Ивана Арсић, дипломирани психолог и психотерапеут бихејвиорално –когнитивне теорије и праксе.
Ради као стручни сарадник у Средњој школи ,,Никола Тесла“ у Баточини од 2005.године. Аутор је истраживачких радова и текстова у часопису ,,Психологија данас“, саветник-спољни сарадник за заштуту од насиља и члан тима за пројекте мобилности Еразмус+.
Пројекат “The games of knowledge” реализован је уз подршку фондације Темпус, као и програма Еразмус+, и у оквиру њега су у мају ове године наставници Средње школе ,,Никола Тесла” у Баточини похађали курс “Innovative approaches to Teaching“ у Хелсинкију.
Наши наставници су разменили своја искуства са колегама, учесницима обуке из других европских земаља, презентујући појединачно образовне системе земаља из којих долазе.
Посебан акценат ове обуке био је на финском образовном систему. Пажња која је усмерена на образовање у Финској дугује се чињеници да ђаци ове земље већ годинама постижу врхунске резултате у ПИСА тестирању, а неретко су и први у свету. Финска је сваке године високопозиционирана када је реч о ,,индексу среће”, а образовање је један од фактора који је у корелацији са тим.
У чему је тајна?
Из нашег угла и искуства, а водили смо се тиме да је ,,Usus est optimus magister“, реч је о систему који је заснован на чврстим принципима.
Први је да сваки грађанин Финске има једнак приступ образовању и исту шансу да учи и развија своје знање и личне компетенције. Образовање је, по њима, веома важно за смањење социјалне неједнакости. Да би сваком дали прилику да се образује, школовање је бесплатно за све, и то на свим нивоима образовања. Финци су увели бесплатне школске оброке, лако доступну здравствену негу, менторство за сваког ђака, бесплатне уџбенике… . Средњошколско образовање је обавезно, а високо образовање је у овој развијеној земљи, као и основно и средње – потпуно бесплатно. Од студената се само очекује да плаћају превоз и друге школске потрепштине, али им је за то земља обезбедила лако доступну финансијску помоћ. Образовни нивои се не разликују посебно од оних који постоје у српском образовном систему, и Финска има основну и средњу школу, као и факултете. Ако се процени да ученикове вештине након завршене основне школе нису усавршене до стандарда које захтева средњошколско образовање, ученици могу надоградити и побољшати школске резултате уписом тзв. допунског образовања, односно, десетог разреда.
Са друге стране, у Финској нимало није лако ући у учитељску професију, јер су програми за учитељско и наставничко образовање и усавршавање изузетно ригорозни и селективни. У складу са тим, учитељи и наставници у Финској уживају велико поштовање. Ово је, наравно, последица чињенице да се образовање високо цени и поштује у овој земљи. У Финској је често пракса да један предмет предају два или чак три наставника која се међусобно допуњавају и помажу ученицима који нису савладали одређени део градива, а деца са специјалним потребама у Финској имају свог учитеља-асистента, који им помаже при учењу.
Фински образовни систем не користи стандардизоване тестове за ученике јер они знају и верују да је свако дете „прича за себе“ и да је бесмислено међусобно поредити децу. Једини тест који ученици полажу је по завршетку средње школе, а успех на њему је од значаја за упис на факултет. Фински систем не познаје и не признаје принцип такмичења, већ искључиво сарадњу на којој се заснива рад и ученика и наставника.
Успешност наставника се заснива на личној одговорности и мотивацији, будући да не постоји стандардно интерно и екстерно оцењивање рада наставника. Уколико има потребе, дужност директора конкретне школе је да процени рад одређеног наставника и да подстакне његово усавршавање. На крају, квалитет се базира на личној одговорности која је важан део темеља свих значајних људских постигнућа.
