4/2021 - Основна школа „Сава Керковић”, Љиг

Из живота школе

Основна школа „Сава Керковић”, Љиг

„У долини река Љиг и Качер, испод питомог Рајца, у историјској котлини куда су у битке кретали и из битака се поносно враћали храбри српски ратници налази се моје мало место Љиг и моја школа“. Овако један ученик представља своје место које данас има око 3500 становника и једну основну школу.

Основна школа „Сава Керковић“ у Љигу званично је основана решењем Народног одбора Среза Лазаревац 12. новембра 1955. године, а почела је са радом септембра 1955. Настала је спајањем основне четворазредне школе у Љигу и нижег течаја непотпуне гимназије у Љигу. Први назив је био ОСМОГОДИШЊА ШКОЛА – САВА КЕРКОВИЋ Љиг. Школа носи име по учитељу Сави Керковићу (1909-1943), рођеном у Мокрој Гори, а који је од 1931. године службовао у Бабајићу, селу које је касније делимично припојено Љигу, одакле 1941. године одлази у рат. 1943. погинуо је на Гламочком пољу са Ивом Лолом Рибaрем и касније проглашен за народног хероја.

Али, традиција школства на територији општине Љиг много је старија од званичног оснивања школе 1955. године. Настојање да се народ научи писмености и стекне друга корисна знања има своје корене у деловању два манастира у Моравцима код игумана Хаџи Ђере и Боговађи код игумана Хаџи Рувима.
О првој приватној школи сазнајемо из мемоара Алимпија Васиљевића „Моје успомене“. Алимпије Васиљевић је био истакнута личност српске историје друге половине 19. века. Рођен у селу Велишевац, био је професор и ректор Велике школе, три пута министар просвете и црквених послова, два пута посланик (амбасадор) Краљевине Србије у Петрограду ( Русија).
Специфичност ове школе су њена издвојена одељења, 13 сеоских школа, до пре неколико година 15, у којима се реализује настава до четвртог разреда. Традиција школства у појединим данашњим издвојеним одељењима дужа је него у самом насељу Љиг. Поред гукошко – љишке школе, из 19. века су и школе у селима Цветановац, Моравци и Славковица. Нажалост и ове школе плаћају данак белој куги, па је у школској 2021/22. години у 13 издвојених одељења 102 ученика, 9 неподељених одељења и 4 комбинације. Укупан број ученика у овој школској години је 512, што је готово дупло мање од броја који је школа имала почетком 21. века.

Смањење броја ученика и гашење појединих издвојених одељења, још 2008. године школа је видела као могућност остваривања нових наставних садржаја и кренула ка амбијенталној настави кроз Камп ВРЕДНИХ РУКУ и пројекат Образовног туризма, који је подржао УНИЦЕФ. Средствима добијеним од УНИЦЕФ-а сеоска школа у Палежници је опремљена и располаже смештајним капацитетима за групу од око 30 ученика. У овом тренутку школа то повремено користи да би пружила додатну подршку у раду својим ученицима из маргинализованих група и да би кроз вршњачку едукацију, развијала код својих ученика вредности људског достојанства и људских права, културне разноликости, као и вештине емпатије, сарадње и решавања конфликата.

Издвојено одељење у Кадиној Луци, прво је у Србији које је обухваћено Пројектом Фондације Новак Ђоковић „Школице живота“. Године 2013. сређен је комплетан ентеријер школе и опремљена је најсавременијим дидактичким средствима. Оно што је посебно вредно помена је чињеница да је то био подстицај да мештани и локална заједница наставе да улажу у ову школу, претворивши школско двориште у бајколики простор и подстицајну учионицу на отвореном. Деци у Кадиној Луци је овом дивном акцијом омогућено да имају пријатан амбијент за рад и дружење, а такође и свој паркић у који ће долазити и деца из Љига и околних села. Ова акција ће се наставити, а можда подстаћи и остале на нешто слично. Браво за идеју и иницијативу свих родитеља који су учествовали у акцији, браво за учитељице Ивану Ивковић Николић и Маријану Обрадовић, васпитачицу Данијелу Пејчић и теткицу Марију Мишковић.

Школа у Љигу је била међу првим школама у Србији у којој је заживео програм „Школа без насиља“. Представе форум-театра су гостовале и на БИТЕФ-полифонији, под руководством Данијеле Николић Ђорђевић, наставнице српског језика, а школа је посебно постала препознатљива по сјајној драматизацији текста „Људити човек“, објављеног у оквиру пројекта „Борба против сексуалног и родно заснованог насиља“, који је доживео бројна извођења широм Србије. Глумачка екипа је обухватила ученике од првог разреда основне школе до матураната гимназије, а на самој представи коју је режирала Маријана Неговановић Обрадовић, наставница српског језика, радио је читав тим: Ана Гошњић и Маријана Обрадовић, учитељице, Ивана Кнежевић, наставница музичке културе, Ђорђије Каљевић, ликовне културе, родитељи ученика…Извођење представе у Љигу, Шапцу, Ваљеву, Књажевцу, Пожези, Лазаревцу, Аранђеловцу итд. пратиле су и трибине које су се бавиле родно заснованим насиљем и дебатом коју је подстакла сама представа.

