Изборник
Изборник
Poznavanje stranog jezika je jedna od kompetencija koju učenik u 21. veku treba da razvije, ali je to i jedan od preduslova za razvijanje drugih bitnih kompetencija. Strani jezik već odavno nije predmet sam po sebi već je postao instrument koji učeniku omogućava razvijanje ostalih kompetencija kroz inovativni pristup i motivacioni sadržaj. Savremenog učenika je možda teže motivisati, ali ne i nemoguće! Tu nastavnik stupa na scenu sa svojim veštinama i umećima kako bi na najbolji način motivisao i obrazovao učenike – oni više nisu i ne treba da budu samo pasivni recipijenti onoga što im se govori, već aktivni učesnici u nastavnom procesu, a nastavnik je tu da im olakša, pomogne i omogući sticanje novih znanja koja će biti primenjiva u praksi. A te kompetencije i jesu – znanje u akciji! Pažljivo odabran zadatak koji je povezan sa životnim situacijama i realnim događajima, upotreba digitalnih alata, komunikacija i saradnja uticaće ne samo na povećanje motivacije već i razvijanje svih kompetencija potrebnih za život i rad u savremenom društvu u kome se od mladog čoveka očekuje da bude ne samo funkcionalno, već i digitalno i medijski pismen.
Da bi ostvario cilj, nastavnik priprema različite zadatke koji će učeniku pružiti mogućnost da spontano, individualno i kreativno eksperimentiše jezikom. Zadatak je bilo koja svakodnevna aktivnost koja podrazumeva interakciju, pravu komunikaciju i upotrebu životnih veština. Što znači da to može biti bilo koja aktivnost koja zahteva korišćenje jezika kako bi se postigao određeni ishod − od zagonetke preko zadataka tipa „sačini listuˮ, „podeli i uporedi iskustvoˮ do krajnje ozbiljnih pitanja „šta treba uraditˮi, ili „šta akoˮ…
Učenje rešavanjem zadataka i problema stvara okruženje koje obiluje diskusijom, debatom, suprotstavljenim stavovima, okruženje u kome je intelektualna znatiželja pokretačka snaga učenja učenika. Zadaci i problemi koji potiču iz realnog sveta motivišu učenike da otkrivaju važne koncepte i uočavaju njihovu povezanost. Radeći individualno, u parovima ili malim grupama, učenici uče da analiziraju zadatke i probleme, dođu do informacije postavljanjem i odgovaranjem na pitanja, dele informacije, formulišu i procenjuju moguća rešenja. Rešavanje zadataka i problema zahteva angažovanje najviših misaonih operacija, potpunu mobilizaciju pažnje i mišljenja učenika. Povezujući jezik koji koriste u učionici sa konceptima iz stvarnog života, učenici postaju svesni kako im razvijanje kritičkog i kreativnog mišljenja može pomoći u svakodnevnom životu. Ohrabreni učenici počinju da postavljaju pitanja i istražuju, postaju aktivni i kreativni. Upravo je kreativnost ono što moramo negovati kod naših učenika (bez obzira na uzrast i školu koju pohađaju!) jer je kreativnost jedna od veština za 21. vek. Futuristi se slažu da je pored kritičkog mišljenja, sposobnosti da se komunicira i sarađuje, kreativnost ključna veština za uspeh u 21. veku.
Nastava stranog jezika ima interdisciplinaran karakter, pa samim tim i zahteva veću informisanost, znanje i umešnost samih nastavnika. Interdisciplinarna nastava nije novina, i postoji više vidova nastave koje smo nekada zvali drugačije, a danas zovemo interdisciplinarnom ili integrativnom nastavom, a to je ništa drugo do izučavanje jednog problema ili rešavanje jednog zadatka povezivanjem više predmeta. Dakle, interdisciplinarni pristup nastavi je preduslov za razvoj međupredmetnih kompetencija koje su pak neophodne svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, kao i uključivanje u društvene tokove i zapošljavanje i čine osnovu za celoživotno učenje.
