Из наше учионице

Инклузија – моје искуство

Сваком детету је неопходно дати времена да искаже свој потенцијал. С тим у складу, потребно је преносити знање на адекватан начин, који одговара ученику. Често се као изговор за неуспех у примени индивидуализованог приступа користи неопремљеност школе. У овом раду ће бити представљени начини за успешну реализацију овог приступа. Иако се чини да савремена технологија има примат, видљиво је да људски приступ, знање и посвећеност ипак воде.

Примена инклузивног образовања представља велики изазов и не посматра се само на нивоу наставног процеса. Потребно је да обезбеди потпуну укљученост ученика у живот школе у циљу обезбеђивања оптималног развоја и његове пуне социјализације.

У раду са ученицима је потребно поћи од тога да сва деца имају одређене индивидуалне потребе, а разлике се уочавају у начину њиховог задовољавања. Али, ученици са сметњама у развоју захтевају адекватну подршку и помоћ како би се те потребе задовољиле.

На основу искуства у раду са ученицима који припадају групи ИОП 2, сматрам да је најважнији захтев да се најпре добро упозна ученик и природа његових сметњи, и то пре почетка саме наставе. Сарадња са родитељима треба да буде на високом нивоу, а подразумева и начин опхођења родитеља према проблему детета и дефиницију њихових очекивања. Посматрањем ученика, кроз одређени временски период, треба уочити и забележити специфичности у понашању, раду и навикама. Фокусирати се на унапређење компетенције која је у застоју, односно одредити циљ самог рада и шта се може и жели постићи.

У раду се подразумева испуњавање потребних образаца за реализацију самог програма. На основу посматрања ће педагошки профил ученика бити конкретизован и јасно дефинисан. Подразумева потребе за подршком у оквиру области: учење и како учи, социјалне вештине, комуникацијске вештине, самосталност и брига о себи и утицај спољашњег окружења на учење. Када се конкретизују кораци у Плану активности, ставити акценат на исход, односно промену која се очекује на основу задате активности. Не занемарити начин њене реализације. Верујем да звучи захтевно, поготово ако се први пут сусрећете са оваквим начином рада, али захтев „корак по коракˮ заиста даје резултате. Доследност и стварање рутине у свему игра кључну улогу, како код ученика, тако и код учитеља.

Важно је да учитељ планира радну недељу (месец, полугодиште) у сарадњи са ПП службом, Тимом за инклузивно образовање, асистентом и родитељима и да се тога придржава. Методе и начин рада је препоручљиво мењати на почетку, у том периоду процене. Сматрам да велике и осетне промене у раду не треба правити јер могу изазвати контра ефекат. Дакле, на почетку ћете имати доста захтевне задатке и велико ангажовање, али када дефинишете начине функционисања ученика добијете капљице напретка, немојте одустајати. Будите доследни и истрајни.

Припрема и организација наставе је сачињена од елемената који чине облици, методе и услови извођења, а инклузивна настава подразумева да се фокус стави на онога ко учи. Из тог разлога, припрема и упознавање осталих ученика и родитеља са начином и условима организације и извођења наставе која је усмерена ка уважавању различитисти међу ученицима, је кључна.

Материјале за рад је добро осмишљавати и правити након периода процене ученикових могућности и потреба. Можете користити регистратор у коме ће се налазити материјали за рад,  са материјалима који нису били у функцији, а коришћени у периоду процене. На тај начин имате комплетнију слику о самом ученику. Важно је да материјали за рад буду редовно постављени на столу ученика, у зависности од часа. Одредите када у току дана, часа радите са учеником и нека то постане рутина. Правила понашања за време часа, одмора, морају бити јасно дефинисана, како не би било „празног ходаˮ. Инклузија је наш однос према различитости, показује колико смо заиста спремни да растемо, учимо и подржавамо једни друге. То је став који је потребно неговати у нама самима, на часу, у школи. Ученици ће стећи искуства посматрајући, слушајући, учећи од нас.

Циљ је да образовање буде квалитетно, приступачно сваком детету, будите професионалац, подршка, покретач. Заиста, инклузија није баук, то је више од образовања, то је припрема за живот у свету у коме има места за све.

Санела Драча, мастер учитељ

Санела Драча је рођена 1985. године у Задру. Гимназију и Учитељски факултет је завршила у Београду. Ради као учитељица у Основној школи „Бора Станковићˮ. Икуство обогаћује сталним професионалним усавршавањем и примењивањем у раду са ученицима, у складу са захтевима новог доба користећи могућности савремене информационе технологије. Учествовала је у Пројекту „Пет до дванаест, док не буде касноˮ, с циљем формирања тимова за подршку деци и младима из породица у којима је присутно породично насиље. Коаутор је неколико радова из области: Проблеми у понашању деце.