Драмска група Продуженог боравка учествовала је са својом учитељицом Аном Гошњић на фестивалу дечјих представа у оквиру међународнe конференцијe у Београду „Културна улога школе и образовна улога културе – Драма у образовању” међу 6 одабраних из целе Србије као пример добре праксе.

Наставница биологије Виолета Кешељ идејни је творац и координатор изузетних тематских дана посвећених здрављу, здравој исхрани, совама, очувању планете Земље. Сјајно осмишљени, вешто вођени ти дани остају у сећању као догађаји који обједињују све сегменте савремене наставе која има посебан акценат на функционалним циљевима…

У једној малој средини какав је Љиг, школа даје печат свим дешавањима од културних до спортских и активно учествује у њима. Ни једна хуманитарна акција у Љигу није без активног учешћа ученика ове школе. Најчешће на хуманитарним базарима својом креативношћу боје сиве дане нечијег детињства.

Свакога 22. маја на Дан преноса моштију Св. Николе, у родном селу академика и књижевника Милована Данојлића, Ивановцима, где је он подигао цркву, задужбину, обележава се црквена слава, али се дешава и празник речи; сусрет са неким савременим српским песником, кога ученици сеоске школе, али и матичне школе из Љига дочекају пригодним програмом. На обострано задовољство се тада качерска долина и брдо Камаљ претварају у парнасовски врт. Угостили смо до сада Мошу Одаловића,Љубивоја Ршумовића, Тиодора Росића, Матију Бећковића, Милисава Тешића, Мирослава Максимовића, Љиљу Браловић и многе друге…

Иако је пандемија успорила живот, а многе активности потпуно зауставила, школа и њени ученици црпе снагу и енергију управо из природе која их окружује. Готово две деценије постоји сарадња са Планинарским клубом „Победа“ из Београда и ПК „Балкан“, такође из Београда. Ученици и наставници школе су учесници бројних акција ових клубова, како на оближњем Рајцу, Сретењски поход од Љига до Рајца и Поход у част Колубарске битке који се организује друге недеље у новембру. Ту су и акције чишћења Рајца, везане за Дан чистих планина. Неки од чланова овог колектива су испели врхове Балкана, Триглав, а ученици школе традиционално већ дуже од деценије учествују на акцији Планинарског савеза Србије „Пешачењем до здравља“ на Авали.Ове године су чак добили и пехар као најбројнија група.

Љиг је градић одбојке. ОК „Спартак“ бележио је прволигашке успоне и падове, али школски тимови су увек били расадници талената и бележили сјајне резултате на такмичењима школа на републичком нивоу. Како мушка, тако и женска екипа. Резултат тога су наши репрезентативци, Марко Ивовић, који гради блиставу каријеру широм Европе и представља значајан стуб репрезентације Србије, али и млада Ања Кујунџић која је члан кадетске репрезентације Србије, која је постигла запажене резултате на протеклом Светском првенству у Мексику.

Од краја деведесетих година школа слави уједно Дан школе и школску славу Светог Саву. Некада је то био 27. новембар, дан погибије Саве Керковића, па је прослава била у склопу Дана Републике. Тако већ традиционално обједињујемо славља, памтимо пријатеље и широм отварамо врата креативности и машти чије је стециште питома долина Љига.

Маријана Неговановић Обрадовић, професор српског језика
Ана Гошњић, професор разредне наставе

О ауторкама…

Маријана Неговановић Обрадовић

Наставник сам српског језика и књижевности са радним искуством од 29 година у просвети, као гимназијски професор, наставник у основној школи, али и на руководећим пословима (помоћник директора и директор школе).Своју улогу у школи видим, како на развијању сопствених вештина и умећа, тако и на развијању истих код својих ученика и колега, а све у циљу очувања свог језика и развијању љубави према њему, нашим обичајима и традицији, као кључном у очувању националног идентитета, али и изградњи космополитизма. Зато путујем, планинарим и учим…
Мајка сам двоје одраслих људи.

Ана Гошњић

Рођена сам једног априла 1980. године у Чачку, а детињство провела удишући звуке трубе из драгачевског ваздуха у Гучи. Уз мајку учитељицу и безброј дана проведених у њеној учионици, избор занимања никад нисам доводила у питање.
Завршила Гимназију у Чачку, а затим и Учитељски факултет у Ужицу где сам дипломирала 2003. године. Исте године у септембру, у родном Драгачеву, селу Доња Краварица, започела свој професионални живот. На Велику Госпојину 2004. године једно значајно „да” ме довело у Љиг где сам започела ново поглавље свог живота. Почела сам да радим у ОШ „Сава Керковић” где сам и данас. Комуникативна сам, одговорна и предузимљива, спремна на сарадњу и тимски рад.
Радо преиспитујем свој рад и трудим се да унапређујем своје вештине и компетенције.
Мајка сам четири ћерке.