Иако индивидуална настава постоји још од робовласничког времена, индивидуализована настава је релативно новији појам. Настава може бити индивидуална, али ако није усмерена на конкретног ученика, ако се није водило рачуна о његовим индивидуалним карактеристикама, настава неће бити индивидуализована.
Традиционална настава усмерена је на просечног ученика. У таквој настави слабијим ученицима је тешко да прате наставу, губе интересовање јер је за њих претешко. Бољим ученицима постаје досадно, јер је њима то што се ради на часу прелако. Једино решење овог проблема јесте индивидуализација наставе.
У једном одељењу немогуће је да постоје два иста ученика који су истих менталних способности, који имају иста интересовања, који су подједнако мотивисани. Због тога је потребно да се настава што је могуће више индивидуализује, односно прилагоди сваком ученику.
У нашем систему образовања највећи проблем због чега је индивидуализацију тешко спровести јесте велики број ученика у одељењу. Био би превелики залогај за сваког наставника да прави посебне програме за сваког ученика који би пружили максималну индивидуализацију. Због тога треба пронаћи друге начине како би настава омогућила да сваки ученик напредује према својим могућностима и да максимално искористи своје потенцијале. Један од начина који често користим у пракси јесте индивидуализација путем наставних листића на три нивоа-основни, средњи и напредни. Ове листиће најчешће користим на часовима утврђивања и вежбања. На тим часовима припремим листиће у три боје са питањима/задацима на три нивоа тежине. Ученицима дозвољавам да сами одаберу задатке-ниво за који сматрају да им одговара. У почетку има мало лутања и ученици најчешће бирају основни и средњи ниво, ретко ко се одлучује за напредни. Међутим, временом они науче да правилно процене своје способности и могућности. Уколико ураде тачно задатке са одабраног листића могу да пређу на следећи, виши ниво.
На исти начин индивидуализујем и контролне вежбе. Ученици су упознати да ако изаберу листић основног нивоа највећа оцена коју могу да добију је 3, средњи ниво-4, а ако одаберу листић напредног нивоа могу добити оцену 5.
На часовима обраде индивидуализацију наставног процеса организујем у групном облику рада или радом у пару. Тада ученицима дајем материјале које треба да проуче самостално и да одговоре на одређене захтеве. Материјале прилагођавам таку да буду лакши или слиженији у зависности од нивоа знања и могућности ученика. Ако су групе хетерогене онда су унутар једне групе и захтеви диференцирани. Циљ ми је да се сваки ученик осећа подржано, корисно и на тај начин да буде мотивисан да свој део задатка уради што је боље могуће.Често се поставља питање да ли су сви ученици подједнако активни у једној групи. Овде треба истаћи важност вршњачког учења и сарадњу ученика у групи. Понекад су групе и хомогене па су и захтеви за сваку групу различити. Тада је омогућена већа индивидуализација.
Извештавање у групном раду је важан део процеса групног рада јер ученицима омогућава да представе резултате свог рада и добију повратне информације колико су добро урадили. И процес извештавања потребно је индивидуализовати, ако је рад био у хетерогеним групама. Сваки члан групе мора учествовати у извештавању и то на начин који му највише одговара. Ученици којима то одговара могу усмено излагати, коме одговара може да напише и прочита свој извештај, може свој извештај да представи цртежом, мапом ума, играњем улога и слично. На крају свака група треба да каже како су радили и шта би могли побољшати у будућем раду, о доприносу чланова групе. На овај начин се подржава заједничко учење, али се и сваком ученику даје могућност да покаже своје способности и да напредује у складу са својим могућностима.
Такође, индивидуализацију користим и приликом задавања домаћих задатака. Најчешће одаберем задатке/питања који су обавезни за све ученике, а затим задатке које не морају сви да ураде. То су углавном тежи задаци и намењени су напредном нивоу. Некада оставим ученицима могућност да сами одаберу задатке које желе да ураде.
Све ово доприноси да часови буду динамичнији, занимљивији, да знања ученика буду трајнија. Битно је још нагласити да захтеве које постављамо пред наше ученике треба да буду нешто мало изнад зоне њиховог интелектуалног развоја.
Данка Пајић,
ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“
Крупањ
Данка ради 30 година као учитељица. Труди се да свој рад стално унапређује и осавремењује, прилагођава потребама својих ученика. Аутор је и реализатор три семинара, као и водитељ националне обуке Дигитална учионица/дигитално компетентан наставник. Евалуатор је и рецензет неколико уџбеника.
