Пандемија је на глобалном нивоу довела до тога да се наша реалност промени. Kорона као наша нова реалност захтева одређене мере заштите менталног и физичког здравља.

Ради се о томе да је пандемија ситуација кризе, а у ситуацијама кризе веома је важно да применимо све расположиве мере за заштиту физичког и менталног здравља. Kриза је таква ситуација која превазилази наше капацитете да се са њом суочимо без потешкоћа, тј. захтева повећан напор који треба уложити у адаптацију на новонастале околности. Најинтензивнији утицај на функционисање осетио се у првих пола године од почетка пандемије, када су захтеви за прилагођавањем на новонастало стање и били највећи. Ипак, потреба за сталним прилагођавањем остаје и сада, јер се околности везане за пандемију стално мењају, што понекад доводи до исцрпљивања капацитета појединца да савлада потешкоће које ова ситуација проузрокује.

У односу на почетак епидемије и околности карантина, стање се променило, у смислу да смо се у мањој или већој мери прилагодили на околности. Усвојили смо нове навике, како на личном, тако и на професионалном плану. Масовна могућност вакцинације пружила је наду да се Ковид може савладати. На жалост, многи су подлегли болести.

Наше реакције на пандемију су последица измењеног система личног и професионалног функционисања. А као последица реакције на стрес изазван пандемијом јавља се потреба за прилагођавањем на новонасталу ситуацију што може довести до тога да један број људи има уобичајене мисли, осећања и реакције које се јављају у ситуацијама кризе: страх, нервозу, узнемиреност, напетост, осећај беспомоћности, плачљивост, напраситост, повећану потреба за спавањем, проблеме са спавањем, повећану или смањену потребу за храном, повећану или смањену потребу за социјалним контактом, наметнуте мисли о болести, смрти, немаштини, немогућности да се издрже новонастале околности…

Све наведено се може компликовати и телесним симптомима који прате ове мисли и осећања: убрзан срчани рад, појачано знојење, убрзано дисање, проблеми са варењем…

Постоје стратегије самопомоћи које се могу примењивати у ситуацији када осећамо да стрес превазилази наше капацитете да се са њим носимо. Важно је прихватити своје мисли и осећања, суочити се са њима, дозволити себи да осећамо страх, узнемиреност, стрепњу… у ситуацији над којом немамо контролу. Важно је и прихватити и чињеницу да постоје ствари и ситуације над којима немамо контролу. Ограничити количину информација, орјентисати се на поуздане изворе информација. Одржавати физичку дистанцу, али сачувати социјалне контакте. Увести структуру у свој дневни распоред без обзира на измењене околности функционисања. Kомуницирати отворено о својим мислима и осећањима. Водити рачуна о телесном здрављу (исхрана, физичка активност). Водити рачуна о спавању. Применити индивидуалне антистрес моделе (активности које нас радују и у којима уживамо).