Pandemija je na globalnom nivou dovela do toga da se naša realnost promeni. Korona kao naša nova realnost zahteva određene mere zaštite mentalnog i fizičkog zdravlja.

Radi se o tome da je pandemija situacija krize, a u situacijama krize veoma je važno da primenimo sve raspoložive mere za zaštitu fizičkog i mentalnog zdravlja. Kriza je takva situacija koja prevazilazi naše kapacitete da se sa njom suočimo bez poteškoća, tj. zahteva povećan napor koji treba uložiti u adaptaciju na novonastale okolnosti. Najintenzivniji uticaj na funkcionisanje osetio se u prvih pola godine od početka pandemije, kada su zahtevi za prilagođavanjem na novonastalo stanje i bili najveći. Ipak, potreba za stalnim prilagođavanjem ostaje i sada, jer se okolnosti vezane za pandemiju stalno menjaju, što ponekad dovodi do iscrpljivanja kapaciteta pojedinca da savlada poteškoće koje ova situacija prouzrokuje.

U odnosu na početak epidemije i okolnosti karantina, stanje se promenilo, u smislu da smo se u manjoj ili većoj meri prilagodili na okolnosti. Usvojili smo nove navike, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Masovna mogućnost vakcinacije pružila je nadu da se Kovid može savladati. Na žalost, mnogi su podlegli bolesti.

Naše reakcije na pandemiju su posledica izmenjenog sistema ličnog i profesionalnog funkcionisanja. A kao posledica reakcije na stres izazvan pandemijom javlja se potreba za prilagođavanjem na novonastalu situaciju što može dovesti do toga da jedan broj ljudi ima uobičajene misli, osećanja i reakcije koje se javljaju u situacijama krize: strah, nervozu, uznemirenost, napetost, osećaj bespomoćnosti, plačljivost, naprasitost, povećanu potreba za spavanjem, probleme sa spavanjem, povećanu ili smanjenu potrebu za hranom, povećanu ili smanjenu potrebu za socijalnim kontaktom, nametnute misli o bolesti, smrti, nemaštini, nemogućnosti da se izdrže novonastale okolnosti…

Sve navedeno se može komplikovati i telesnim simptomima koji prate ove misli i osećanja: ubrzan srčani rad, pojačano znojenje, ubrzano disanje, problemi sa varenjem…

Postoje strategije samopomoći koje se mogu primenjivati u situaciji kada osećamo da stres prevazilazi naše kapacitete da se sa njim nosimo. Važno je prihvatiti svoje misli i osećanja, suočiti se sa njima, dozvoliti sebi da osećamo strah, uznemirenost, strepnju… u situaciji nad kojom nemamo kontrolu. Važno je i prihvatiti i činjenicu da postoje stvari i situacije nad kojima nemamo kontrolu. Ograničiti količinu informacija, orjentisati se na pouzdane izvore informacija. Održavati fizičku distancu, ali sačuvati socijalne kontakte. Uvesti strukturu u svoj dnevni raspored bez obzira na izmenjene okolnosti funkcionisanja. Komunicirati otvoreno o svojim mislima i osećanjima. Voditi računa o telesnom zdravlju (ishrana, fizička aktivnost). Voditi računa o spavanju. Primeniti individualne antistres modele (aktivnosti koje nas raduju i u kojima uživamo).