Из угла стручњака

Музика и музикотерапија као важан елемент у процесу инклузивног образовања и у раду са децом са сметњама у развоју

Музика и музикотерапија као важан елемент у процесу инклузивног образовања и у раду са децом са сметњама у развоју

Музикотерапија је посебан вид терапије за смањење стреса и подржавање социјалних интеракција. Музика утиче на емоције, респираторни систем, ритам срца, став тела и менталне слике слушаоца, а то доприноси драматичној промени расположења, стања и физиологије особе. Музика је вид сензорне стимулације која изазива реакције захваљујући присутности, изражајности и осећању сигурности који су са њом повезани. Музикотерапија је делотворан и вредан третман за особе које имају проблема на психосоцијалном, афективном, спознајном плану, као и у успостављању комуникације.

Музикотерапија је млада научна дисциплина која налази примену у свим областима традиционалне медицине, али и у образовним установама, у области едукације и специјалне едукације. Пракса показује да се деца лакше прилагођавају новом окружењу и боље га прихватају уколико су укључена у активност чији је главни циљ забава и дељење радости у групи.

Музика је снажно средство комуникације и мотивациони елемент, а може се примењивати не само у уметничко-креативне, већ и у подстицајно развојне и терапијске сврхе. Она често подстиче развој многих вештина код деце.

Када говоримо о инклузији, Ивана Илић, музикотерапеут, сматра да je у том процесу, основни принцип рада да се омогуће свој деци једнаки услови и не запоставе њихови потенцијали. Креирањем индивидуалног образовног плана и програма за децу недовољних или натпросечних капацитета, задовољавају се академске потребе појединца, али се запоставља социјална димензија која је кључна и основна у развоју деце.

Музичке активности, без обзира на креативне и уметничке потенцијале, несумњиво уједињују пажњу и окупљају децу и помажу им да се социјализују и изграде свест о припадности групи, да се ослободе кроз креативно изражавање и подигну ниво самопоуздања.

Многе европске земље, као што је Шведска, улажу у рано и обавезно музичко образовање, подстакнуте великим бројем истраживања о утицају музике на општи развој деце, а циљеви нису стицање музичких знања, већ употреба музике као мотивационог елемента за развој здравог социјалног бића.

Проф. др Саша Степановић

Висока школа социјалног рада, Београд

Саша Степановић (Београд, 1986.) ванредни професор на Високој школи социјалног рада и Факултету савремених уметности. Докторирао је 2016. године на Одељењу за педагогију и андрагогију на Филозофском факултету у Београду. Назив докторске дисертације је „Организација наставе у редовним школама и образовање ученика са сензорним оштећењимаˮ. Област истраживања: педагогија и дидактика са методикама. Предаје на неколико студијских програма: Психиологија, Логопедија, Социјални рад, Окупациона терапија, Сликарство и Глума.

Важније написане књиге: Инклузија, АДХД и АДД поремећај пажње из другог угла, Окупациона терапија у раду са децом и одраслима, Организација слободног времена, Велика сексуална побуна.