Izbornik
Izbornik
Škola u Batočini do Prvog svetskog rata
U Batočini se 1836. godine pominje prvi učitelj Dragutin Miladinović. Školska zgrada nije postojala, a bilo je svega osam učenika. Škola je radila samo do Petrovdana, usled odlaska učitelja.
Učiteljski posao, 1839. godine, nastavlja Srećko Milivojević iz Desimirovaca. On je, zbog lošeg plaćanja, napustio školu i otišao za sveštenika. Škola u Batočini nije radila sve do 1843. godine. Tadašnji ministar prosvete poslao je svršenog bogoslova Dimitrija Popovića za učitelja, ali je i on, zbog nerešenog pitanja plaćanja, otišao iz Batočine.
Krajem 1844. godine, Batočinci su se organizovali i obezbedili su platu učitelju od 600 groša. Za učitelja su doveli Aleksandra Dobrića iz Karlovaca. Škola je 1846. imala deset đaka, a 1850. godine broj se povećao na 11 đaka.
Vredni učitelj Gvozden Stanić zapisao je u Letopisu da se, zvanično, prva škola nalazila u porti crkve Rođenja Presvete Bogorodice u Batočini. Nažalost, ne može se precizirati tačan datum zvaničnog otvaranja prve škole u Batočini. Sa sigurnošću, može se tvrditi da je to bilo između 1853. i 1855. godine. Prvi učitelji bili su Srbi, dolazili su sa teritorije koja je bila pod vlašću Austrije. Pismenog i obrazovanog stanovništva u tadašnjoj Kneževini Srbiji nije bilo u velikom broju. Škola je brojala najviše do 30 đaka, dok ženska deca nisu ni išla u školu. Školska zgrada je svoje mesto dobila 1861. godine, kada je knez Mihailo Obrenović ustupio konak nasleđen od oca Miloša Obrenovića. Međutim, problem je nastao kada je u istu zgradu useljena i sudnica što je izazvalo sukob škole i opštine 1871. i 1872. godine, jer su deca morala da gledaju uhapšene i slušaju optužbe. Sa povećanjem broja dece povećao se i broj učitelja, pa je tako škola 1890. godine dobila i četvrtog učitelja. To je stvaralo probleme sa radnim i stambenim prostorom, jer je Batočina 1881. godine imala 45 đaka, a već 1898. godine broj đaka je porastao na 130. To je bio razlog da 1899. godine konak bude prepravljan, kako bi se napravila dodatna učionica.
Konak kneza Miloša u Batočini, u kojem je bila smeštena škola od 1861. do 1929. godine
Naročito se povećao broj ženske dece, pa je Ministartsvo prosvete naredilo da se 1894. godine otvori Ženska škola, koja je samostalno radila do 1902. godine, kada se spojila sa postojećom školom. U tom periodu radile su četiri učiteljice: Darinka Veličković (1894-1895), Marija Miloradović (1895-1897), Zorka Rakić (1897-1898) i Marija Todorović (1898-1902).
Česti su bili prekidi nastave u batočinskoj školi. Nastava se prekidala zbog berbe, zbog raznih bolesti (zbog srdobolje, šarlaha i drugih bolesti), često i zbog poplava. Nastavu je prilično ometala stalna pojava izostajanja dece usled obavljanja poljskih radova. To je izazivalo česte sukobe sa školskim odborima, koji nisu hteli da izriču kazne roditeljima.
Prvi svetski rat
Škole su, u Prvom svetskom ratu u Srbiji, prilično stradale. One su trupama za vreme rata služile za odmor, a u vreme okupacije korišćene su kao kasarne mesnih vojnih posada i žandarmerija. O njima se nije vodilo računa, pa su tako korišćene i za smeštaj vojne opreme, kao magacin hrane, a ponekad i za smeštaj konja. Iz tog razloga, bio je uništen sav školski nameštaj.
