Изборник
Изборник
Школа у Баточини до Првог светског рата
У Баточини се 1836. године помиње први учитељ Драгутин Миладиновић. Школска зграда није постојала, а било је свега осам ученика. Школа је радила само до Петровдана, услед одласка учитеља.
Учитељски посао, 1839. године, наставља Срећко Миливојевић из Десимироваца. Он је, због лошег плаћања, напустио школу и отишао за свештеника. Школа у Баточини није радила све до 1843. године. Тадашњи министар просвете послао је свршеног богослова Димитрија Поповића за учитеља, али је и он, због нерешеног питања плаћања, отишао из Баточине.
Крајем 1844. године, Баточинци су се организовали и обезбедили су плату учитељу од 600 гроша. За учитеља су довели Александра Добрића из Карловаца. Школа је 1846. имала десет ђака, а 1850. године број се повећао на 11 ђака.
Вредни учитељ Гвозден Станић записао је у Летопису да се, званично, прва школа налазила у порти цркве Рођења Пресвете Богородице у Баточини. Нажалост, не може се прецизирати тачан датум званичног отварања прве школе у Баточини. Са сигурношћу, може се тврдити да је то било између 1853. и 1855. године. Први учитељи били су Срби, долазили су са територије која је била под влашћу Аустрије. Писменог и образованог становништва у тадашњој Кнежевини Србији није било у великом броју. Школа је бројала највише до 30 ђака, док женска деца нису ни ишла у школу. Школска зграда је своје место добила 1861. године, када је кнез Михаило Обреновић уступио конак наслеђен од оца Милоша Обреновића. Међутим, проблем је настао када је у исту зграду усељена и судница што је изазвало сукоб школе и општине 1871. и 1872. године, јер су деца морала да гледају ухапшене и слушају оптужбе. Са повећањем броја деце повећао се и број учитеља, па је тако школа 1890. године добила и четвртог учитеља. То је стварало проблеме са радним и стамбеним простором, јер је Баточина 1881. године имала 45 ђака, а већ 1898. године број ђака је порастао на 130. То је био разлог да 1899. године конак буде преправљан, како би се направила додатна учионица.
Конак кнеза Милоша у Баточини, у којем је била смештена школа од 1861. до 1929. године
Нарочито се повећао број женске деце, па је Министартсво просвете наредило да се 1894. године отвори Женска школа, која је самостално радила до 1902. године, када се спојила са постојећом школом. У том периоду радиле су четири учитељице: Даринка Величковић (1894-1895), Марија Милорадовић (1895-1897), Зорка Ракић (1897-1898) и Марија Тодоровић (1898-1902).
Чести су били прекиди наставе у баточинској школи. Настава се прекидала због бербе, због разних болести (због срдобоље, шарлаха и других болести), често и због поплава. Наставу је прилично ометала стална појава изостајања деце услед обављања пољских радова. То је изазивало честе сукобе са школским одборима, који нису хтели да изричу казне родитељима.
Први светски рат
Школе су, у Првом светском рату у Србији, прилично страдале. Оне су трупама за време рата служиле за одмор, а у време окупације коришћене су као касарне месних војних посада и жандармерија. О њима се није водило рачуна, па су тако коришћене и за смештај војне опреме, као магацин хране, а понекад и за смештај коња. Из тог разлога, био је уништен сав школски намештај.
Таква је ситуација била и у Баточини. Штета на школској згради, намештају, училима, библиотеци и архиви процењена је на 17.849 динара, за оружје и муницију Ђачке стрељачке дружине око 350 динара, за справе за обрађивање имања 62 динара, што је укупно износило 18 261 динара.
Период између два светска рата
Школски одбор школе у Баточини је на првој седници након рата, 22. септембра 1919. године, утврдио да је број ученика који похађа наставу у школској 1918/19. години, износио 120. Од тог броја у први разред уписало се 75 ученика, у други 15, у трећи 20 и у четврти само 1 ученик.
