Бљештаво светло долазило је са стране где је стајао телевизор. Указивало је да је у питању велико дешавање за будућност целе нације. Седница које се преносила преко телевизије трајала је, отприлике, осам сати. Тек негде око пола једанаест увече кандидат за премијера почео је да чита заклетву. Син узима даљински, појачава, како би чуо свечани тренутак нове историје. Тишина је у скупштинској сали, тишина је у кући, тишина је свуда као пред бомбардовање. Новоизабрани премијер ставља руку на књигу Устава док другу руку држи усправно у ваздуху и почиње заклетву.
„Заклињем се чашћу и родом, пред народом и Богом…”, у кући ћерка прекиде тишину док се у позадини и даље изговара заклетва. „Срамота!”, рече полугласно и врло демонстративно напусти собу. Отац и син беху помало зачуђени, али и не толико изненађени, јер је њен темперамент био веома сличан њеном гесту. Тако како је брзо и нагло изашла из собе, тако је и заклетва премијера брзо прошла, али и неколико месеци наводних промена.
Крајем године зимско време, које је требало бити хладно и снежно, било је веома топло и пријатно. Народ је на неколико протестних скупова против власти изборио слободу. Та слобода није била великих размера као што се очекивало. Кап која је прелила чашу била је потпуна незаинтересованост власти за проблеме и потребе његове. И био је спреман за нову жртву, нове протесте, нову смену. Народ је, међутим, био веома уморан, па му је задовољство причињавало само то што у рафовима продавница има хлеба и млека, што не падају бомбе и не гину људи.
Неколико дана пред Нову годину јавности се обратио премијер који је енергично причао о напретку, расту и развоју, али је и напоменуо како ће доћи до коначне смене кадрова на факултетима, у школама, болницама. Народ није разумео баш најбоље значење ових речи, па и није придавао значај том говору.
Два дана после Нове године народ спонтано излази на улицу и протестује против смене неколико челних људи на факултетима у држави. Ту се нашла и та трочлана породица са периферије. Син који је први изашао, јер су на удару били његови професори, иако је недавно дубоко веровао новој власти и новим променама. Његов отац, сакат и кљакав, ступа у нову протестну колону, иако је недавно био у колони заједно са онима који су сада на власти борећи се за промене и слободу. Ћерка је била у првим редовима, доста даље од њих, изказујући своје незадовољство веома бесним и револуционарним говором.
Стижу до главног трга, где су стигли и пре неколико месеци, тада предвођени јаким опозиционим лидером, а данас премијером против кога се боре. У силној и великој гужви поред њих, на путу усред центра града, манијачком и дивљачком вожњом, један аутомобил се, да ли случајно или намерно, закуцао и улетео у масу поштених и часних људи. Међу народом настала је паника, вриштање, страх и крв. Полиција која је, као случајно, била у близини, одмах је реаговала ухапсивши човека који је возио, још двојицу из његових кола и велику већину демонстраната.