigde drugde pronaći, takav uzdah oduševljenja više nigde nećete ispustiti!
Da li ste znali da imenica PEŠTER pripada imenicama treće deklinacije i da se menja na isti način kao imenica LJUBAV? Od ljubavi i možemo početi!
Ono što je zajedničko svim meštanima jeste gostoprimstvo i ljubaznost. Zato kažemo da je kraj pun potencijala za razvoj najkvalitetnijeg turizma. Pored lepe prirode i gostoprimljivih meštana, tu je i hrana čiju posebnu draž možemo okusiti kroz lokalne specijalitete: jagnjeće pečenje, sjenički sir, kajmak, papriku u mleku, pršutu, razljevaču i kačamak od heljdinog brašna, pitu koturaču sa sjeničkim sirom od ručno razvijenih kora, rakiju od divlje kruške, čaj od lekovitog bilja i drugo.
Svaku vašu boljku ovde će izlečiti tim stručnjaka: dr Mir, dr Smeh i dr Dijeta!
Bojana Tubić (tekst)
Danica Tripković (fotografije)