Временом, школа је била у све лошијем стању, без обзира на сталне поправке, зато је 11. новембра 1928. године покренута иницијатива за подизање нове школске зграде, јер се као разлог наводи да је „склона паду”.
То је потврдио и управитељ школе на последњој седници Школског одбора, 1919. године, следећим речима: „Управитељ школе скреће пажњу Одбору да је школа место за васпитање и обуку подмлатка – будућности народа. Као такво место, школа треба да је исправно снабдевена потребама. Међутим, наша је школа најзапуштенија од свију зграда у овом месту, још је и разграђена, а нужници неоправљени, бунар неочишћен. Намештај је јадан и убиствен за децу. Нема ни огрева, а још може бити хладноће. Истински наставник не би смео да гледа овакво стање. Школа треба да је учионица, а не мучионица. Међутим, деца седе као у мучилишту… Одбор је изабран да помаже наставнике и школу… И власт општинска треба бољу бригу да поклони школи.”
Временом, школа је била у све лошијем стању, без обзира на сталне поправке. Зато је, 11. новембра 1928. године, покренута иницијатива за подизање нове школске зграде, наводећи се као разлог да је школа „склона паду”.
Због оскудице у земљишту, послата је молба општини да то реши. Из тог разлога је 3. фебруара 1929. године одржана седница Одбора општине варошице Баточина, школе варошице Баточина и школе села Баточина у канцеларији Суда општине, како би се решило питање земљишта за изградњу школе.
После дужег међусобног саветовања сва три одбора, одлучено је да се изврши ревизија граница школских имања како би и једно и друго школско имање добило правилан геометријски изглед.
„Нова, гранична линија има ићи паралелно са регулационим линијама, која дотиче западну страну имања школе села Баточине.Ова линија има да прође кроз теме најиспупченијег прелома који се налази на источној страни школске зграде, а ишла би у правцу крајње граничне тачке, која се налази на јужној стрни на тромеђи имања једне и друге школе и имања Драг. Т. Ђорђевића и Бран. Маринковића и школе вар. Баточине, тако да одатле, под правим углом, излази на тромеђу имања Бранка Маринковића, Драгана Т. Ђорђевића и школе вар. Баточине. Западни део од ове границе припада сеоској школи, а источна варошкој школи са бунаром на овом делу. Јужна страна од горе именоване границе има припасти школи села Баточине, а у величини око 5 ари, тако да се имање сеоске школе са истока граничи целом граничном линијом имањем Драг. Т. Ђорђевића трг. и Милосава Милошевића земљ. из в. Баточине.”
Пошто је нова гранична линија узела нешто земљишта од варошке школе, сеоска школа се обавезала да варошкој, за накнаду, уплати одређени новац. Варошка школа ће новац, који добије да искористи за откуп другог имања, како би проширила имање са источне стране. Споразум је још једном ревидиран 15. фебруара, када је сеоској школи наређено да уступи варошкој школи 1,80 метара, према главној улици. За овај уступак, варошка школа требало је да плати 2.000 динара у року од три месеца.
Почетком 1929. године састала се комисија, одређена одлуком Окружне грађевинске секције, у старој школској згради села Баточине, ради избора земљишта за подизање школске зграде.
Комисија се сложила са избором земљишта, иако се налазила у атару вароши, јер погоднијег земљишта у атару села није било имајући у виду путеве и често изливање Лепенице. Комисија је утврдила да је земљиште суво, да је величине 42 ара и 59 м2, али да недостаје 2000 м2 за школски врт, па се Одбору сеоске школе задаје дужност да у непосредној близини откупи потребно земљиште и да изабрано земљиште буде лепо изложено сунцу и да се у непосредној близини налази чесма са добром пијаћом водом.
Надлежном инжењеру, познатом руском архитекти Леониду Макшејеву, за израду плана и предрачуна за нову школу одређено је 1.000 динара, зато што ће радити у ванканцеларијском времену.