Takva je situacija bila i u Batočini. Šteta na školskoj zgradi, nameštaju, učilima, biblioteci i arhivi procenjena je na 17.849 dinara, za oružje i municiju Đačke streljačke družine oko 350 dinara, za sprave za obrađivanje imanja 62 dinara, što je ukupno iznosilo 18 261 dinara.
Period između dva svetska rata
Školski odbor škole u Batočini je na prvoj sednici nakon rata, 22. septembra 1919. godine, utvrdio da je broj učenika koji pohađa nastavu u školskoj 1918/19. godini, iznosio 120. Od tog broja u prvi razred upisalo se 75 učenika, u drugi 15, u treći 20 i u četvrti samo 1 učenik.
Vremenom, škola je bila u sve lošijem stanju, bez obzira na stalne popravke, zato je 11. novembra 1928. godine pokrenuta inicijativa za podizanje nove školske zgrade, jer se kao razlog navodi da je „sklona padu”.
To je potvrdio i upravitelj škole na poslednjoj sednici Školskog odbora, 1919. godine, sledećim rečima: „Upravitelj škole skreće pažnju Odboru da je škola mesto za vaspitanje i obuku podmlatka – budućnosti naroda. Kao takvo mesto, škola treba da je ispravno snabdevena potrebama. Međutim, naša je škola najzapuštenija od sviju zgrada u ovom mestu, još je i razgrađena, a nužnici neopravljeni, bunar neočišćen. Nameštaj je jadan i ubistven za decu. Nema ni ogreva, a još može biti hladnoće. Istinski nastavnik ne bi smeo da gleda ovakvo stanje. Škola treba da je učionica, a ne mučionica. Međutim, deca sede kao u mučilištu… Odbor je izabran da pomaže nastavnike i školu… I vlast opštinska treba bolju brigu da pokloni školi.”
Vremenom, škola je bila u sve lošijem stanju, bez obzira na stalne popravke. Zato je, 11. novembra 1928. godine, pokrenuta inicijativa za podizanje nove školske zgrade, navodeći se kao razlog da je škola „sklona padu”.
Zbog oskudice u zemljištu, poslata je molba opštini da to reši. Iz tog razloga je 3. februara 1929. godine održana sednica Odbora opštine varošice Batočina, škole varošice Batočina i škole sela Batočina u kancelariji Suda opštine, kako bi se rešilo pitanje zemljišta za izgradnju škole.
Posle dužeg međusobnog savetovanja sva tri odbora, odlučeno je da se izvrši revizija granica školskih imanja kako bi i jedno i drugo školsko imanje dobilo pravilan geometrijski izgled.
„Nova, granična linija ima ići paralelno sa regulacionim linijama, koja dotiče zapadnu stranu imanja škole sela Batočine.Ova linija ima da prođe kroz teme najispupčenijeg preloma koji se nalazi na istočnoj strani školske zgrade, a išla bi u pravcu krajnje granične tačke, koja se nalazi na južnoj strni na tromeđi imanja jedne i druge škole i imanja Drag. T. Đorđevića i Bran. Marinkovića i škole var. Batočine, tako da odatle, pod pravim uglom, izlazi na tromeđu imanja Branka Marinkovića, Dragana T. Đorđevića i škole var. Batočine. Zapadni deo od ove granice pripada seoskoj školi, a istočna varoškoj školi sa bunarom na ovom delu. Južna strana od gore imenovane granice ima pripasti školi sela Batočine, a u veličini oko 5 ari, tako da se imanje seoske škole sa istoka graniči celom graničnom linijom imanjem Drag. T. Đorđevića trg. i Milosava Miloševića zemlj. iz v. Batočine.”
Pošto je nova granična linija uzela nešto zemljišta od varoške škole, seoska škola se obavezala da varoškoj, za naknadu, uplati određeni novac. Varoška škola će novac, koji dobije da iskoristi za otkup drugog imanja, kako bi proširila imanje sa istočne strane. Sporazum je još jednom revidiran 15. februara, kada je seoskoj školi naređeno da ustupi varoškoj školi 1,80 metara, prema glavnoj ulici. Za ovaj ustupak, varoška škola trebalo je da plati 2.000 dinara u roku od tri meseca.
