Изборник
Изборник
Да ли сте некада били на Пештери и шта све нисте знали о њој? Да ли сте знали да именица ПЕШТЕР припада именицама треће деклинације и да се мења на исти начин као именица ЉУБАВ? Од љубави и можемо почети!
Да ли сте некада били на Пештери и шта све нисте знали о њој? Да ли сте знали да именица ПЕШТЕР припада именицама треће деклинације и да се мења на исти начин као именица ЉУБАВ? Од љубави и можемо почети!
Пештерска висораван, позната само као Пештер, је крашка висораван у југозападној Србији, надморске висине од 1150 до 1250 метара. Налази се југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина.¹ Када вас корени вежу за овај крај, Пештер и Сјеницу, то је љубав о којој смо на почетку говорили. Не можете да је не волите. Зато имам потребу да ту љубав проширим на све који никада нису овде били.
Зову је и српски Сибир. Већину људи овај део Србије асоцира на снег, лед, хладноћу, сјенички сир и сточарство. Није овај крај само то! Овај крај има потенцијал да се развије у озбиљан туристички центар, само нема довољно развијену инфраструктуру. Скором изградњом ауто-пута овај крај би стварно то могао и постати. Очекујемо да ће кроз Пештер водити саобраћајница ка Црногорском приморју и Јадранском мору и у том случају, свако ће на тренутак застати да омирише ваздух, удахне природну лепоту и упије прелепе пејзаже погледом свог ока или овековечи објективом свог фото-апарата.
Посебну атракцију последњих година у овом крају представља природни резерват Увац. Називају га и „Краљевством белоглавог супа”. Окружен је планинама Златар, Муртеница, Чемерница, Јавор и Јадовник и захвата површину од 7543 хектара. Око 2/3 резервата се налази на територији општине Нова Варош, док се 1/3 налази на територији општине Сјеница. Минимална надморска висина резервата је 760 м, а максимална 1322 м.² Слика укљештених меандара Увца обилази свет.
Село Крстац, деценијама уназад исељено je због настанка самог резервата природе и потапања имања мештана, оживело је на најнеобичнијем месту, баш у Марковој равни, на ливадама седме класе. Ту је подигнут камп. Нађете ли се у кампу којим случајем, не сме вас зачудити ако вам се обрати неко на енглеском, пољском, чешком, руском или било ком другом светском језику са питањем: „Где бих могао да паркирам своју камп-приколицу?” Чини се да само још Срби мисле о овом крају као о српском Сибиру. Но, добро!
Топла препорука је да се у време врелих летњих дана одвезете чамцем, кроз меандре Увца до Ледене пећине, која припада Ушачком пећинском систему. Дуга је 2,5 км и легенда каже да је име добила по томе што је у њој темепатура и лети и зими 8 степени. Водите рачуна да се не одлучите на овај подухват у време када се легу младунци белоглавог супа, јер је у то време крстарење кањоном забрањено. Док пловите можете се наслушати још легенди које ће вам локални водичи испричати, као што је она о Девојачкој стени и да је Св. Ђорђе управо овде убио аждаху.
Циљ сваког туристе који посети сјенички крај је да дође до најпопуларнијих видиковаца Молитве и Великог врха. Који је лепши? Не може се рећи. Само да знате да истог дана не можете стићи на оба. До видиковца Молитва можете се усудити на пешачки подухват дужине 5 км, али узбрдо. Ово може бити напорно и за професионалне спортисте. Лакше је поћи аутом, сеоским неасфалтираним путем, који је, из године у годину, све бољи. Тако је и на путу до Великог врха. Треба бити вешт и српљив возач, ако је могуће, возач џипа. На приласку Молитви видећете таблу на којој пише „Тек на врху видиш сврху”. Значење ових речи потпуно ћете схватити када се изнад ваше главе појави импресивни распон крила белоглавог супа, а под вашим ногама амбис кањона реке Увац, слика величанствених меандара и природе која кроти себе. Овако нешто никада нигде нисте видели, овакву зелену боју нећете нигде другде пронаћи, такав уздах одушевљења више нигде нећете испустити!
Да ли сте знали да именица ПЕШТЕР припада именицама треће деклинације и да се мења на исти начин као именица ЉУБАВ? Од љубави и можемо почети!
Оно што је заједничко свим мештанима јесте гостопримство и љубазност. Зато кажемо да је крај пун потенцијала за развој најквалитетнијег туризма. Поред лепе природе и гостопримљивих мештана, ту је и храна чију посебну драж можемо окусити кроз локалне специјалитете: јагњеће печење, сјенички сир, кајмак, паприку у млеку, пршуту, разљевачу и качамак од хељдиног брашна, питу котурачу са сјеничким сиром од ручно развијених кора, ракију од дивље крушке, чај од лековитог биља и друго.
Сваку вашу бољку овде ће излечити тим стручњака: др Мир, др Смех и др Дијета!
Бојана Тубић (текст)
Даница Трипковић (фотографије)
