Дана 12.12.2021. године у Баранди се одржао први „Банатски стручни скуп учитељаˮ (БССУ). Скуп је одржан по идеји и у организацији учитељице Наде Кљајић из Баранде, а уз подршку Друштва учитеља Опова, директора школе „Доситеј Обрадовићˮ из Опова и Удружења зрењанинских учитеља.
Тема овогодишњег скупа је била „Деци, о деци, за децу…ˮ , на коју су успешно својим презентацијама одговориле четири вредне учитељице.
Учитељица Ивана Бошњак Бошњак из ОШ „Жарко Зрењанинˮ из Зрењанина, је приказала свој непосредан рад са ђацима, истичући велики значај у „Избору руководства одељењаˮ, где је путем адекватних и занимљивих активности успешно проширила дечија задужења и одговорности у одељењу. Учитељица Ивана је представила одличан начин на који деца могу да се припреме за будућа међуљудска друштвена дешавања.
Учитељица Аленка Шушак Орешчанин из ОШ „Марија Трандафилˮ из Ветерника је представила значај „Амбијенталног учења у Сеоцуˮ. Иако нас савремени начин живота усмерава ка градским срединама, неоспорно је важно да дете током одрастања буде окружено природом, како би научило да је поштује и живи са њом.
Учитељица Романа Булић из ОШ „Михајло И. Пупинˮ из Идвора је је представила рад на тему „Обогаћена једносменска наставаˮ чиме је указала на сврху и значај овог вида наставе.
Учитељица Десанка Ристић из ОШ „Вук Караџићˮ из Кикинде је представила своју најновију књигу намењену деци под називом „Умиљанкаˮ, истичући да сваки свој уметнички рад повезује са радом у школи и децом. Духом „богатˮ учитељ може свакако боље и подстицајније утицати на целовитији развој личности својих ученика.
Идеја за покретање и одржавање оваквог стручног скупа је настала као потреба за размењивањем информација, тачније поучавањем, повезивањем нових вештина и способности са постојећим, истицање другачијих идеја, приказивањем савременијих стваралачких решења, проналажењем стимулативнијих метода и поступака у раду са децом.
Циљ овог скупа није само презентовање наставног и ваннаставног рада са децом просветних радника, који професионално приступају свом раду, већ да прикаже и сваки други запаженији, подстицајнији, плодоноснији и сврсисходнији рад других активиста.
Дакле, свако ко оствари успех, током свог изразито квалитетног непосредног рада са децом и у школи и ван школе, у разним клубовима, спортским тимовима, дневним боравцима, секцијама, радионицама, плесним друштвима, удружењима, културно-уметничким друштвима, играоницама, глумионицама и свим оним местима где се деца окупљају и разним активностима анимирају, ће моћи у будућности да се представи на овом скупу.
Зашто је то потребно?
Сматра се да је савремен начин живота проширио дечија интересовања и да се важне, чак и пресудне ствари за живот и опредељење сваког детета, одавно више не дешавају само у школи. Просветни радници, подстичу и мотивишу једни друге, не би ли тако унапредили свој стручни рад, али то очигледно данас, није једини довољан мотив. Комуникација и размена искустава и идеја у корист деце, се све више подстиче и проналази ван школе и њених активности. Широка интересовања савремених родитеља и њихове деце, изискују нове иновативније приступе, па су зато они у сталној потрази за адекватнијим приступима са њиховом децом. Ако се оствари, шира компактнија веза, између просветних радника и опредељених људи (активиста) у раду са децом свакако ће се обезбедити велико обострано задовољство, што ће бити одличан мотив за све којима су деца и њихов напредак важни.
На тај начин се очекује да будућност постане лак полигон за задовољне, успешне и вредне људе. Као и да ће друштво бити напредније, међуљудски односи толерантнији, а сваки појединац „буднијиˮ за различите изазове.
Први учитељи деци су били (и остали) родитељи, а затим је друштво ученијим, спретнијим, сналажљивијим људима указало част задужењем и звањем − учитељ. Подразумевало се да учитељ од свог првог именовања и запослења у друштву, носи часно обележје и дужност да се професионално усавршава током целог свог живота како би адекватно одговорио на све захтеве својих ученика. Али, поред професионално опредељених особа на овом послу са децом, постоје и људи који су донели значајну одлуку, да се путем неких других активности, супротно раду просветних радника, такође, баве децом. Сулудо је не видети колико је сваки утицај важан за развој детета. Али је ипак, оспособљавање детета, да уочи те разлике међу свим тим утицајима-важније. Зато је ова сарадња неопходна, као и одржавање „Банатског стручног скупа учитељаˮ. Јер, деца су нам свима ВАЖНА-зар не!
Нада Кљајић, мастер разредне наставе