Početkom 1929. godine sastala se komisija, određena odlukom Okružne građevinske sekcije, u staroj školskoj zgradi sela Batočine, radi izbora zemljišta za podizanje školske zgrade.
Komisija se složila sa izborom zemljišta, iako se nalazila u ataru varoši, jer pogodnijeg zemljišta u ataru sela nije bilo imajući u vidu puteve i često izlivanje Lepenice. Komisija je utvrdila da je zemljište suvo, da je veličine 42 ara i 59 m2, ali da nedostaje 2000 m2 za školski vrt, pa se Odboru seoske škole zadaje dužnost da u neposrednoj blizini otkupi potrebno zemljište i da izabrano zemljište bude lepo izloženo suncu i da se u neposrednoj blizini nalazi česma sa dobrom pijaćom vodom.
Nadležnom inženjeru, poznatom ruskom arhitekti Leonidu Makšejevu, za izradu plana i predračuna za novu školu određeno je 1.000 dinara, zato što će raditi u vankancelarijskom vremenu.
Odlučeno je da mu se unapred da 300 dinara i rok od 20 dana za izradu plana. Stavljeno je do znanja i predsedniku opštine da 3. marta sazove Zbor građana, na kojem će se izabrati Građevinski odbor za podizanje nove škole.
Rušenje stare zgrade počelo je 17. jula 1929. godine. Pre toga, predsednik opštine je odredio dovoljan broj kulučara, koji će rušiti zgradu i kontrolisao skupljanje poreza kako ne bi bilo zastoja u poslu.
Ipak, zbog nedostatka novca odlučeno je da sav prihod od Svetosavske zabave, koji je namenjen za kupovinu odeće siromašnoj deci, bude preusmeren za podizanje nove školske zgrade. S obzirom na to da prihod nije bio dovoljno veliki, odlučeno je da se prikupnjeni novac upotrebi za priključenje školske zgrade na vodovod.
Veliki dobrotvori bili su Andra Tanasijević, koji je dao 40.000 dinara, Dunavska banovina sa 25.000, Ministarstvo prosvete 10.000, Dragutin S. Kojić 1.000 i Ćuprijska fabrika šećera 1.000 dinara.
Osvećenje škole obavio je batočinski sveštenik Milan Milanović 1930. godine, uz prisustvo velikog broja gostiju. Milanović je na kraju službe održao govor, kojim se zahvalio predsedniku Brani Veljkoviću što je pomogao da se škola završi.
Učiteljica Dragica Prokopijević sa učenicima
Osvećenje nove školske zgrade, 1933. godine
Obratili su se skupu i sreski školski nadzornik Dobrica Pavlović i banovinski školski nadzornik Đorđević. Upravitelj škole Čeda Blagojević je sa decom izveo nekoliko pesama, kao i istorijski komad u tri čina „Jastrebački soko”. Predsednik opštine Brana Veljković u svom obraćanju pozdravio je kralja Aleksandra i kraljevsku vladu. Planirano narodno veselje trajalo je od večeri pa sve do jutarnjih sati.
Prema aktu Dunavske banovine škola je dobila zadatak da na vidnom mestu istakne mermernu ploču sa urezanim imenima izginulih ratnika u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
Održana je javna licitacija, a odbor je izrazio želju da ploča bude od crnog granita veličine 2,20 x 0,50 cm i debljine 3 cm. Iznad ploče je trebalo da budu u reljefu izrađeni grbovi na belom mermeru. Na licitaciji je pobedila ponuda Jovana Radovanovića iz Svilajnca.
