Ivana Arsić, diplomirani psiholog i psihoterapeut bihejvioralno –kognitivne teorije i prakse.
Radi kao stručni saradnik u Srednjoj školi ,,Nikola Tesla“ u Batočini od 2005.godine. Autor je istraživačkih radova i tekstova u časopisu ,,Psihologija danas“, savetnik-spoljni saradnik za zaštutu od nasilja i član tima za projekte mobilnosti Erazmus+.
Projekat “The games of knowledge” realizovan je uz podršku fondacije Tempus, kao i programa Erazmus+, i u okviru njega su u maju ove godine nastavnici Srednje škole ,,Nikola Tesla” u Batočini pohađali kurs “Innovative approaches to Teaching“ u Helsinkiju.
Naši nastavnici su razmenili svoja iskustva sa kolegama, učesnicima obuke iz drugih evropskih zemalja, prezentujući pojedinačno obrazovne sisteme zemalja iz kojih dolaze.
Poseban akcenat ove obuke bio je na finskom obrazovnom sistemu. Pažnja koja je usmerena na obrazovanje u Finskoj duguje se činjenici da đaci ove zemlje već godinama postižu vrhunske rezultate u PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu. Finska je svake godine visokopozicionirana kada je reč o ,,indeksu sreće”, a obrazovanje je jedan od faktora koji je u korelaciji sa tim.
U čemu je tajna?
Iz našeg ugla i iskustva, a vodili smo se time da je ,,Usus est optimus magister“, reč je o sistemu koji je zasnovan na čvrstim principima.
Prvi je da svaki građanin Finske ima jednak pristup obrazovanju i istu šansu da uči i razvija svoje znanje i lične kompetencije. Obrazovanje je, po njima, veoma važno za smanjenje socijalne nejednakosti. Da bi svakom dali priliku da se obrazuje, školovanje je besplatno za sve, i to na svim nivoima obrazovanja. Finci su uveli besplatne školske obroke, lako dostupnu zdravstvenu negu, mentorstvo za svakog đaka, besplatne udžbenike… . Srednjoškolsko obrazovanje je obavezno, a visoko obrazovanje je u ovoj razvijenoj zemlji, kao i osnovno i srednje – potpuno besplatno. Od studenata se samo očekuje da plaćaju prevoz i druge školske potrepštine, ali im je za to zemlja obezbedila lako dostupnu finansijsku pomoć. Obrazovni nivoi se ne razlikuju posebno od onih koji postoje u srpskom obrazovnom sistemu, i Finska ima osnovnu i srednju školu, kao i fakultete. Ako se proceni da učenikove veštine nakon završene osnovne škole nisu usavršene do standarda koje zahteva srednjoškolsko obrazovanje, učenici mogu nadograditi i poboljšati školske rezultate upisom tzv. dopunskog obrazovanja, odnosno, desetog razreda.
Sa druge strane, u Finskoj nimalo nije lako ući u učiteljsku profesiju, jer su programi za učiteljsko i nastavničko obrazovanje i usavršavanje izuzetno rigorozni i selektivni. U skladu sa tim, učitelji i nastavnici u Finskoj uživaju veliko poštovanje. Ovo je, naravno, posledica činjenice da se obrazovanje visoko ceni i poštuje u ovoj zemlji. U Finskoj je često praksa da jedan predmet predaju dva ili čak tri nastavnika koja se međusobno dopunjavaju i pomažu učenicima koji nisu savladali određeni deo gradiva, a deca sa specijalnim potrebama u Finskoj imaju svog učitelja-asistenta, koji im pomaže pri učenju.
Finski obrazovni sistem ne koristi standardizovane testove za učenike jer oni znaju i veruju da je svako dete „priča za sebe“ i da je besmisleno međusobno porediti decu. Jedini test koji učenici polažu je po završetku srednje škole, a uspeh na njemu je od značaja za upis na fakultet. Finski sistem ne poznaje i ne priznaje princip takmičenja, već isključivo saradnju na kojoj se zasniva rad i učenika i nastavnika.
Uspešnost nastavnika se zasniva na ličnoj odgovornosti i motivaciji, budući da ne postoji standardno interno i eksterno ocenjivanje rada nastavnika. Ukoliko ima potrebe, dužnost direktora konkretne škole je da proceni rad određenog nastavnika i da podstakne njegovo usavršavanje. Na kraju, kvalitet se bazira na ličnoj odgovornosti koja je važan deo temelja svih značajnih ljudskih postignuća.
