Blještavo svetlo dolazilo je sa strane gde je stajao televizor. Ukazivalo je da je u pitanju veliko dešavanje za budućnost cele nacije. Sednica koje se prenosila preko televizije trajala je, otprilike, osam sati. Tek negde oko pola jedanaest uveče kandidat za premijera počeo je da čita zakletvu. Sin uzima daljinski, pojačava, kako bi čuo svečani trenutak nove istorije. Tišina je u skupštinskoj sali, tišina je u kući, tišina je svuda kao pred bombardovanje. Novoizabrani premijer stavlja ruku na knjigu Ustava dok drugu ruku drži uspravno u vazduhu i počinje zakletvu.
„Zaklinjem se čašću i rodom, pred narodom i Bogom…”, u kući ćerka prekide tišinu dok se u pozadini i dalje izgovara zakletva. „Sramota!”, reče poluglasno i vrlo demonstrativno napusti sobu. Otac i sin behu pomalo začuđeni, ali i ne toliko iznenađeni, jer je njen temperament bio veoma sličan njenom gestu. Tako kako je brzo i naglo izašla iz sobe, tako je i zakletva premijera brzo prošla, ali i nekoliko meseci navodnih promena.
Krajem godine zimsko vreme, koje je trebalo biti hladno i snežno, bilo je veoma toplo i prijatno. Narod je na nekoliko protestnih skupova protiv vlasti izborio slobodu. Ta sloboda nije bila velikih razmera kao što se očekivalo. Kap koja je prelila čašu bila je potpuna nezainteresovanost vlasti za probleme i potrebe njegove. I bio je spreman za novu žrtvu, nove proteste, novu smenu. Narod je, međutim, bio veoma umoran, pa mu je zadovoljstvo pričinjavalo samo to što u rafovima prodavnica ima hleba i mleka, što ne padaju bombe i ne ginu ljudi.
Nekoliko dana pred Novu godinu javnosti se obratio premijer koji je energično pričao o napretku, rastu i razvoju, ali je i napomenuo kako će doći do konačne smene kadrova na fakultetima, u školama, bolnicama. Narod nije razumeo baš najbolje značenje ovih reči, pa i nije pridavao značaj tom govoru.
Dva dana posle Nove godine narod spontano izlazi na ulicu i protestuje protiv smene nekoliko čelnih ljudi na fakultetima u državi. Tu se našla i ta tročlana porodica sa periferije. Sin koji je prvi izašao, jer su na udaru bili njegovi profesori, iako je nedavno duboko verovao novoj vlasti i novim promenama. Njegov otac, sakat i kljakav, stupa u novu protestnu kolonu, iako je nedavno bio u koloni zajedno sa onima koji su sada na vlasti boreći se za promene i slobodu. Ćerka je bila u prvim redovima, dosta dalje od njih, izkazujući svoje nezadovoljstvo veoma besnim i revolucionarnim govorom.
Stižu do glavnog trga, gde su stigli i pre nekoliko meseci, tada predvođeni jakim opozicionim liderom, a danas premijerom protiv koga se bore. U silnoj i velikoj gužvi pored njih, na putu usred centra grada, manijačkom i divljačkom vožnjom, jedan automobil se, da li slučajno ili namerno, zakucao i uleteo u masu poštenih i časnih ljudi. Među narodom nastala je panika, vrištanje, strah i krv. Policija koja je, kao slučajno, bila u blizini, odmah je reagovala uhapsivši čoveka koji je vozio, još dvojicu iz njegovih kola i veliku većinu demonstranata.