Isečak iz „Pravde” – Beograd, 23. maj 1933. godine
Glavni ulaz u školu uoči osvećenja 1933. godine
Ponovno osvećenje škole i otkrivanje spomen-ploče trebalo je da se obavi u nedelju 21. maja 1933. godine. O ovom bitnom događaju za sve Batočince pisao je veliki broj lokalnih novina, ali i dnevni beogradski listovi „Politika” i „Pravda”. Osvećenje škole je počelo u 10 časova u prisustvu velikog broja stanovnika Batočine, gostiju iz Beograda, Ćuprije, Jagodine, Kragujevca i Kragujevačkog sreza. Na stanici je goste sačekao odbor za podizanje škole i spomen-ploče sa stanovništvom Batočine i 19. četa počasnog puka, koja je bila zadužena za vojnu muziku.
Isečak iz „Politike” od 22. maja 1933. godine
Goste je pozdravio upravitelj škole Gvozden Stanić rečima: „Braćo i dragi gosti! Večito žive oni, kojih se na ovaj način sećamo. Imena ovih sto trideset i nekoliko Batočinaca, koja su urezana dletom u tvrdi mermer, koji će prkositi vremenu, nisu samo tu da se ne zaborave. Ne, braćo. Neka u ovom hramu nauke i molitve budu sjajan primer nama i potonjim generacijama kako se umire za otadžbinu…”
Učenici sa nastavnicima pred školom 1934. godine
Posle Drugog svetskog rata
Pošto je vremenom priraštaj učenika bio sve veći, a školski prostor nedovoljan, javila se želja prosvetnih radnika i meštana Batočine za izgradnju nove i savremene škole.
Tako je 28. aprila 1970. godine Savet osnovne škole „14. oktobar”, doneo odluku da se u Batočini podigne nova školska zgrada. U leto 1971. godine, porušen je veći deo stare i 18. avgusta, iste godine, otpočeli su radovi na izgradnji nove škole. Nova školska zgrada je završena 1973. godine.
Spajanjem triju škola, se sedištem u Batočini, Brzanu i Badnjevcu, 1. januara 1992. godine, nestala je osnovna škola „Sveti Sava”, sa matičnom osmorazrednom školom u Batočini. Njoj danas pripadaju izdvojene četvororazredne škole u Kijevu, Dobrovodici i Crnom Kalu, izdvojena osmorazredna škola u Badnjevcu i Brzanu, kao i četvororazredne škole u Žirovnici, Milatovcu i Prnjavoru i Solilu.
Matična škola i sva izdvojena odeljenja
Matična škola u Batočini
Osnovna škola „Sveti Sava” u Batočini jedina je osnovna škola za vaspitanje i obrazovanje u ovoj šumadijskoj opštini. Zgrada matične škole podignuta je u samom centru Batočine, sa svih strana uokvirena prostranim školskim dvorištem veoma uspešno odoleva zubu vremena. Uvek podjednako veličanstvena, ona ispraća, već vek i po jednu po jednu generaciju đaka. Tokom boravka u njoj, đaci pređu put od nestašnih i nesigurnih dečaka i devojčica do mladih ljudi, spremnih da se suoče sa svime što im dalji život donese.
Nastavni proces sprovodi se u našoj školi već 167 godina veoma uspešno, o čemu svedoče značajna imena đaka još iz perioda bivše SFRJ, pa sve do danas. To su imena znamenitih ljudi sa određenim zvanjem i titulom, koji se rado sećaju svojih školskih dana provedenih u ovoj školi.
Posebnost Osnovne škole „Sveti Sava” leži u raznovrsnosti i brojnosti odeljenja. Pored matične škole u Batočini, izdvajaju se i dve osmorazredne škole u Brzanu i Badnjevcu, kao i sedam četvororazrednih škola, teritorijalno raspoređenih u svim selima opštine Batočina. U ovom trenutku, ona je drugi dom za 703 učenika koji, raspoređenih u 45 odeljenja od prvog do osmog razreda, koji doživljavaju najlepše trenutke detinjstva i odrastanja.
