Изборник
Изборник
Од првог радног дана у школи пратила ме је та непријатна реч − насиље. Кад год се у школи догоди насиље стручни сарадник је ту, у центру догађаја, покушава да помогне и „реши случај”. Као да у том тренутку сви педагози и психолози света постају истражитељи, детективи, полицајци и инспектори са питањима: како се то догодило, шта је узрок томе, ко су очевици и главни осумњичени… И све звучи као сценарио за један крими филм. То са сценаријом ме је и асоцирало да направим причу са сегментима насиља и прикажем је на један другачији начин, где се конфликт успешно решава применом ненасилне комуникације.
Циљ је био да кроз драмски приказ једне насилне ситуације покушамо да пронађемо решење без конфликта. Одмах сам дошла на идеју да је Форум театар идеалан концепт за тако нешто. Направила сам сценарио за представу у којој ће и глумци и публика бити ученици, као активни учесници, јер Форум театар је конципиран тако да се ситуација одвија до кључног тренутка, а онда публика има прилику да промени ток представе, али и да представа промени њих. Деца су била одушевљена што ће постати глумци, а публика што ће дати свој суд на крају, јер од њих зависи како ће се представа завршити.
Све наведено успела сам да реализујем са својим ученицима 5. и 6. разреда када сам радила у настави, на часу грађанског васпитања. Наставници овакав вид рада уз модификовање могу примењивати са ученицима свих узраста.
Циљеви: Развијање вештина и способности потребних за успешну комуникацију; разумевање сврхе ненасилне комуникације, проширити знање о насилном понашању; развијање љубави и емпатије у међусобној комуникацији, прихватање разлика, развијање међусобног уважавања међу ученицима и стварање позитивне климе у одељењу; препознавање насилне ситуације и реаговање на исту путем ненасилне комуникације и применом позитивног понашања.
Исходи: Ученици ће знати да препознају разлику између насилне и ненасилне комуникације; стећи ће основна знања о насиљу (карактеристике, врсте, облици); ученици ће научити да препознају насилну ситуацију и умети да реагују у случају да се она догоди.
Сценарио за Форум театар:
Ана: Јаоо, чула сам да је ова нова биологичарка баш захтевна! Некима је одмах поделила јединице.
Анђела: Ја сам цео викенд учила. Баш се плашим.
Ана: Ма, питаће нас данас сигурно… (Све време иза њих две, иде тројица дечака који слушају њихов разговор на путу до школе).
Горан (престиже девојчице и стаје испред њих): Где сте девојке? Чујем, уплашиле сте се од биологије. Ма, није то ништа… Шта би било ако ми мало кренемо да вас плашимо?! Ајде за почетак, дајте да видимо шта то носите у ранцу? (Остала два дечака прилазе до девојчица и стржу им ранчеве са леђа)
Виктор: Оооо, види, види, нове књиге. (Вади књиге из ранца, разгледа их и баца на под)
Јанко: А ја све старе сестрине користим. Види ужина! Е, баш ништа нисам доручковао јутрос. (Једе)
Ана и Анђела: Оставите то, то није ваше!
Горан: Није, али ће бити!
Лука (прилази Виктору и Јанку): Оставите то! Пустите их на миру. Шта су вам урадиле?
Виктор: А шта се тебе тиче шта су нам урадиле?!
Јанко: Јесте, шта те се тиче… Ајде, ајде продужи.
Лука (Прилази и обраћа се Горану): Реци им да одмах оставе девојчице и идите одавде или ћу ја…
Горан (прекида га у пола реченице приближавајући му се): Шта ћеш ти?
Виктор и Јанко (у глас): Да, шта ћеш ти?
Крај сцене
Разговор са ученицима након изведене сцене:
Као што смо поменули, у форум театру сцена се прекида у тренутку који је погодан за размишљање како би ситуација могла да се заврши. Разговарамо о изведеној сцени…
Ко је у овом одломку насилник, а ко трпи насиље?
(Насилници Горан, Виктор и Јанко, насиље трпе Ана и Анђела)
Питање за размишљање: да ли Лука трпи насиље или је насилник? Које врсте насиља препознајемо у овом одломку?
(Психичко, физичко, родно засновано насиље, вршњачко насиље…)
Да сте ви у улози насилника, шта би представљало узрок таквог понашања? Да сте у улози оног који трпи насиље, како бисте се осећали? Да сте ви у улози дечака Луке, шта бисте урадили да спречите насиље? Како бисмо могли да прикажемо ову ситуацију, а да се заврши применом ненасилне комуникације?
За крај, како треба да изгледа ненасилна комуникација?
Ученици изводе поново одломак, овога пута са решењем које су осмислили користећи ненасилну комуникацију. Оно што је посебно занимљиво је то да колико год пута да поновите сцену са различитим одељењима и на другом узрасту, увек ћете добити нове одговоре и идеје како ова ситуација може да се реши.
Утисци са часа:
Девојчица Ана која је глумила да трпи насиље каже: „Осећала сам се ужасно, не могу ни да замислим како је онима који то стварно проживљавају.” (Затим се махинално окренула ка другу који је глумио насилника и погледала га са презиром.)
Дечак Горан: Али, ја само глумим насиље! Трудио сам се да будем убедљив.
Дечак Виктор признаје да се и сам нашао у „незгодним” ситуацијама, а и улога му је била слична као ова у сценарију. Скоро свако од нас је у неком тренутку свог живота претрпео неки вид насиља или начинио исто, некад и несвесно.
На крају остаје само једно питање: да ли разговором о насиљу и његовим истицањем делујемо превентивно или га можда подстичемо? Одговор је – и једно и друго. Важно је из ког угла гледамо на то и како ћемо се поставити у датој ситуацији. Да ли ћемо гледати телевизијске и интернет садржаје који на непримерен, вулгаран и примитиван начин показују насиље и тиме га подстичу, или ћемо на креативан и занимљив начин, кроз приказ насилне ситуације, успети да пронађемо механизме одбране и извучемо поуку користећи адекватну конверзацију и уз међусобно поштовање?
У нашим рукама је увек шта ћемо одабрати.
Тијана Билибајкић, педагог
О ауторки текста…
Тијана Билибајкић рођена је 1989. године у Краљеву. Школовала се на Филозофском факултету, одсек за педагогију, и стекла звања дипломирани педагог и мастер педагог. Радила је у неколико основних и средњих школа као стручни сарадник и наставник предметне наставе. У раду са ученицима залаже се за развој критичког мишљења кроз међусобно уважавање и поштовање различитости. Мајка је двоје деце и ради у основној школи као педагог.
