Даровитима називамо оне појединце који имају натпросечно развијену једну или више способности. Даровитост је веома развијен потенцијал изузетних способности, односно скуп урођених особина које детету омогућавају да у једном, или више подручја постиже значајне, натпросечне резултате. Може се рећи да је уско повезана са високом интелигенцијом и изузетном креативношћу. Када се у школи уочи даровитост, потребно је обезбедити и смислити богату и стимулативну средину. Дете које је даровито је оно дете које може више, а да ли то и остварује, друго је питање. То значи да постоји разлика између детета које је радом и ангажовањем стиже до високох нивоа постигнућа и детета чија се успешност базира на натпросечним способностима. Када су натпросечне способности подржане високим нивоом ангажовања, онда говоримо о оствареној даровитости.

Даровито дете, по основу својих предиспозиција, може више у односу на своје вршњаке, може раније, боље, другачије, на више начина и лакше. Треба имати у виду да даровитост може бити „видљива“ и „невидљива“. Међу даровитом децом има и не само неуспешне деце, већ и „проблематичне“. Зато треба бити опрезан. Даровитост се „не уклапа“ увек у социјални, емоционални или интелектуални миље. Даровити не деле увек интересовања и интересе са вршњацима, а могу бити и у раскораку са њима. Они желе да „играју у свом ритму“ и по својој унутрашњој мотивацији. Често уче на свој начин и имају специфична интересовања. Инспирише их садржај у чији смисао лако улазе. Истраживачки су настројени и кадри да проналазе нова и сложена решења. Комбинација заинтересованости и истраживачког духа  резултира високим постигнућима.

            Вешт учитељ ће лако уочити дете које показује следеће особености: воли да се игра речима, лако учи граматку, има богат речник у коме доминирају метафоре и аналогије, логички користи речи, пажња му је дуга и фокусирана, памти детаље и лако преприча садржај, научи да чита без посебног подучавања, на питања одговара необичним и креативним одговорима, лако пише песме и приче, схвата апстрактне појмове, узрочно-последичне везе, вешто класификује ствари и упоређује их, увиђа сличности и разлике, има смисао за хумор, изразито је маштовито, у стању је да примењује стечена искуства, поставља питања, решава са лакоћом математичке проблеме користећи анализу и синтезу. Обзиром да се уз даровитост везује и креативност, уочиће да дете воли да осмишљава нове игре, воли само да ради и истражује, сваки предмет му послужи као играчка у новим маштовитим околностима, воли слагалице, загонетке, питалице, погађалице, размишљанке, лако учи из својих грешака, али и из туђих. Док су деца, даровитима је и те како потребно да средина има разумевања за њихове потребе, да „одобрава“ и подстиче њихову посебност, пружа им осећај сигурности, подстиче креативност и истраживачки дух.

Даровиту децу, посебно ону чија се даровитост „не уклапа“ у очекиване моделе, треба охрабривати, штитити од омаловажавања од стране вршњака и подржати у настојањима да у вршњачкој групи заузму место које ће их подстицати да развијају и испољавају своју посебност. Они су посебно осетљиви на међусобно упоређивање. Догађа се да се тиме изазову непожељне социјалне интеракције. Такође, понекад је корисно растеретити их високих очекивања, прихватити их баш онаквима какви јесу, помоћи им да сами разумеју своју посебност и различитост и да прихвате и негују своје потребе и таленте.

            Од даровитих се не може увек очекивати да понашање и испољавање емоција буде у складу са високим способностима, јер ипак се ради само о деци. Понекад је потребно дубље и детаљније разговарати са њима о емоцијама. Пошто су способни да прецизно вербално изразе своја осећања и немире, као и изазове на које наилазе у односима са вршњацима, корисно је обезбедити им могућност да разумеју и другима учине прихватљивом своју посебност.

У родитељском дому су такође потребни стимулативни услови, разнолики подстицаји, активности и искуства. Једном речју, као и у школи, потребна им је „обогаћена“ средина и садржаји који им пружају изазове, померају границе њихове перцепције и подижу стандарде успешности. То подстиче развој њихове личности и развија самомотивацију ка високим достигнућима. Пожељно је да родитељи буду флексибилни, ненаметљиви, стрпљиви и доследно упорни и тактични, али не и преамбициозни и презахтевни. Претерани притисак, а посебно ако је праћен нереалним очекивањима, може негативно да утиче на дете.

Искуство показује да ученици који су даровити међусобно могу веома подстицајно деловати једни на друге. Када је то могуће, ту околност треба користити. Такође, када услови то дозвољавају, пожељно је да са даровитом децом раде посебно обучени наставници, а још боље је када су и они даровити. „Спој“ даровитих ученика са даровитим наставницима на добар начин подстиче и развија способности и резултира продуктивним знањима и вештинама.  У таквим околностима радне активности не личе на секције и додатни рад, већ иду корак даље, богате садржаје и процес учења, технике, методе и средства.