Naši učenici, danas, pohađaju školu koja je obogaćena modernim duhom, diktiranim vremenom u kome živimo, te kao takva ima mnogo toga da im ponudi. Takav potencijal podrazumeva i sasvim nov, savremeni pristup nastavi praćen najmodernijim nastavnim sredstvima, retko zastupljenim u školama širom Srbije. Sprovođenjem projektne, integrativne i drugih raznovrsnih oblika nastave, organizovanjem mnoštva sekcija, vannastavnih aktivnosti, ambijentalne nastave, putovanja, izleta i ekskurzija, nastavnici u ovoj školi trude se da stvore podsticajnu atmosferu za svakog pojedninačnog učenika.
Naši kreativni učenici
Osnovna škola „Sveti Sava” oduvek je imala kvalifikovan rukovodeći, ali i kvalitetan nastavni kadar. Za obrazovanje i vaspitanje učenika trenutno je zaduženo 70 nastavnika predmetne i razredne nastave, kao i 5 stručnih saradnika. Nastavnici i stručni saradnici u saradnji sa direktorkom škole čine pobednički tim, koji postiže uspehe u odvijanju nastavnog procesa i ostvarivanju svih programskih sadržaja.
Zanimljiv čas u dvorištu škole
Verujući u misao da najveća snaga budućnosti leži upravo u znanju, nastavnici naše škole ne odustaju od svakodnevnog učenja. Svoje pedagoške i metodičke sposobnosti konstantno poboljšavaju posećivanjem akreditovanih seminara, kao i samostalnim učenjem i radom na sebi. Mnogobrojni zbornici, naučni radovi, udžbenici ili stručni tekstovi, čiji su autori naši nastavnici, doprinose odličnom plasmanu Osnovne škole „Sveti Sava” u čitavom šumadijskom okrugu.
Promocija Letopisa osnovne škole, 2021. godina
Dokaz izuzetnih organizacionih veština rukovodstva naše škole predstavlja odlična opremljenost škole. Možemo se pohvaliti najsavremenijom opremom, nastavnim i tehničkim sredstvima: informatičkim kabinetima, pametnim tablama, računarima i projektorima u svakoj učionici. Takođe, prilagođena raznovrsna nastavna sredstva za ostvarivanje projekata i nastave po posebnim programima čine je posebnom. Uz to, škola se može pohvaliti bogatim bibliotečkim fondom. Sa druge strane, uređeni sportski tereni i kvalitetno sređena fiskulturna sala svedoče o važnosti negovanja zdravih stilova života. Ovo su samo neki od dokaza da školovanje i obrazovanje može da bude uživanje.
Fiskulturna sala
Teren sa veštačkom travom u školskom dvorištu
Zahvaljujući dobrom radu svih zaposlenih uspeh ove ustanove ne izostaje ni danas, a neće ni u budućnosti. Jedan deo uspeha jeste i konstantno ulaganje u budućnost kroz internacionalizaciju. Možemo se pohvaliti učešćem đaka naše škole u dva eTwinning projekta, sa nacionalnom i evropskom oznakom kvaliteta.
Dugi niz godina zaposleni u Osnovnoj školi „Sveti Sava” neguju prijateljstvo zasnovano na saradnji sa Osnovnom školom „Krum Tošev” u Severnoj Makedoniji. Poseban povod za ponos naša škola je opravdala ovogodišnjim uspehom učešćem u konkursu Fondacije Tempus, odobrenim od strane Erazmus+. Kao autor predloga projekta „Stvaranje podsticajne sredine za učenje”, Osnovna škola „Sveti Sava” ostvarila je najbolji plasman u odnosu na ostale konkurente. Realizacija ovog projekta u bliskoj budućnosti imaće izuzetan lokalni značaj, a naročiti uticaj na još veću modernizaciju nastavnog procesa.
Autori projekta „Stvaranje podsticajne sredine za učenje”
Erazmus+ program EU i Fondacija „Tempus”
Pored projekta Erasmus+, koji je realizovan tokom školske 2020/2021. godine, u jedinoj osnovnoj školi naše opštine svake godine organizuje se mnoštvo najrazličitijih akcija, manifestacija i različitih tematskih projekata. Od pre dve školske godine sprovodi se i projekat „Obogaćen jednosmenski rad”, koji je kvalitetom realizovanog programa privukao pažnju i ministra prosvete. Zahvaljujući takvoj poseti, Osnovna škola „Sveti Sava” postavljena je na pijedastal najuspešnije realizovanog pilot-projekta i primera dobre prakse u čitavoj zemlji.