Одлучено је да му се унапред да 300 динара и рок од 20 дана за израду плана. Стављено је до знања и председнику општине да 3. марта сазове Збор грађана, на којем ће се изабрати Грађевински одбор за подизање нове школе.
Рушење старе зграде почело је 17. јула 1929. године. Пре тога, председник општине је одредио довољан број кулучара, који ће рушити зграду и контролисао скупљање пореза како не би било застоја у послу.
Ипак, због недостатка новца одлучено је да сав приход од Светосавске забаве, који је намењен за куповину одеће сиромашној деци, буде преусмерен за подизање нове школске зграде. С обзиром на то да приход није био довољно велики, одлучено је да се прикупњени новац употреби за прикључење школске зграде на водовод.
Велики добротвори били су Андра Танасијевић, који је дао 40.000 динара, Дунавска бановина са 25.000, Министарство просвете 10.000, Драгутин С. Којић 1.000 и Ћупријска фабрика шећера 1.000 динара.
Освећење школе обавио је баточински свештеник Милан Милановић 1930. године, уз присуство великог броја гостију. Милановић је на крају службе одржао говор, којим се захвалио председнику Брани Вељковићу што је помогао да се школа заврши.
Учитељица Драгица Прокопијевић са ученицима
Освећење нове школске зграде, 1933. године
Обратили су се скупу и срески школски надзорник Добрица Павловић и бановински школски надзорник Ђорђевић. Управитељ школе Чеда Благојевић је са децом извео неколико песама, као и историјски комад у три чина „Јастребачки соко”. Председник општине Брана Вељковић у свом обраћању поздравио је краља Александра и краљевску владу. Планирано народно весеље трајало је од вечери па све до јутарњих сати.
Према акту Дунавске бановине школа је добила задатак да на видном месту истакне мермерну плочу са урезаним именима изгинулих ратника у балканским ратовима и Првом светском рату.
Одржана је јавна лицитација, а одбор је изразио жељу да плоча буде од црног гранита величине 2,20 x 0,50 цм и дебљине 3 цм. Изнад плоче је требало да буду у рељефу израђени грбови на белом мермеру. На лицитацији је победила понуда Јована Радовановића из Свилајнца.
Исечак из „Правде” – Београд, 23. мај 1933. године
Главни улаз у школу уочи освећења 1933. године
Поновно освећење школе и откривање спомен-плоче требало је да се обави у недељу 21. маја 1933. године. О овом битном догађају за све Баточинце писао је велики број локалних новина, али и дневни београдски листови „Политика” и „Правда”. Освећење школе је почело у 10 часова у присуству великог броја становника Баточине, гостију из Београда, Ћуприје, Јагодине, Крагујевца и Крагујевачког среза. На станици је госте сачекао одбор за подизање школе и спомен-плоче са становништвом Баточине и 19. чета почасног пука, која је била задужена за војну музику.
Исечак из „Политике” од 22. маја 1933. године
Госте је поздравио управитељ школе Гвозден Станић речима: „Браћо и драги гости! Вечито живе они, којих се на овај начин сећамо. Имена ових сто тридесет и неколико Баточинаца, која су урезана длетом у тврди мермер, који ће пркосити времену, нису само ту да се не забораве. Не, браћо. Нека у овом храму науке и молитве буду сјајан пример нама и потоњим генерацијама како се умире за отаџбину…”
Ученици са наставницима пред школом 1934. године
После Другог светског рата
Пошто је временом прираштај ученика био све већи, а школски простор недовољан, јавила се жеља просветних радника и мештана Баточине за изградњу нове и савремене школе.
Тако је 28. априла 1970. године Савет основне школе „14. октобар”, донео одлуку да се у Баточини подигне нова школска зграда. У лето 1971. године, порушен је већи део старе и 18. августа, исте године, отпочели су радови на изградњи нове школе. Нова школска зграда је завршена 1973. године.
