Darovitima nazivamo one pojedince koji imaju natprosečno razvijenu jednu ili više sposobnosti. Darovitost je veoma razvijen potencijal izuzetnih sposobnosti, odnosno skup urođenih osobina koje detetu omogućavaju da u jednom, ili više područja postiže značajne, natprosečne rezultate. Može se reći da je usko povezana sa visokom inteligencijom i izuzetnom kreativnošću. Kada se u školi uoči darovitost, potrebno je obezbediti i smisliti bogatu i stimulativnu sredinu. Dete koje je darovito je ono dete koje može više, a da li to i ostvaruje, drugo je pitanje. To znači da postoji razlika između deteta koje je radom i angažovanjem stiže do visokoh nivoa postignuća i deteta čija se uspešnost bazira na natprosečnim sposobnostima. Kada su natprosečne sposobnosti podržane visokim nivoom angažovanja, onda govorimo o ostvarenoj darovitosti.

Darovito dete, po osnovu svojih predispozicija, može više u odnosu na svoje vršnjake, može ranije, bolje, drugačije, na više načina i lakše. Treba imati u vidu da darovitost može biti „vidljiva“ i „nevidljiva“. Među darovitom decom ima i ne samo neuspešne dece, već i „problematične“. Zato treba biti oprezan. Darovitost se „ne uklapa“ uvek u socijalni, emocionalni ili intelektualni milje. Daroviti ne dele uvek interesovanja i interese sa vršnjacima, a mogu biti i u raskoraku sa njima. Oni žele da „igraju u svom ritmu“ i po svojoj unutrašnjoj motivaciji. Često uče na svoj način i imaju specifična interesovanja. Inspiriše ih sadržaj u čiji smisao lako ulaze. Istraživački su nastrojeni i kadri da pronalaze nova i složena rešenja. Kombinacija zainteresovanosti i istraživačkog duha  rezultira visokim postignućima.

            Vešt učitelj će lako uočiti dete koje pokazuje sledeće osobenosti: voli da se igra rečima, lako uči gramatku, ima bogat rečnik u kome dominiraju metafore i analogije, logički koristi reči, pažnja mu je duga i fokusirana, pamti detalje i lako prepriča sadržaj, nauči da čita bez posebnog podučavanja, na pitanja odgovara neobičnim i kreativnim odgovorima, lako piše pesme i priče, shvata apstraktne pojmove, uzročno-posledične veze, vešto klasifikuje stvari i upoređuje ih, uviđa sličnosti i razlike, ima smisao za humor, izrazito je maštovito, u stanju je da primenjuje stečena iskustva, postavlja pitanja, rešava sa lakoćom matematičke probleme koristeći analizu i sintezu. Obzirom da se uz darovitost vezuje i kreativnost, uočiće da dete voli da osmišljava nove igre, voli samo da radi i istražuje, svaki predmet mu posluži kao igračka u novim maštovitim okolnostima, voli slagalice, zagonetke, pitalice, pogađalice, razmišljanke, lako uči iz svojih grešaka, ali i iz tuđih. Dok su deca, darovitima je i te kako potrebno da sredina ima razumevanja za njihove potrebe, da „odobrava“ i podstiče njihovu posebnost, pruža im osećaj sigurnosti, podstiče kreativnost i istraživački duh.

Darovitu decu, posebno onu čija se darovitost „ne uklapa“ u očekivane modele, treba ohrabrivati, štititi od omalovažavanja od strane vršnjaka i podržati u nastojanjima da u vršnjačkoj grupi zauzmu mesto koje će ih podsticati da razvijaju i ispoljavaju svoju posebnost. Oni su posebno osetljivi na međusobno upoređivanje. Događa se da se time izazovu nepoželjne socijalne interakcije. Takođe, ponekad je korisno rasteretiti ih visokih očekivanja, prihvatiti ih baš onakvima kakvi jesu, pomoći im da sami razumeju svoju posebnost i različitost i da prihvate i neguju svoje potrebe i talente.