Jednosmenski rad u školi u Banjevcu
U 2021/22. godini završena je i rekonstrukcija OŠ „Sveti Sava” u Badnjevcu. Rekonstrukcija školskog kompleksa u izdvojenom odeljenju u Badnjevcu obuhvatila je potpunu rekonstrukciju stare i nove škole, zgradu kuhinje, uređenje školskog dvorišta, ograde, ali i izgradnju pomoćnog objekta – kotlarnice. Celokupnu rekonstrukciju školskog kompleksa finansirala je Vlada RS – Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Ovakvi projekti, koje finansira Kancelarija za javna ulaganja, uvek su predloženi od strane lokalnih samouprava. Opština Batočina zaslužna je za dobijanje saglasnosti i za sprovođenje ovog projekta. Škola je opremljena i novim nameštajem koji je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i novom računarskom opremom koju je finansirala lokalna samouprava.
Škola u IO Badnjevac
Osim uspešnih projekata naša škola može se pohvaliti i redovnim objavljivanjem školskog časopisa „Pupoljak”, koji je nastao krajem devedesetih godina XX veka u Osnovnoj školi „Sveti Sava” u Batočini. On predstavlja odraz svih talenata, nadahnutosti i umeća naših učenika, prošlih generacija. Upravo, prvi sačuvani brojevi školskog časopisa „Pupoljak” trag su onog vremena u kojem se časopis i rodio. Dugi niz godina, iz broja u broj, „Pupoljak” je otkrivao talente učenika koji su našu školu pohađali. Mnogima su upravo prvi radovi objavljeni u ovom časopisu, a danas krase zidove svetskih izložbenih prostora ili stranice knjiga i zbirki pesama.
Uz specifičnost momenta i godina u kojima je i nastao, časopis „Pupoljak” stoji baš kao pravo umetničko delo vrednih đačkih ruku i nastavnika, koji su činili urednički tim časopisa.
Danas smo zadržali staro lice i ime našeg „Pupoljka”, a ogrnuli ga novim, modernijim ruhom.
Pripremanje časopisa je pravi izazov za redakciju. Redakcija „Pupoljka” trudi se da uvek bude prepoznatljiva, zanimljiva, ali i da u njoj pronađete informacije o školi koje su vam važne. Od broja do broja smenjuju se brojni događaji iz školskih dana – razdragani, lepi, smeli, tužni pokatkad, sa posebnim akcentom na one važne, odlučujuće i nezaboravne. Svi oni, zahvaljujući „Pupoljku” ostaju zabeleženi i trajno utisnuti.
Listajući stranice ispisane zgodama, nezgodama, naučenim lekcijama i stečenim iskustvima saznaćete na koji način se odvija školski život naših osnovaca.
Časopis izlazi jednom mesečno i beleži sva školska dešavanja na radost čitalaca ali i svih uključenih u rad Osnovne škole „Sveti Sava” u Batočini.
Ono čime se Osnovna škola „Sveti Sava” posebno hvali jeste i lutkarska sekcija. Lutkarska sekcija počela je sa radom 2007. godine na inicijativu učiteljica Žakline Jevtić i Milijane Petrović. Posle stručnog usavršavanja pod nazivom „Lutkarstvo u nastavi i vannastavnim aktivnostima”, ove dve učiteljice su osnovale Lutkarsko pozorište „Zvonce” u svojoj školi i okupile veliki broj članova pozorišta. Pored adaptacije tekstova one su i autorke teksta za tri predstave, a i lutkarke, scenografi, kostimografi, muzički urednici, odabiraju efekte za predstave i režiraju predstave. Naše „Zvonce” može se pohvaliti i uspesima na brojnim takmičenjima: LUTKEF, FLUOŠ, kao i na regionalnim i republičkim smotrama lutkarstva, na kojima je, uglavnom, zauzimalo prva mesta.
