1/2022 Из угла стручњака

Међународна конференција „Поглед у учионицу – од традиције до савремености“

У периоду од 15. до 18.5.2022. у Водицама, у Републици Хрватској, је одржана прва Међународна конференција за наставнике основних школа, просветне стручњаке и научнике у основном образовању Поглед у учионицу – од традиције до савремености. Конференција је одржана под покровитељством Министарства науке и образовања, Агенције за мобилност и програме Европске уније и ЦАРНЕТ-а. Иницијатор и организатор скупа је Хрватски савез основних школа, а партнери су Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу, Педагошки факултет у Марибору, Педагошки факултет у Бијељини, Видеоконференција за глобално учење и Глобална образовна група за видео конференције.

Током четири дана, учествовало је преко 300 хрватских и страних учесника, одржана 92 стручна излагања, радионице и презентације. Учесници су имали прилику да учествују у предавањима и радионицама, слушају примере добре праксе и чују закључке истраживања у образовању.Међу излагачима биле су Весна Петровић и Биљана Вуловић из Србије.

 
ПЛЕНАРНИ ПРЕДАВАЧИ
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Др Ранко Рајовић је специјалиста интерне медицине, магистар неурофизиологије и доктор спортских наука. Сарадник је УНИЦЕФ-а за рано образовање и гостујући предавач на факултетима у неколико земаља. Оснивач је Менсе Србије, а покретач је и један од оснивача Менсе Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе. Доктор Ранко Рајовић је један од највећих стручњака (у региону) када је у питању рани развој дечје интелигенције. Креирао је и НТЦ програм за едукацију родитеља и наставника, који се спроводи у 17 европских земаља. Примарна улога НТЦ програма је коришћење нових открића из области неуронауке у учионицама и свакодневном животу кроз различите активности и игре које позитивно утичу на развој мозга. Један од најзахвалнијих саговорника о васпитању деце, стручњак у јавности обожаван, јер су његови савети јасни, сажети, једноставни и сврсисходни.
 
 
 
 
 
 
 
 
Мина Пател, оснивач и извршни директор видео конференција за глобално учење у Лондону, Велика Британија. Завршила је Master’s Degree (Technology Enhanced Learning (IC) na Sheffield Hallam University. Добитница низа награда из области видеоконференција у образовању. Више од 25 година активно ради у области образовања као наставник, ментор и аутор низа истраживања. За Британску школу у Малезији, Мина је радила као пројект менаџер за предавање енглеског језика. Ово је укључивало блиску сарадњу са Министарством образовања на развоју материјала и обуке за подршку наставницима енглеског језика широм земље. Централна тема њеног рада и истраживања је процена и односи између оцењивања, наставе и учења.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Päivi Nilivaara је међународно признати фински консултант за образовање. Ради у Истраживачкој групи за образовање, евалуацију и учење – РЕАЛ на Универзитету у Тампереу. Њена истраживачка интересовања су усмерена на будуће методе учења и компетенције и развој вештина и мишљења. Специјализована је за развој курикулума, обуку наставника и педагогију 21. века. Учествовала је у спровођењу реформе курикулума у ​​Финској и спровела стотине програма обуке за наставнике и директоре у националном и међународном контексту у разним земљама Европе, Африке и Азије – укључујући Хрватску. Почела је као наставник и директор у основном образовању, а данас ради као домаћи и међународни стручњак за образовање у јавном и приватном сектору.
 
Ванредни професор др Марина Габелица је књижевни критичар, књижевни и филмски методолог. На Учитељском факултету Свеучилишта у Загребу, Република Хрватска, предаје предмете из области књижевности за децу и медије. У свом стручном и професионалном раду бави се потенцијалом приповедања у различитим медијима – од књижевности за децу до електронске књижевности и филма. Поред научних и стручних радова, ауторка је (уз Дубравку Тежак) универзитетског уџбеника Креативни приступ читању, више уџбеника хрватског језика за млађе разреде основне школе, као и низа методичких приручника и едукација за наставнике и васпитаче из области читалачке, медијске и филмске писменост
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Младен Копасић је професор разредне наставе са двадесетогодишњим искуством. Ради у Основној школи „Поље“ у Љубљани. Аутор је уџбеника и е-уџбеника из области математике, науке и технике, предавач и суорганизатор међународних конференција, спољни сарадник за израду националних тестова знања словеначког језика у основним школама. За педагошка достигнућа у 2017. години добио је Награду Републике Словеније за основно образовање.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Јурај Билић је заменик директора ЦАРНЕТ-а. Магистрирао је економију на Универзитету Јосип Јурај Штросмајер у Осијеку. Радио је као координатор образовних пројеката у невладином сектору, где је, између осталог, водио пројекат „Нова школа – интегрисана школа Вуковар“ са циљем оснивања интегрисане основне школе у ​​Вуковару. Радећи у невладином сектору, стекао је велико искуство у изради, примени и имплементацији образовних пројеката које финансирају Европска комисија, Светска банка, Краљевина Норвешка, Република Хрватска и други велики донатори.
ПАНЕЛ ДИСКУСИЈА
Током конференције организована је јавна расправа на којој су стручњаци изнели и разменили своја мишљења, искуства, идеје и разговарали о актуелним темама. Учесници дискусије били су Бојан Иличић из Републике Хрватске, Валерија Додиг из Републике Босне и Херцеговине, Данило Козодер и Жива Јакшић из Републике Словеније и Биљана Вуловић из Републике Србије.  
                                  
   ТЕМА
Настава будућности – традиционалнија или више дигитална?
Питања за дискусију:
1. Како видите промене у образовању из угла наставника и других актера у образовном процесу?
2. Који су проблеми и које могућности произилазе из употребе дигиталних алата и технологије у настави?
3. Које промене су се десиле у наставном процесу у односу на ученике?
4. Постоје различита искуства са онлајн наставом, али уобичајено питање је -Како надокнадити „здраву“ интеракцију између наставника и ученика?
5. Да ли „форсирање” дигиталног у настави треба да престане и да се врати традиционалним методама рада или обрнуто?
6. Да ли је потребно нове наставне планове и програме допунити темама социо-емоционалног учења и менталног здравља?
7. Шта бисте обавезно задржали традиционално у свом раду, без обзира на употребу најновијих технологија?
8. Да ли су наставници због употребе дигиталних алата и онлајн часова занемарили методичко осмишљавање наставе или се методе учења морају трансформисати и прилагодити новим околностима?
И друга…
Редакција електронске ревије Просветионик