Спајањем трију школа, се седиштем у Баточини, Брзану и Бадњевцу, 1. јануара 1992. године, нестала је основна школа „Свети Сава”, са матичном осморазредном школом у Баточини. Њој данас припадају издвојене четвороразредне школе у Кијеву, Доброводици и Црном Калу, издвојена осморазредна школа у Бадњевцу и Брзану, као и четвороразредне школе у Жировници, Милатовцу и Прњавору и Солилу.
Матична школа и сва издвојена одељења
Матична школа у Баточини
Основна школа „Свети Сава” у Баточини једина је основна школа за васпитање и образовање у овој шумадијској општини. Зграда матичне школе подигнута је у самом центру Баточине, са свих страна уоквирена пространим школским двориштем веома успешно одолева зубу времена. Увек подједнако величанствена, она испраћа, већ век и по једну по једну генерацију ђака. Током боравка у њој, ђаци пређу пут од несташних и несигурних дечака и девојчица до младих људи, спремних да се суоче са свиме што им даљи живот донесе.
Наставни процес спроводи се у нашој школи већ 167 година веома успешно, о чему сведоче значајна имена ђака још из периода бивше СФРЈ, па све до данас. То су имена знаменитих људи са одређеним звањем и титулом, који се радо сећају својих школских дана проведених у овој школи.
Посебност Основне школе „Свети Сава” лежи у разноврсности и бројности одељења. Поред матичне школе у Баточини, издвајају се и две осморазредне школе у Брзану и Бадњевцу, као и седам четвороразредних школа, територијално распоређених у свим селима општине Баточина. У овом тренутку, она је други дом за 703 ученика који, распоређених у 45 одељења од првог до осмог разреда, који доживљавају најлепше тренутке детињства и одрастања.
Наши ученици, данас, похађају школу која је обогаћена модерним духом, диктираним временом у коме живимо, те као таква има много тога да им понуди. Такав потенцијал подразумева и сасвим нов, савремени приступ настави праћен најмодернијим наставним средствима, ретко заступљеним у школама широм Србије. Спровођењем пројектне, интегративне и других разноврсних облика наставе, организовањем мноштва секција, ваннаставних активности, амбијенталне наставе, путовања, излета и екскурзија, наставници у овој школи труде се да створе подстицајну атмосферу за сваког поједниначног ученика.
Наши креативни ученици
Основна школа „Свети Сава” одувек је имала квалификован руководећи, али и квалитетан наставни кадар. За образовање и васпитање ученика тренутно је задужено 70 наставника предметне и разредне наставе, као и 5 стручних сарадника. Наставници и стручни сарадници у сарадњи са директорком школе чине победнички тим, који постиже успехе у одвијању наставног процеса и остваривању свих програмских садржаја.
Занимљив час у дворишту школе
Верујући у мисао да највећа снага будућности лежи управо у знању, наставници наше школе не одустају од свакодневног учења. Своје педагошке и методичке способности константно побољшавају посећивањем акредитованих семинара, као и самосталним учењем и радом на себи. Многобројни зборници, научни радови, уџбеници или стручни текстови, чији су аутори наши наставници, доприносе одличном пласману Основне школе „Свети Сава” у читавом шумадијском округу.
Промоција Летописа основне школе, 2021. година
Доказ изузетних организационих вештина руководства наше школе представља одлична опремљеност школе. Можемо се похвалити најсавременијом опремом, наставним и техничким средствима: информатичким кабинетима, паметним таблама, рачунарима и пројекторима у свакој учионици. Такође, прилагођена разноврсна наставна средства за остваривање пројеката и наставе по посебним програмима чине је посебном. Уз то, школа се може похвалити богатим библиотечким фондом. Са друге стране, уређени спортски терени и квалитетно сређена фискултурна сала сведоче о важности неговања здравих стилова живота. Ово су само неки од доказа да школовање и образовање може да буде уживање.