            Od darovitih se ne može uvek očekivati da ponašanje i ispoljavanje emocija bude u skladu sa visokim sposobnostima, jer ipak se radi samo o deci. Ponekad je potrebno dublje i detaljnije razgovarati sa njima o emocijama. Pošto su sposobni da precizno verbalno izraze svoja osećanja i nemire, kao i izazove na koje nailaze u odnosima sa vršnjacima, korisno je obezbediti im mogućnost da razumeju i drugima učine prihvatljivom svoju posebnost.

U roditeljskom domu su takođe potrebni stimulativni uslovi, raznoliki podsticaji, aktivnosti i iskustva. Jednom rečju, kao i u školi, potrebna im je „obogaćena“ sredina i sadržaji koji im pružaju izazove, pomeraju granice njihove percepcije i podižu standarde uspešnosti. To podstiče razvoj njihove ličnosti i razvija samomotivaciju ka visokim dostignućima. Poželjno je da roditelji budu fleksibilni, nenametljivi, strpljivi i dosledno uporni i taktični, ali ne i preambiciozni i prezahtevni. Preterani pritisak, a posebno ako je praćen nerealnim očekivanjima, može negativno da utiče na dete.

Iskustvo pokazuje da učenici koji su daroviti međusobno mogu veoma podsticajno delovati jedni na druge. Kada je to moguće, tu okolnost treba koristiti. Takođe, kada uslovi to dozvoljavaju, poželjno je da sa darovitom decom rade posebno obučeni nastavnici, a još bolje je kada su i oni daroviti. „Spoj“ darovitih učenika sa darovitim nastavnicima na dobar način podstiče i razvija sposobnosti i rezultira produktivnim znanjima i veštinama.  U takvim okolnostima radne aktivnosti ne liče na sekcije i dodatni rad, već idu korak dalje, bogate sadržaje i proces učenja, tehnike, metode i sredstva.

Organizacija rada sa darovitima podrazumeva da se odredi svrha i ciljevi, identifikuju potencijalni članovi, precizira adekvatan način rada, okupljanja i motivacije. Korisno je uvesti dogovorne odnose oko pravila rada i međusobnih obaveza. Poželjno je prepustiti im pripremanje prostora za radionice i zajedno osmisliti  metod evaluacije. Svrha svih aktivnosti je podsticanje ličnog napredovanja i razvijanje kreativnosti darovitih.

Cilj ovakvog načina rada u manjim grupama je doprinos socijalnom i emocionalnom sazrevanju, kao i prilagođavanje školskoj i vanškolskoj sredini, snalaženje u konkretnim situacijama, podsticanje kreativnog mišljenja i izražavanja, nastojanje da deca što bolje razumeju pojave, svoje i tuđe reakcije, nauče se saradničkim odnosima i tako razviju sveukupne veštine. To podrazumeva traženje što boljeg načina rešavanja problema, spoznaju važnosti prilagođavanja grupi i uvažavanje tuđeg mišljenja.

Rad zasnovati na organizovanju igara i interaktivnih aktivnosti u kojima je dominantno kreativno izražavanje, mišljenje, izražavanje pokretom, kreativno rešavanje problema, podsticanje misaonih procesa, aktivnosti za razvoj socijalnih veština (razvoj boljih odnosa sa drugima, veština rešavanja frustracija i konflikata, nenasilnog rešavanja sukoba…). Dakle, svestrana priprema za izazove odrastanja i života. Saznanja o darovitima su implementirana u zakonski okvir koji predviđa rad sa darovitima prema individualizovanim programima koji će zadovoljiti njihove specifične potrebe.

Identifikaciju darovitih sprovode nastavnici u saradnji sa stručnom službom i roditeljima, a prema proceduri iz relevantne literature. (Čudina-Obradović 1990.)

