Izbornik
Izbornik
Inovacija u učenju, digitalizacija, onlajn učenje, učenje na daljinu, implementacija digitalnih uređaja u nastavu, digitalni svet… Ne, nije ovo popis nekih nasumice odabranih, novonaučenih pojmova. Sve ovo je donekle obeležilo školsku godinu iza nas – školsku godinu u kojoj su neretko internet i digitalni uređaji igrali veoma važnu ulogu u samom procesu nastave i učenja. Iako smo neke od ovih modernih pristupa bili prinuđeni da koristimo, ipak se našao i jedan projekat u kome smo zajedno sa svojim učenicima, pronašle mogućnost i da kreativno upotrebimo nove internet tehnologije, ali i da sprovedemo projektnu nastavu, kojoj svi težimo.
Prijavili smo se za učešće u takmičenju „Školski klimatski izazov”, koji je ove godine za temu imao „Grad i klimatske promene”. Posebno nas je privukao slogan ove celokupne organizacije „Da nam klima štima”. Kratak, u stihu, a opet tako realan i osvešćujući slogan, pogotovo za nekoga ko živi i radi u jednoj od najnaseljenijih beogradskih opština. Voždovac – sa jedne strane naselje sa prostranim parkovima, drvoredima, uređenom šumom, šetalištima, a sa druge strane naselje koje se često izdvaja po zagađenosti vazduha.
Upoznali smo se sa propozicijama takmičenja, odabrali tim i detaljno razradili sve faze pripreme za takmičenje, ovladali svim elementima programiranja i rada sa elektro-komponentama, koje smo u tom momentu imali na raspolaganju. I poslednje, ali ne i najmanje bitno, odabrali smo ime tima koje će verodostojno predstavljati našu emociju povodom svega što sledi u ovom predtakmičarskom procesu – „Veseli mališani.”
Na prvo naše okupljanje učenici su došli u jako dobrom raspoloženju, vedri, spremni za rad i srećni, jer su upravo oni dobili priliku da predstavljaju svoju školu u ovom projektu.
Na početku smo razgovarali o najvećim problemima sa kojima se susrećemo u gradu (zagađenje vazduha, saobraćaj, premalo zelenih površina i otpad) i kako bismo mogli učiniti život u gradu boljim i čistijim. Učenici su već bili upoznati sa ovom temom i problemima jer su 22. aprila, sa svojim drugarima, učestvovali u školskom projektu na temu „Dan planete Zemlje”. Svako od njih je izneo svoja idejna rešenja koja bi mogla da utiču na očuvanje životne sredine.
Nakon toga, upoznale smo ih sa pravilima
ovogodišnjeg „Školskog klimatskog izazova” i vremenskim rokom.
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
Zajedničkim dogovorom došli smo na ideju da napravimo Eko zeleni krov na vrhu naše škole. Odabrali smo ko će u našem timu biti istraživač, ko će skicirati maketu, a ko će na samom kraju sve to prezentovati.
Posle tri dana, sastali smo se ponovo sa već osmišljenim idejama. Cilj je bio sledeći: Prvo ćemo zasaditi što više zelenila koje bi nam smanjilo zagađenost vazduha i filtriralo štetne gasove. Jedan deo krova izdvojićemo za baštu u kojoj bi se našlo povrće, voće, cveće. Kako bismo iskoristili čistu energiju, koristićemo vetrenjače i snagu vetra za osvetljenje u zgradi i oko nje, kao i solarne bojlere za grejanje vode u školi. Za prehranu biljaka koristićemo kompost u koji ćemo odlagati zeleni otpad (otpaci voća, povrća koju deca jedu na užini). Učenici starijih razreda, koji takođe učestvuju u ovom projektu, programiraće automatski kompost koji će služiti za regulaciju komposta.
Poslednji susret služio nam je za sumiranje svih osmišljenih ideja i popunjavanje radnih papira koje smo slali na pregled.
Uspele smo da za nekoliko dana zajedničkog druženja i učenja intuitivno navedemo decu da upotrebe svoja znanja i veštine koji su učili ili će tek učiti iz predmeta kao što su Srpski jezik, Građansko vaspitanje, Svet oko nas, Ekologija, Geografija, Tehnika i tehnologija, Informatika, Fizika, Likovna kultura…
Pored svega toga, na kratko smo pobegli od učenja činjenica, od „bubanja” napamet, od učenja radi ocene. Učili smo i da kao pojedinac i kao grupa ekološki osvešćenih lica, možemo dosta doprineti svojoj okolini i zdravijoj budućnosti. Kažu da se sve može kada se vredne ruke slože. U ovaj rad uneli smo i veliku dozu posvećenosti i istrajnosti, koja se, očekivano i isplatila. Idejno rešenje „Veselih mališana” bilo je jedno od odabranih za naredni krug takmičenja.
Naš Eko zeleni krov nas je naučio kako da rešimo problem, da razvijamo i upotrebimo kritičko mišljenje, preduzetničke veštine, kreativnost, empatiju.
Usmerio je našu pažnju da timskim radom iskažemo interesovanje za probleme lokalne zajednice i okoline i da iz naše pozicije probamo da ih rešimo.
Kako smo put od ideje do realizacije uspešno započeli, nadamo se da će ovaj naš primer, ideja vodilja, podstaći još veselih učenika, mališana koji vole ekologiju, da razmisle kako i šta oni svojim idejama i postupcima mogu doprineti DA NAM KLIMA ŠTIMA – svima!
Milena Savić, master učitelj
Dijana Obradović, profesor razredne nastave
O autorkama teksta
Dijana Obradović, profesor razredne nastave po obrazovanju, učiteljica po osećaju. Brojim godine staža upravo onoliko koliko moji sadašnji đaci imaju starosnih godina. To su đaci koje ponosno ispraćam na novi stepenik obrazovanja, dok se veselo osmehujem na uspomene koje smo zajedno stvorili tokom prethodne četiri godine. Radujem se svakom obrazovnom izazovu koji se pred mene postavi i trudim se da podučavam, ne iz knjiga, već iz srca.
Zovem se Milena Savić, rođena sam 12. juna 1991. god. u Požarevcu gde sam završila osnovnu školu i gimnaziju. Osnovne i master studije završila sam na Učiteljskom fakultetu u Beogradu i 2016. godine i stekla zvanje master učitelj. Od 2015. godine radim u osnovnim školama na mestu učitelja u produženom boravku sa povremenim radom i u razrednoj nastavi.
U radu sa decom sam maksimalno posvećena i trudim se da budem što kreativnija i maštovitija kako bih deci na što zanimljiviji način prenela znanje. Komunikativna sam i druželjubiva i uz ljubav i toplinu svojih kolega svakodnevno napredujem u svom poslu.
Redovno posećujem seminare i obuke sa ciljem stručnog usavršavanja. Stečena znanja koristim u svom radu.