Interdisciplinarni pristup nastavi se smatra inovativnim, ali činjenica je da ga mnogi nastavnici stranih jezika već primenjuju. Integracija učenja stranog jezika i nekog drugog predmeta je pristup koji se na engleskom jeziku zove Content and Language Integrated Learning (CLIL). Ovaj kreativni pristup nastavi stranog jezika sagledava jezik kao alat u učenju drugih predmeta pre nego predmet sam po sebi. U ovakvoj nastavi, težište nije na gramatici nego na obogaćivanju rečnika i komunikaciji, ali i razvijanju međupredmetnih kompetencija. Takvi časovi omogućavaju učenicima transfer znanja tj. povezivanje gradiva što u stvari odgovara definiciji funkcionalnog znanja, a to je znanje koje može imati primenu u stvarnom životu.
Međutim, savremeno društvo ima nove zahteve i više nije dovoljno biti samo funkcionalno pismen. Potrebno je ići u korak sa vremenom. Tako dolazimo do digitalne pismenosti koja podrazumeva ne samo određena tehnička znanja i veštine, već i efikasnu i prikladnu upotrebu tehnologije. Dakle, ako učenik koristi društvene mreže, igra igrice, koristi Gugl učionicu i zna da napiše formalni i neformalni imejl, ne znači da je digitalno pismen.
Prvi korak ka digitalnoj pismenosti iz ugla nastavnika stranog jezika, bio bi uvid u digitalni profil učenika. Nastavnik to može saznati tokom razgovora sa učenicima ili kroz aktivnost koju možemo nazvati Moj digitalni svemir. Učenik dobija zadatak da u vidu mape uma predstavi sve aplikacije i alate koje koristi kako za učenje, tako i u slobodno vreme. Prilikom prezentacije učenika podstičemo da komentariše zašto koristi baš te aplikacije ili alate, koje su im prednosti i mane, i naravno koliko vremena u proseku provodi koristeći ih. Iz navedene aktivnosti nastavnik procenjuje da li je učenik samo konzument sadržaja koji je neko drugi stvorio i na koji način vrednuje informacije do kojih dođe na internetu. Da bi učenik bio digitalno pismen moramo ga naučiti da pravilno pretražuje informacije na internetu, obrati pažnju na izvor informacije, autora i način distribucije i kritički se odnosi prema sadržaju koji čita ili koristi u daljem radu. I ono najbitnije, moramo ga naučiti da bezbedno i savesno koristi i internet i alate koji su mu dostupni što već prelazi u domen medijske pismenosti. Razlikovanje istinite od lažne vesti, zaštita identiteta i podataka, ali i autorskih prava, svest o tome da se sa interneta slike i informacije vrlo teško uklanjaju i da posle naših aktivnosti na mreži uvek ostaje digitalni trag – osnovne su instrukcije koje nastavnik mora imati na umu prilikom kreiranja zadataka ili osmišljavanja projekata.