Obrazovna rešenja i vidivi podrške u radu sa dorovitima su obogaćivanje programa i diferencijacija sadržaja i metoda, bilo kroz individualizaciju, bilo kroz IOP za darovite učenike.

Kada se izvrši identifikacija učenika, u saradnji sa roditeljima učenika, i odredi se stepen/nivo na kome će se raditi sa njima, planirane aktivnosti mogu biti sledeće nastavne i vannastavne okolnosti:

• slobodne aktivnosti (sekcije);

• dodatna nastava iz pojedinih predmeta;

• onlajn učenje, pristup elektronskoj učionici ili stvaranje baze zadataka za elektronsku učionicu;

• primena svih adekvatnih sredstava i sadržaja iz uže i šire društvene zajednice;

• istraživačke stanice, seminari, festival nauke i slično;

• korišćenje naprednijih udžbenika ili materijala preko interneta;

• prilika da brže prođe kroz bazično gradivo;

• samostalan istraživački rad;

• rad sa mentorom, odraslom osobom ili starijim darovitim učenikom;

• složeniji zadaci i viši nivoi znanja;

• zadaci koji omogućavaju različite pristupe i različita rešenja;

• obezbediti nastavu koja sadrži analizu i sintezu u učenju nastavnih sadržaja, a ne samo memorisanje činjenica;

• razvoj sposobnosti logičkog i stvaralačkog mišljenja;

• korišćenje audio-vizuelnih i drugih stimulativnih materijala u nastavi;

• fleksibilni vremensko-prostorni uslovi za rad;

• edukativni izleti i posete različitim institucijama;

• gostujući predavači;

• boravak u kontrolisanim uslovima i sa određenim zadatkom u biblioteci ili u učionici nekog drugog učitelja radi produktivnih saznanja…

Radi uspešne realizacije potrebno je na nivou škole, kao i kod svakog nastavnika podsticati autoritet koji se gradi na stručnosti, a ne na poziciji moći, kao i razvijati kod učenika doživljaj da se njegove sposobnosti vide, cene i podržavaju, kao i priliku da komunicira sa svojim  vršnjacima. Poželjno je na nivou ustanove formirati tim za podršku darovitima.

Motivisanje talentovanih i darovitih učenika može da obuhvata dobijanje određenih povlastica za ostvarene rezultate, inovacije ili postignuća u različitim aktivnostim, javno pohvaljivanje, uključivanje u prezentaciju škole, vršnjačku edukaciju, vođenje časa, dela časa…

Suština podrške darovitima je u tome da se podstiče produktivnost. Zato je poželjno da se naglasak stavi na aktivnu upotrebu stečenog znanja, na samostalnu produkciju, vidljive rezultate rada, procenu rada i uspostavljanje kriterijuma uspešnosti,  unutrašnjeg zadovoljstva, osećaja postignuća i ponosa zbog rasta saznanja, razvoja sposobnosti i ovladavanja određenim oblastima. Time bi se pokazala opšta i specifična briga za napredovanje nadarene dece i ne bi se zaustavljao njihov razvoj i potrebe na račun prosečnosti.

Dakle, zadaci razvoja darovitih u nastavnim predmetima i oblastima ogledali bi se u  pružanju adekvatne pomoći učenicima oko usvajanja  znanja u prirodnim naukama, društvenim naukama, umetnosti, stručnim oblastima, kao i u pružanju podrške  da racionalno i kreativno koriste ta znanja.

Literatura:

1. Adžić,D. (2011). Darovitost i rad s darovitim učenicima. Kako teoriju prenijeti u praksu.Život i škola. 25(1-2011),57,171-184.

2. Delors, J. (1998 ). Učenje :blago u nama. Zagreb: Eduka

3. Čudina-Obradović, M. (1990) Nadarenost-razumijevanje, prepoznavanje, razvijanje. Zagreb: Školska knjiga.

4. Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku (2010). Službeni glasnik RS,63.

5. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2013). Službeni glasnik RS, 72-2009,52-2011,55-2013.