Фискултурна сала
Терен са вештачком травом у школском дворишту
Захваљујући добром раду свих запослених успех ове установе не изостаје ни данас, а неће ни у будућности. Један део успеха јесте и константно улагање у будућност кроз интернационализацију. Можемо се похвалити учешћем ђака наше школе у два eTwinning пројекта, са националном и европском ознаком квалитета.
Дуги низ година запослени у Основној школи „Свети Сава” негују пријатељство засновано на сарадњи са Основном школом „Крум Тошев” у Северној Македонији. Посебан повод за понос наша школа је оправдала овогодишњим успехом учешћем у конкурсу Фондације Темпус, одобреним од стране Еразмус+. Као аутор предлога пројекта „Стварање подстицајне средине за учење”, Основна школа „Свети Сава” остварила је најбољи пласман у односу на остале конкуренте. Реализација овог пројекта у блиској будућности имаће изузетан локални значај, а нарочити утицај на још већу модернизацију наставног процеса.
Аутори пројекта „Стварање подстицајне средине за учење”
Еразмус+ програм ЕУ и Фондација „Темпус”
Поред пројекта Ерасмус+, који је реализован током школске 2020/2021. године, у јединој основној школи наше општине сваке године организује се мноштво најразличитијих акција, манифестација и различитих тематских пројеката. Од пре две школске године спроводи се и пројекат „Обогаћен једносменски рад”, који је квалитетом реализованог програма привукао пажњу и министра просвете. Захваљујући таквој посети, Основна школа „Свети Сава” постављена је на пиједастал најуспешније реализованог пилот-пројекта и примера добре праксе у читавој земљи.
Једносменски рад у школи у Бањевцу
У 2021/22. години завршена је и реконструкција ОШ „Свети Сава” у Бадњевцу. Реконструкција школског комплекса у издвојеном одељењу у Бадњевцу обухватила је потпуну реконструкцију старе и нове школе, зграду кухиње, уређење школског дворишта, ограде, али и изградњу помоћног објекта – котларнице. Целокупну реконструкцију школског комплекса финансирала је Влада РС – Канцеларија за управљање јавним улагањима. Овакви пројекти, које финансира Канцеларија за јавна улагања, увек су предложени од стране локалних самоуправа. Општина Баточина заслужна је за добијање сагласности и за спровођење овог пројекта. Школа је опремљена и новим намештајем који је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја и новом рачунарском опремом коју је финансирала локална самоуправа.
Школа у ИО Бадњевац
Осим успешних пројеката наша школа може се похвалити и редовним објављивањем школског часописа „Пупољак”, који је настао крајем деведесетих година XX века у Основној школи „Свети Сава” у Баточини. Он представља одраз свих талената, надахнутости и умећа наших ученика, прошлих генерација. Управо, први сачувани бројеви школског часописа „Пупољак” траг су оног времена у којем се часопис и родио. Дуги низ година, из броја у број, „Пупољак” је откривао таленте ученика који су нашу школу похађали. Многима су управо први радови објављени у овом часопису, а данас красе зидове светских изложбених простора или странице књига и збирки песама.
Уз специфичност момента и година у којима је и настао, часопис „Пупољак” стоји баш као право уметничко дело вредних ђачких руку и наставника, који су чинили уреднички тим часописа.
Данас смо задржали старо лице и име нашег „Пупољка”, а огрнули га новим, модернијим рухом.
Припремање часописа је прави изазов за редакцију. Редакција „Пупољка” труди се да увек буде препознатљива, занимљива, али и да у њој пронађете информације о школи које су вам важне. Од броја до броја смењују се бројни догађаји из школских дана – раздрагани, лепи, смели, тужни покаткад, са посебним акцентом на оне важне, одлучујуће и незаборавне. Сви они, захваљујући „Пупољку” остају забележени и трајно утиснути.
