Изборник
Изборник
Када бисте просечног становника наше земље питали који дан је посвећен главном граду Републике Србије, већина би вероватно и даље одговарала да је то 20. октобар – Дан ослобођења Београда. Међутим, оно што смо током времена као грађани углавном пропустили, јесте чињеница да се дан града Београда више не слави у октобру месецу. У то име постоји манифестација под називом Дани Београда која се сваке године обележава у периоду од 16. до 19. априла. И тако је скоро последње две деценије, па је ове године у главном граду по деветнаести пут одржана поменута манифестација настала у знак сећања на два важна догађаја.
Први догађај везујемо за тренутак када је папа Јован VIII у писму бугарском кнезу Борису Михајлу први пут поменуо словенско име града Београда. Писмо је написано 16. априла 878. године. Препис тог документа из ватиканских архива налази се у црвеном салону Скупштине Града, а графичко решење урадио је академски сликар и графичар Бранко Миљуш.
Подсећања ради, Београд је кроз историју имао разна имена: Singidunum (романтизовано келтско име града), Veligradon (византијско име), Alba Graeca (латинизирано име), Alba Bulgarica (латинизирано име током бугарске владавине), Nandoralba (име које је град имао у средњевековној Мађарској), Nandorfehervar (мађарско име), Weissen Weissenburg (немачко име), Castellbianco (италијанско име), Dar Ul Jihad (османско име које у преводу значи „Кућа рата”) и Princ-Eugen-Stadt (нацистичко име). burg (немачко име), Castellbianco (италијанско
Други догађај се односи на историјски моменат у коме последњи београдски мухафиз Али Риза-Паша симболично кнезу Михаилу Обреновићу предаје кључеве Београда. То се одиграло 19. априла 1867. године, а свега пар дана касније (тачније, 24.априла 1867. године), Риза Паша је испраћен уз плотуне тада већ српских топова са Београдске тврђаве.
По чему се још наш главни град разликује од осталих?
Мало је главних градова у Европи који су били посвећени Пресветој Богородици. Један од тих малобројних градова је, на пример, Константинопољ, односно данашњи Истанбул.
А међу тим ретким градовима налази се и наша престоница.
Давне 1403. године деспот Стефан Лазаревић је Београд прогласио главним градом, па је у „Повељи Београду” забележио следеће: „Од Косова бејах покорен исмаиљћанском народу, док не дође цар Персијанаца и Тартара и њих разби, а мене из њихових руку Бог милошћу својом ослободи. Одакле, дакле, дошавши, нађох најлепше место, од давнина превелики град Београд, случајно разрушен и запустео, саздах га и посветих Пресветој Богоматери…”
Од тада, па све до данас, кад год су то историјске прилике дозвољавале, Београд је био главни град наше земље.
Шта још о Београду нисмо знали?
Наполеон Бонапарта је 19.05.1802. године установио Орден легије части. То је највише одликовање Француске и додељује се у пет степена.
Дана 21.12.1920. године Орден легије части је додељен и граду Београду. Уручио га је француски маршал и почасни војвода српске војске Луј Франше д’ Епере по коме је и једна београдска улица добила име.
Осим Београда, само још четири града изван Француске поседују овај орден: Лијен (Белгија), Луксембург (Луксембург), Алжир (Алжир) и Стаљинград (Волгоград, Русија).
Важно је подсетити се и да је наш главни град један од ретких градова Европе који на 0,5 квадратних метара централне градске зоне има богомоље свих великих монотеистичких религија – Саборну цркву Светог Архангела Михајла, „Сукат Шалом” синагогу, римокатоличку цркву Светог Петра и Бајракли џамију.
То нам довољно говори о мултикултуралности нашег главног
Захваљујемо на достављеној грађи за
текст Зорану Илићу, туристичком водичу.
Јелена Стефановић
