Познавање страног језика је једна од компетенција коју ученик у 21. веку треба да развије, али је то и један од предуслова за развијање других битних компетенција. Страни језик већ одавно није предмет сам по себи већ је постао инструмент који ученику омогућава развијање осталих компетенција кроз иновативни приступ и мотивациони садржај. Савременог ученика је можда теже мотивисати, али не и немогуће! Ту наставник ступа на сцену са својим вештинама и умећима како би на најбољи начин мотивисао и образовао ученике – они више нису и не треба да буду само пасивни реципијенти онога што им се говори, већ активни учесници у наставном процесу, а наставник је ту да им олакша, помогне и омогући стицање нових знања која ће бити примењива у пракси. А те компетенције и јесу – знање у акцији! Пажљиво одабран задатак који је повезан са животним ситуацијама и реалним догађајима, употреба дигиталних алата, комуникација и сарадња утицаће не само на повећање мотивације већ и развијање свих компетенција потребних за живот и рад у савременом друштву у коме се од младог човека очекује да буде не само функционално, већ и дигитално и медијски писмен.
Да би остварио циљ, наставник припрема различите задатке који ће ученику пружити могућност да спонтано, индивидуално и креативно експериментише језиком. Задатак је било која свакодневна активност која подразумева интеракцију, праву комуникацију и употребу животних вештина. Што значи да то може бити било која активност која захтева коришћење језика како би се постигао одређени исход − од загонетке преко задатака типа „сачини листуˮ, „подели и упореди искуствоˮ до крајње озбиљних питања „шта треба урадитˮи, или „шта акоˮ…
Учење решавањем задатака и проблема ствара окружење које обилује дискусијом, дебатом, супротстављеним ставовима, окружење у коме је интелектуална знатижеља покретачка снага учења ученика. Задаци и проблеми који потичу из реалног света мотивишу ученике да откривају важне концепте и уочавају њихову повезаност. Радећи индивидуално, у паровима или малим групама, ученици уче да анализирају задатке и проблеме, дођу до информације постављањем и одговарањем на питања, деле информације, формулишу и процењују могућа решења. Решавање задатака и проблема захтева ангажовање највиших мисаоних операција, потпуну мобилизацију пажње и мишљења ученика. Повезујући језик који користе у учионици са концептима из стварног живота, ученици постају свесни како им развијање критичког и креативног мишљења може помоћи у свакодневном животу. Охрабрени ученици почињу да постављају питања и истражују, постају активни и креативни. Управо је креативност оно што морамо неговати код наших ученика (без обзира на узраст и школу коју похађају!) јер је креативност једна од вештина за 21. век. Футуристи се слажу да је поред критичког мишљења, способности да се комуницира и сарађује, креативност кључна вештина за успех у 21. веку.
Настава страног језика има интердисциплинаран карактер, па самим тим и захтева већу информисаност, знање и умешност самих наставника. Интердисциплинарна настава није новина, и постоји више видова наставе које смо некада звали другачије, а данас зовемо интердисциплинарном или интегративном наставом, а то је ништа друго до изучавање једног проблема или решавање једног задатка повезивањем више предмета. Дакле, интердисциплинарни приступ настави је предуслов за развој међупредметних компетенција које су пак неопходне свим ученицима за лично остварење и развој, као и укључивање у друштвене токове и запошљавање и чине основу за целоживотно учење.
Интердисциплинарни приступ настави се сматра иновативним, али чињеница је да га многи наставници страних језика већ примењују. Интеграција учења страног језика и неког другог предмета је приступ који се на енглеском језику зове Цонтент анд Лангуаге Интегратед Леарнинг (ЦЛИЛ). Овај креативни приступ настави страног језика сагледава језик као алат у учењу других предмета пре него предмет сам по себи. У оваквој настави, тежиште није на граматици него на обогаћивању речника и комуникацији, али и развијању међупредметних компетенција. Такви часови омогућавају ученицима трансфер знања тј. повезивање градива што у ствари одговара дефиницији функционалног знања, а то је знање које може имати примену у стварном животу.
Међутим, савремено друштво има нове захтеве и више није довољно бити само функционално писмен. Потребно је ићи у корак са временом. Тако долазимо до дигиталне писмености која подразумева не само одређена техничка знања и вештине, већ и ефикасну и прикладну употребу технологије. Дакле, ако ученик користи друштвене мреже, игра игрице, користи Гугл учионицу и зна да напише формални и неформални имејл, не значи да је дигитално писмен.