Листајући странице исписане згодама, незгодама, наученим лекцијама и стеченим искуствима сазнаћете на који начин се одвија школски живот наших основаца.
Часопис излази једном месечно и бележи сва школска дешавања на радост читалаца али и свих укључених у рад Основне школе „Свети Сава” у Баточини.
Оно чиме се Основна школа „Свети Сава” посебно хвали јесте и луткарска секција. Луткарска секција почела је са радом 2007. године на иницијативу учитељица Жаклине Јевтић и Милијане Петровић. После стручног усавршавања под називом „Луткарство у настави и ваннаставним активностима”, ове две учитељице су основале Луткарско позориште „Звонце” у својој школи и окупиле велики број чланова позоришта. Поред адаптације текстова оне су и ауторке текста за три представе, а и луткарке, сценографи, костимографи, музички уредници, одабирају ефекте за представе и режирају представе. Наше „Звонце” може се похвалити и успесима на бројним такмичењима: ЛУТКЕФ, ФЛУОШ, као и на регионалним и републичким смотрама луткарства, на којима је, углавном, заузимало прва места.
Биографије учитељица Милијане Петровић и Жаклине Јевтић налазе се у Лексикону стваралаца у предуниверзитетском образовању чији је издавач Klett друштво за развој образовања.
Луткарско позориштанце „Звонце”
Учитељице Милијана Петровић и Жаклина Јевтић на промоцији Лексикона стваралаца у предуниверзитетском образовању са коауторком Мирјаном Пајић, КГ 11.12.2019.
Активност наших наставника мери се, у великој мери, и у спортским вештинама. Сваке године Традиционална акција „Играј фер-плеј у школи без насиља”, организује се од стране Tима за превенцију насиља (ТЗПН) и Вршњачког тима (ВТ), у фискултурној сали ОШ „Свети Сава” у Баточини. Сваке године, ученици и наставници удружују своје снаге у различитим тимским спортовима (стони тенис, кошарка, одбојка, рукомет…) Тако, на делу, заједно су сви на делу показали, пред публиком и навијачима, шта је то фер-плеј.
Играј фер-плеј у школи без насиља, 2021. година
Уз то, научили смо да је важно да свако од нас, уколико учествује у спорт, обавезно изабере да будем фер играч, а то је могуће ако:
Циљ овакве игре је промоција ненасилног понашања на школским спортским приредбама. Резултат је увек у другом плану на овим традиционалним манифестацијама „Играј фер-плеј у школи без насиља”.
Закључак је да сви запослени у овој школи заједнички доприносе стварању овакве слике о установи која се кроз године свог трајања небројано пута мењала, прилагођавала, побољшавала, али никада није престала да успешно остварује своје циљеве. Тако је 2015. године, 25. јуна, Основна школа „Свети Сава” прославила и свој јубилеј – 160 година од свог постојања. Тим поводом уприличена је свечаност која је окупила многе људе који су били од значаја за ову школу, али и оних који данас то јесу. Поред ученика и наставника, свечаности су присуствовале и бројне званице, међу којима је био и помоћник министра, али и бивши ученици наше школе који су својим именом и делом прославили име школе чији су ученици били и прва знања стекли.
Свечана академија поводом Јубилеја школе – 160 година постојања, 2015. година
Из свега наведеног произилази да је Основна шкла „Свети Сава” институција која је већ дуги низ година несебичино под своје окриље прима нове генерације ђака мењајући сваке године по делић себе, како би најбоље одговорила на захтеве новог времена. Допуштајући времену да је обликује, она ипак успева да задржи своју основну и најважнију суштину, образовање и васпитање. Успостављање равнотеже између традиције и модерног је оно што представља посебност Основне школе „Свети Сава”. Управо та равнотежа јесте доказ да ми у нашој општини имамо школу са људским лицем, чији је образ чист, а савест безбрижна.