Biografije učiteljica Milijane Petrović i Žakline Jevtić nalaze se u Leksikonu stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju čiji je izdavač Klett društvo za razvoj obrazovanja.
Lutkarsko pozorištance „Zvonce”
Učiteljice Milijana Petrović i Žaklina Jevtić na promociji Leksikona stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju sa koautorkom Mirjanom Pajić, KG 11.12.2019.
Aktivnost naših nastavnika meri se, u velikoj meri, i u sportskim veštinama. Svake godine Tradicionalna akcija „Igraj fer-plej u školi bez nasilja”, organizuje se od strane Tima za prevenciju nasilja (TZPN) i Vršnjačkog tima (VT), u fiskulturnoj sali OŠ „Sveti Sava” u Batočini. Svake godine, učenici i nastavnici udružuju svoje snage u različitim timskim sportovima (stoni tenis, košarka, odbojka, rukomet…) Tako, na delu, zajedno su svi na delu pokazali, pred publikom i navijačima, šta je to fer-plej.
Igraj fer-plej u školi bez nasilja, 2021. godina
Uz to, naučili smo da je važno da svako od nas, ukoliko učestvuje u sport, obavezno izabere da budem fer igrač, a to je moguće ako:
Cilj ovakve igre je promocija nenasilnog ponašanja na školskim sportskim priredbama. Rezultat je uvek u drugom planu na ovim tradicionalnim manifestacijama „Igraj fer-plej u školi bez nasilja”.
Zaključak je da svi zaposleni u ovoj školi zajednički doprinose stvaranju ovakve slike o ustanovi koja se kroz godine svog trajanja nebrojano puta menjala, prilagođavala, poboljšavala, ali nikada nije prestala da uspešno ostvaruje svoje ciljeve. Tako je 2015. godine, 25. juna, Osnovna škola „Sveti Sava” proslavila i svoj jubilej – 160 godina od svog postojanja. Tim povodom upriličena je svečanost koja je okupila mnoge ljude koji su bili od značaja za ovu školu, ali i onih koji danas to jesu. Pored učenika i nastavnika, svečanosti su prisustvovale i brojne zvanice, među kojima je bio i pomoćnik ministra, ali i bivši učenici naše škole koji su svojim imenom i delom proslavili ime škole čiji su učenici bili i prva znanja stekli.
Svečana akademija povodom Jubileja škole – 160 godina postojanja, 2015. godina
Iz svega navedenog proizilazi da je Osnovna škla „Sveti Sava” institucija koja je već dugi niz godina nesebičino pod svoje okrilje prima nove generacije đaka menjajući svake godine po delić sebe, kako bi najbolje odgovorila na zahteve novog vremena. Dopuštajući vremenu da je oblikuje, ona ipak uspeva da zadrži svoju osnovnu i najvažniju suštinu, obrazovanje i vaspitanje. Uspostavljanje ravnoteže između tradicije i modernog je ono što predstavlja posebnost Osnovne škole „Sveti Sava”. Upravo ta ravnoteža jeste dokaz da mi u našoj opštini imamo školu sa ljudskim licem, čiji je obraz čist, a savest bezbrižna.
OŠ „Sveti Sava” je u projektima već jednu deceniju i to nastavlja i dalje
Uz podršku lokalne samouprave opštine Batočina, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Školske uprave u Kragujevcu, prijatelja i partnera škole uspešno i kontinuirano unapređujmo rad naše škole.