Први корак ка дигиталној писмености из угла наставника страног језика, био би увид у дигитални профил ученика. Наставник то може сазнати током разговора са ученицима или кроз активност коју можемо назвати Мој дигитални свемир. Ученик добија задатак да у виду мапе ума представи све апликације и алате које користи како за учење, тако и у слободно време. Приликом презентације ученика подстичемо да коментарише зашто користи баш те апликације или алате, које су им предности и мане, и наравно колико времена у просеку проводи користећи их. Из наведене активности наставник процењује да ли је ученик само конзумент садржаја који је неко други створио и на који начин вреднује информације до којих дође на интернету. Да би ученик био дигитално писмен морамо га научити да правилно претражује информације на интернету, обрати пажњу на извор информације, аутора и начин дистрибуције и критички се односи према садржају који чита или користи у даљем раду. И оно најбитније, морамо га научити да безбедно и савесно користи и интернет и алате који су му доступни што већ прелази у домен медијске писмености. Разликовање истините од лажне вести, заштита идентитета и података, али и ауторских права, свест о томе да се са интернета слике и информације врло тешко уклањају и да после наших активности на мрежи увек остаје дигитални траг – основне су инструкције које наставник мора имати на уму приликом креирања задатака или осмишљавања пројеката.
Преласком на наставу на даљину, многи наставници су се упознали са различитим алатима и почели да их користе као саставни део наставног процеса. Многи од тих алата могу ученицима користити у каснијем животу и раду и зато је врло битно да наставник кроз различите активности упућује ученике управо на коришћење тих алата. Дигитална писменост заправо подразумева и креирање садржаја тј. продукцију текста, слике, презентације, видеа или подкаста. На пример, уређивање Гугл презентације на мрежи индивидуално или у тиму, приказивање презентације током састанка на даљину или у реалном времену; апликације за прикупљање одговора или коментара као што су АнсwерГарден или Ментиметер. Када говоримо о пословима и каријери ученика можемо упутити на ЛинкедИн који је највећа светска професионална пословна друштвена мрежа, па чак га и подстаћи да креира свој профил по угледу на неке од профила. Можемо га упутити на Гугл мапе – сервис који је изузетно користан не само да би стигли из тачке А у тачку Б или за лакши обилазак места, већ и за пружање савета у вези са тим које туристичке знаменитости треба обићи, где попити кафу и где се исплати отићи на ручак. Ученик може, као део пројекта да истражи неку област, направи план за викенд посету или одмор, а може и да постави своје предлоге или препоруке за места која је посетио или храну коју је пробао. Врло користан може да буде и Инстаграм као простор који пружа бројне могућности за промоцију правих вредности – на пример отварање профила за подизање свести о угроженим животињама или климатским променама који би уређивали сви ученици наизменично. Истовремено, Инстаграм може да буде добро место да се развије дискусија у коментарима или постављају питања у вези теме која се изучава, али и да се развија визуелна писменост. На пример, сваки ученик добије реч или појам у вези теме која се обрађује и има задатак да постави фотографију, гиф или видео са кратким описом и одговарајућим #хасхтагом. Наставник може свим ученицима да зада исти појам. На тај начин развија се и подстиче способност сагледавања проблема или појаве из различитих перспектива, различитост, уважавање другачијег мишљења и вршњачко учење.
Деца су по природи креативна и радознала и наставник то треба да искористи и да их подстиче да уче кроз праксу и сопствено искуство јер знања стечена личним ангажовањем остају у трајном сећању. Међутим, овакав вид наставе је захтевнији од класичне, јер је потребно много више планирања и личног ангажовања наставника. Такође, наставник улази у свет ученика и излази из своје зоне комфора. Али морамо бити свесни чињенице да у ситуацији када ученици боље схватају потребе будућег друштва не смемо „пружати отпорˮ и тврдоглаво инсистирати на бубању чињеница и правила те од ученика правити енциклопедије података који им неће много помоћи у стварном свету. Потпуно супротно, морамо их научити да истражују, проналазе податке, критички их сагледају и употребе на креативан и иновативан начин. Од десет најтраженијих послова данас, ни један није постојао пре осам година, а у наредних двадесетак година већина данашњих занимања ће потпуно нестати. Замениће их нека нова, а наш ученик мора бити спреман да се њима бави.
Наставници се морају прилагођавати потребама савременог света у коме су ученици рођени и у коме живе.Велики део нашег живота одвија се у виртуелном свету и зато је обавеза наставника да ученика припреми да интернет и дигиталну технологију користи на одговоран и одговарајући начин како би био ангажован у друштвеној заједници и водио успешан и продуктиван живот. Конкретне и практичне активности на часу страног језика омогућиће ученику да критички сагледа свет око себе, постане креативан, одговаран и самосталан дигитални држављанин.
Биљана Пиповић, дипломирани филолог за енглески језик и књижевност
Биљана Пиповић је наставник енглеског и предмета језик, медији и култура, која и поред више од двадесет година искуства у подучавању ученика свих узраста и нивоа знања и даље са истим ентузијазмом улази у учионицу. Користећи језик као средство, подстиче ученике да мисле, истражују, буду радознали и креативни, стварају. Тренутно њена интересовања укључују употребу пројектне наставе са циљем развијања свих ученичких компетенција, креирање часова који подижу свест о очувању животне средине и неговању правих вредности, организацију и спровођење међународних школских пројеката, еТwиннинг пројекте, рад са талентованим ученицима, припрему ученика за полагање међународних испита, али и организацију хуманитарних акција, и укључивање ученика у културни живот заједнице. Када не предаје, Биљана ужива у читању и истраживању дестинација које треба посетити.