ОШ „Свети Сава” је у пројектима већ једну деценију и то наставља и даље
Уз подршку локалне самоуправе општине Баточина, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Школске управе у Крагујевцу, пријатеља и партнера школе успешно и континуирано унапређујмо рад наше школе.
Од свега до сада постигнутог, нарочито истичемо важност учешћа у неколико пројеката, које смо у претходним годинама спровели, али и оних који су тренутно активни и актуелни:
Поглед у будућност
Приоритети у наредном периоду усмерени су на то да, као једна савремена школа, непрекидно унапређујемо свој наставни процес и услове рада. Тежићемо да и даље будемо школа са креативним и амбициозним наставницима, који се континуирано усавршавају. Желимо да будемо и останемо школа у коју ученици радо долазе јер је настава прилагођена њиховим могућностима и јер су питани за мишљење о стварима које се тичу њих самих. Неговаћемо и даље добру атмосферу и адекватне међуљудске односе у колективу. Желимо да задржимо титулу безбедне школе која промовише ненасиље, толеранцију и сарадњу и негује дух правичности и једнакости. За такву школу се и надаље боримо!
Марија Милојевић
Марија Михајловић
Марко Станојевић
Марија Милојевић
По вокацији сам професор српског језика, са радним стажом од 10 година у ОШ „Свети Сава” у Баточини. Приоритетно посвећена наставничком позиву, успут сам стицала знања и вештине и из других области своје професије – лектуре и коректуре књига, чланака и фељтона, писања садржаја на различите теме, развијања драмских вештина. Део сам тима у реализацији успешних пројеката у својој школи, али и ван ње.
Временом, током професионалног развоја, појавила су се бројна интересовања која су ме усмерила ка писању и уређивању садржаја за сајтове, блогове, као и ка веб-дизајну. Маркетинг и неуролингвистичко програмирање су нови изазови у мом професионалном животу и нешто чему стремим да развијам и у будућности.
Марија Михајловић
Као мастер филолог србиста радим на пословима наставника српског језика у ОШ „Свети Сава” у Баточини већ 10 година. Посвећена сам описмењавању ученика и развијању њихове љубави према књизи. Уживам када видим да су резултати мојих часова формирани ставови ученика које они умеју да аргументују. Неки од тих часова забележени су, па постоје и као сведочанства ефеката рада и као наставно средство за будуће генерације. Вођена мишљу да ,,не напредовати значи назадовати” чврсто настојим да се што више посветим континуираном усавршавању кроз реализацију многих пројеката (образовног, волонтерског, али и друштвено-корисног типа), као и кроз похађање најразличитијих националних и интернационалних обука, семинара и едукација. Грађански активизам уз праћење иновација у образовно-васпитном раду доводе до тога да своје занимање разумем као жив процес који пружа толико тога.
Марко Станојевић
Рођен сам 12. августа 1990. године. Основне студије историје завршио сам 2014. године, а мастер студије на смеру Историја Југославије – 2016. године. Тему коју сам одабрао за мастер рад преточио сам 2018. године у монографију „Баточина 1918 – 1941.”
Приправнички стаж завршио сам 2018. године у ОШ „Свети Сава” у Баточини, а кao стажиста провео сам два месеца и у Музеју Југославије. У СШ „Никола Тесла” у Баточини радим од 1. априла 2019. године, а у ОШ „Свети Сава” у Баточини од 1. септембра 2020. године.
Коаутор сам уџбеника Историја за 8. разред са одабраним историјским изворима издавачке куће Дата статус 2021. године и рецензент уџбеника за Историја за 7. разред исте издавачке куће 2020. године. Волим истраживачки рад и писање. Посебно сам поносан на мој волонтерски рад на Википедији на српском језику, где сам 2021. године добио награду „Бранислав Јовановић” коју додељује Викимедија Србије за најзначајније доприносе. Аутор сам неколико радова у зборнику „Шумадијски анали” које издаје Историјски архив Шумадије и писац предговора Летописа школе села и вароши Баточине 2021. године.