Prelaskom na nastavu na daljinu, mnogi nastavnici su se upoznali sa različitim alatima i počeli da ih koriste kao sastavni deo nastavnog procesa. Mnogi od tih alata mogu učenicima koristiti u kasnijem životu i radu i zato je vrlo bitno da nastavnik kroz različite aktivnosti upućuje učenike upravo na korišćenje tih alata. Digitalna pismenost zapravo podrazumeva i kreiranje sadržaja tj. produkciju teksta, slike, prezentacije, videa ili podkasta. Na primer, uređivanje Gugl prezentacije na mreži individualno ili u timu, prikazivanje prezentacije tokom sastanka na daljinu ili u realnom vremenu; aplikacije za prikupljanje odgovora ili komentara kao što su AnswerGarden ili Mentimeter. Kada govorimo o poslovima i karijeri učenika možemo uputiti na LinkedIn koji je najveća svetska profesionalna poslovna društvena mreža, pa čak ga i podstaći da kreira svoj profil po ugledu na neke od profila. Možemo ga uputiti na Gugl mape – servis koji je izuzetno koristan ne samo da bi stigli iz tačke A u tačku B ili za lakši obilazak mesta, već i za pružanje saveta u vezi sa tim koje turističke znamenitosti treba obići, gde popiti kafu i gde se isplati otići na ručak. Učenik može, kao deo projekta da istraži neku oblast, napravi plan za vikend posetu ili odmor, a može i da postavi svoje predloge ili preporuke za mesta koja je posetio ili hranu koju je probao. Vrlo koristan može da bude i Instagram kao prostor koji pruža brojne mogućnosti za promociju pravih vrednosti – na primer otvaranje profila za podizanje svesti o ugroženim životinjama ili klimatskim promenama koji bi uređivali svi učenici naizmenično. Istovremeno, Instagram može da bude dobro mesto da se razvije diskusija u komentarima ili postavljaju pitanja u vezi teme koja se izučava, ali i da se razvija vizuelna pismenost. Na primer, svaki učenik dobije reč ili pojam u vezi teme koja se obrađuje i ima zadatak da postavi fotografiju, gif ili video sa kratkim opisom i odgovarajućim #hashtagom. Nastavnik može svim učenicima da zada isti pojam. Na taj način razvija se i podstiče sposobnost sagledavanja problema ili pojave iz različitih perspektiva, različitost, uvažavanje drugačijeg mišljenja i vršnjačko učenje.
Deca su po prirodi kreativna i radoznala i nastavnik to treba da iskoristi i da ih podstiče da uče kroz praksu i sopstveno iskustvo jer znanja stečena ličnim angažovanjem ostaju u trajnom sećanju. Međutim, ovakav vid nastave je zahtevniji od klasične, jer je potrebno mnogo više planiranja i ličnog angažovanja nastavnika. Takođe, nastavnik ulazi u svet učenika i izlazi iz svoje zone komfora. Ali moramo biti svesni činjenice da u situaciji kada učenici bolje shvataju potrebe budućeg društva ne smemo „pružati otporˮ i tvrdoglavo insistirati na bubanju činjenica i pravila te od učenika praviti enciklopedije podataka koji im neće mnogo pomoći u stvarnom svetu. Potpuno suprotno, moramo ih naučiti da istražuju, pronalaze podatke, kritički ih sagledaju i upotrebe na kreativan i inovativan način. Od deset najtraženijih poslova danas, ni jedan nije postojao pre osam godina, a u narednih dvadesetak godina većina današnjih zanimanja će potpuno nestati. Zameniće ih neka nova, a naš učenik mora biti spreman da se njima bavi.
Nastavnici se moraju prilagođavati potrebama savremenog sveta u kome su učenici rođeni i u kome žive.Veliki deo našeg života odvija se u virtuelnom svetu i zato je obaveza nastavnika da učenika pripremi da internet i digitalnu tehnologiju koristi na odgovoran i odgovarajući način kako bi bio angažovan u društvenoj zajednici i vodio uspešan i produktivan život. Konkretne i praktične aktivnosti na času stranog jezika omogućiće učeniku da kritički sagleda svet oko sebe, postane kreativan, odgovaran i samostalan digitalni državljanin.
Biljana Pipović, diplomirani filolog za engleski jezik i književnost
Biljana Pipović je nastavnik engleskog i predmeta jezik, mediji i kultura, koja i pored više od dvadeset godina iskustva u podučavanju učenika svih uzrasta i nivoa znanja i dalje sa istim entuzijazmom ulazi u učionicu. Koristeći jezik kao sredstvo, podstiče učenike da misle, istražuju, budu radoznali i kreativni, stvaraju. Trenutno njena interesovanja uključuju upotrebu projektne nastave sa ciljem razvijanja svih učeničkih kompetencija, kreiranje časova koji podižu svest o očuvanju životne sredine i negovanju pravih vrednosti, organizaciju i sprovođenje međunarodnih školskih projekata, eTwinning projekte, rad sa talentovanim učenicima, pripremu učenika za polaganje međunarodnih ispita, ali i organizaciju humanitarnih akcija, i uključivanje učenika u kulturni život zajednice. Kada ne predaje, Biljana uživa u čitanju i istraživanju destinacija koje treba posetiti.