Od svega do sada postignutog, naročito ističemo važnost učešća u nekoliko projekata, koje smo u prethodnim godinama sproveli, ali i onih koji su trenutno aktivni i aktuelni:
Pogled u budućnost
Prioriteti u narednom periodu usmereni su na to da, kao jedna savremena škola, neprekidno unapređujemo svoj nastavni proces i uslove rada. Težićemo da i dalje budemo škola sa kreativnim i ambicioznim nastavnicima, koji se kontinuirano usavršavaju. Želimo da budemo i ostanemo škola u koju učenici rado dolaze jer je nastava prilagođena njihovim mogućnostima i jer su pitani za mišljenje o stvarima koje se tiču njih samih. Negovaćemo i dalje dobru atmosferu i adekvatne međuljudske odnose u kolektivu. Želimo da zadržimo titulu bezbedne škole koja promoviše nenasilje, toleranciju i saradnju i neguje duh pravičnosti i jednakosti. Za takvu školu se i nadalje borimo!
Marija Milojević
Marija Mihajlović
Marko Stanojević
Marija Milojević
Po vokaciji sam profesor srpskog jezika, sa radnim stažom od 10 godina u OŠ „Sveti Sava” u Batočini. Prioritetno posvećena nastavničkom pozivu, usput sam sticala znanja i veštine i iz drugih oblasti svoje profesije – lekture i korekture knjiga, članaka i feljtona, pisanja sadržaja na različite teme, razvijanja dramskih veština. Deo sam tima u realizaciji uspešnih projekata u svojoj školi, ali i van nje.
Vremenom, tokom profesionalnog razvoja, pojavila su se brojna interesovanja koja su me usmerila ka pisanju i uređivanju sadržaja za sajtove, blogove, kao i ka veb-dizajnu. Marketing i neurolingvističko programiranje su novi izazovi u mom profesionalnom životu i nešto čemu stremim da razvijam i u budućnosti.
Marija Mihajlović
Kao master filolog srbista radim na poslovima nastavnika srpskog jezika u OŠ „Sveti Sava” u Batočini već 10 godina. Posvećena sam opismenjavanju učenika i razvijanju njihove ljubavi prema knjizi. Uživam kada vidim da su rezultati mojih časova formirani stavovi učenika koje oni umeju da argumentuju. Neki od tih časova zabeleženi su, pa postoje i kao svedočanstva efekata rada i kao nastavno sredstvo za buduće generacije. Vođena mišlju da ,,ne napredovati znači nazadovati” čvrsto nastojim da se što više posvetim kontinuiranom usavršavanju kroz realizaciju mnogih projekata (obrazovnog, volonterskog, ali i društveno-korisnog tipa), kao i kroz pohađanje najrazličitijih nacionalnih i internacionalnih obuka, seminara i edukacija. Građanski aktivizam uz praćenje inovacija u obrazovno-vaspitnom radu dovode do toga da svoje zanimanje razumem kao živ proces koji pruža toliko toga.
Marko Stanojević
Rođen sam 12. avgusta 1990. godine. Osnovne studije istorije završio sam 2014. godine, a master studije na smeru Istorija Jugoslavije – 2016. godine. Temu koju sam odabrao za master rad pretočio sam 2018. godine u monografiju „Batočina 1918 – 1941.”
Pripravnički staž završio sam 2018. godine u OŠ „Sveti Sava” u Batočini, a kao stažista proveo sam dva meseca i u Muzeju Jugoslavije. U SŠ „Nikola Tesla” u Batočini radim od 1. aprila 2019. godine, a u OŠ „Sveti Sava” u Batočini od 1. septembra 2020. godine.
Koautor sam udžbenika Istorija za 8. razred sa odabranim istorijskim izvorima izdavačke kuće Data status 2021. godine i recenzent udžbenika za Istorija za 7. razred iste izdavačke kuće 2020. godine. Volim istraživački rad i pisanje. Posebno sam ponosan na moj volonterski rad na Vikipediji na srpskom jeziku, gde sam 2021. godine dobio nagradu „Branislav Jovanović” koju dodeljuje Vikimedija Srbije za najznačajnije doprinose. Autor sam nekoliko radova u zborniku „Šumadijski anali” koje izdaje Istorijski arhiv Šumadije i pisac predgovora Letopisa škole sela i varoši Batočine 2021. godine.