Организација рада са даровитима подразумева да се одреди сврха и циљеви, идентификују потенцијални чланови, прецизира адекватан начин рада, окупљања и мотивације. Корисно је увести договорне односе око правила рада и међусобних обавеза. Пожељно је препустити им припремање простора за радионице и заједно осмислити  метод евалуације. Сврха свих активности је подстицање личног напредовања и развијање креативности даровитих.

Циљ оваквог начина рада у мањим групама је допринос социјалном и емоционалном сазревању, као и прилагођавање школској и ваншколској средини, сналажење у конкретним ситуацијама, подстицање креативног мишљења и изражавања, настојање да деца што боље разумеју појаве, своје и туђе реакције, науче се сарадничким односима и тако развију свеукупне вештине. То подразумева тражење што бољег начина решавања проблема, спознају важности прилагођавања групи и уважавање туђег мишљења.

Рад засновати на организовању игара и интерактивних активности у којима је доминантно креативно изражавање, мишљење, изражавање покретом, креативно решавање проблема, подстицање мисаоних процеса, активности за развој социјалних вештина (развој бољих односа са другима, вештина решавања фрустрација и конфликата, ненасилног решавања сукоба…). Дакле, свестрана припрема за изазове одрастања и живота. Сазнања о даровитима су имплементирана у законски оквир који предвиђа рад са даровитима према индивидуализованим програмима који ће задовољити њихове специфичне потребе.

Идентификацију даровитих спроводе наставници у сарадњи са стручном службом и родитељима, а према процедури из релевантне литературе. (Чудина-Обрадовић 1990.)

Образовна решења и видиви подршке у раду са доровитима су обогаћивање програма и диференцијација садржаја и метода, било кроз индивидуализацију, било кроз ИОП за даровите ученике.

Када се изврши идентификација ученика, у сарадњи са родитељима ученика, и одреди се степен/ниво на коме ће се радити са њима, планиране активности могу бити следеће наставне и ваннаставне околности:

• слободне активности (секције);

• додатна настава из појединих предмета;

• онлајн учење, приступ електронској учионици или стварање базе задатака за електронску учионицу;

• примена свих адекватних средстава и садржаја из уже и шире друштвене заједнице;

• истраживачке станице, семинари, фестивал науке и слично;

• коришћење напреднијих уџбеника или материјала преко интернета;

• прилика да брже прође кроз базично градиво;

• самосталан истраживачки рад;

• рад са ментором, одраслом особом или старијим даровитим учеником;

• сложенији задаци и виши нивои знања;

• задаци који омогућавају различите приступе и различита решења;

• обезбедити наставу која садржи анализу и синтезу у учењу наставних садржаја, а не само меморисање чињеница;

• развој способности логичког и стваралачког мишљења;

• коришћење аудио-визуелних и других стимулативних материјала у настави;

• флексибилни временско-просторни услови за рад;

• едукативни излети и посете различитим институцијама;

• гостујући предавачи;

• боравак у контролисаним условима и са одређеним задатком у библиотеци или у учионици неког другог учитеља ради продуктивних сазнања…

Ради успешне реализације потребно је на нивоу школе, као и код сваког наставника подстицати ауторитет који се гради на стручности, а не на позицији моћи, као и развијати код ученика доживљај да се његове способности виде, цене и подржавају, као и прилику да комуницира са својим  вршњацима. Пожељно је на нивоу установе формирати тим за подршку даровитима.

Мотивисање талентованих и даровитих ученика може да обухвата добијање одређених повластица за остварене резултате, иновације или постигнућа у различитим активностим, јавно похваљивање, укључивање у презентацију школе, вршњачку едукацију, вођење часа, дела часа…

Суштина подршке даровитима је у томе да се подстиче продуктивност. Зато је пожељно да се нагласак стави на активну употребу стеченог знања, на самосталну продукцију, видљиве резултате рада, процену рада и успостављање критеријума успешности,  унутрашњег задовољства, осећаја постигнућа и поноса због раста сазнања, развоја способности и овладавања одређеним областима. Тиме би се показала општа и специфична брига за напредовање надарене деце и не би се заустављао њихов развој и потребе на рачун просечности.

Дакле, задаци развоја даровитих у наставним предметима и областима огледали би се у  пружању адекватне помоћи ученицима око усвајања  знања у природним наукама, друштвеним наукама, уметности, стручним областима, као и у пружању подршке  да рационално и креативно користе та знања.

Литература:

1. Аџић,Д. (2011). Даровитост и рад с даровитим ученицима. Како теорију пренијети у праксу.Живот и школа. 25(1-2011),57,171-184.

2. Delors, J. (1998 ). Учење :благо у нама. Загреб: Едука

3. Чудина-Обрадовић, М. (1990) Надареност-разумијевање, препознавање, развијање. Загреб: Школска књига.

4. Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику (2010). Службени гласник РС,63.

5. Закон о основама система образовања и васпитања (2013). Службени гласник РС, 72-2009,52-2011,55-2013.