Izbornik
Izbornik
Reč autora
NTC sistem učenja je nastao povezivanjem neurofiziologije i pedagogije. Postojala je potreba za takvim programom, koji bi direktno povezivao medicinska istraživanja iz oblasti neurofiziologije sa potrebama učenika u školi, pre svega iz oblasti učenja. Brojna istraživanja iz neurofiziologije nemaju svoju praktičnu primenu u pedagogiji. Prvo se objave u stručnim medicinskim časopisima, a u najboljem slučaju tek posle pet do deset godina pojave se u udžbenicima medicinske fiziologije. Posle toga, moguće je da prođe još toliko godina, dok neko važno istraživanje iz medicine ne dođe u udžbenike pedagogije ili psihologije. To je suviše kasno, jer ukoliko želimo da pomognemo učenicima da se pripreme za budućnost, moramo da uvažavamo brze promene okruženja i prilagođavamo rad, i po potrebi menjamo metode. Ovo je posebno važno, imajući u vidu da od deset najtraženijih zanimanja danas (preko društvene mreže LinkedIn), čak osam nije postojalo pre deset godina ili je tek tada nastalo. Praktično, to znači da spremamo učenike za zanimanja koja još ne postoje i tako se dolazi i do jasnog cilja obrazovnog procesa – da učimo učenike da misle i povezuju informacije, a ne da uče napamet i pamte gomilu informacija koje su ponekad i potpuno nepotrebne. Naravno, važno je da učenici usvajaju informacije, ali ne napamet. Postoje druge metode koje su bolje od učenja napamet i beskrajnih ponavljalja pesmica, definicija i lekcija. Te druge metode su predmet proučavanja NTC sistema učenja. Rezultati u praksi pokazuju ispravnost ovog pristupa, ali i medicinska istraživanja (fMRI) pokazuju da NTC metode aktiviraju značajno veće regije mozga u odnosu na klasično reproduktivno učenje.
NTC sistem učenja ima originalne metode, neke starije klasične metode i igre su modifikovane, a sve u cilju da učenje liči na igru, jer na taj način učenici lakše savladavaju gradivo, nauče lekciju, duže pamte i povezuju naučeno gradivo.
Primena u razrednoj nastavi iz ugla učiteljice
Zahvaljujući velikoj slobodi koja je ostavljena učiteljima i nastavnicima kod izbora metoda, tehnika, oblika i sredstava rada u nastavi od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i akreditaciji NTC sistema učenja od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (Katalog stalnog stručnog usavršavanja vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika, kat. br. 508, K2, P3), omogućeno mi je da radim sa decom primenjujući NTC metode i tehnike rada, nakon obuke od strane autora NTC programa i članova NTC stručnog tima.
NTC metode: slikovno-asocijativni prikaz pesmice i lekcije, nelogične priče, sakrivanje reči u rečenici, duple asocijacije, paralelne asocijacije, zagonetna pitanja i mnogobrojne NTC tehnike koje primenjujem kroz društvene NTC igre, kreirane od strane stručnog tima, omogućavaju mi modelovanje gotovo svih nastavnih sadržaja kroz igru. Prvi zadatak je bio da ovladam NTC metodama i tehnikama, da ih svakodnevno vežbam kod kuće i da ih metodički oblikujem kroz rad sa decom kako bi se deca podstakla na pronalaženje informacija. Radeći na ovaj način, nastavni sadržaji su mi često nedovoljni. Deci nedostaju informacije, pa ih traže u enciklopedijama, časopisima, na internetu. Nastavne sadržaje svih nastavnih predmeta integrišem u igrama. Na ovaj način koristim integrisan pristup nastavnim sadržajima svih predmeta. Najvažniji trenutak u nastavi je kada učenici počnu sami da kreiraju igre, za koje im je potrebno povezivanje informacija iz više nastavnih oblasti.
Važan faktor u radu po NTC sistemu učenja su, kao i u svim drugim izmenjenim, nepoznatim aktivnostima u školi, roditelji i njihova podrška učitelju. Pošto roditelji uglavnom nisu imali priliku da rade na ovaj način, zadatak mi je i da edukujem i roditelje. Postoji opasnost da, iz neznanja i pogrešnih interpretacija NTC sistema učenja, roditelji dođu do zaključka da se deca u školi „glupiraju”, sa čim se nažalost, dečja igra često izjednačava. Iz višegodišnjeg iskustva po NTC metodologiji, preporuka je da se održavaju radionice sa roditeljima na početku uvođenja svake NTC metode i tehnike, kako bi roditelji mogli pratiti rad deteta i razumeti ono što radim i kako radim. Pored redovnih radionica sa roditeljima, čestih roditeljskih sastanaka, naročito u prvom razredu, kreirala sam i portal svog odeljenja na kome postavljam primere iz nastave sa objašnjenjima NTC metoda i tehnika i rezultate dečjeg rada.
Deca uglavnom ne znaju da ispričaju roditeljima šta su radili u školi. Najčešće samo kažu da su se igrali, naročito u prvom i drugom razredu. Pošto se često na času prepliću nastavni sadržaji više nastavnih predmeta, dešava se da dete ne napravi razliku između nastavnih predmeta i ne može da prati raspored časova. Ovo su mi dobri pokazatelji da sam ostvarila visok nivo kvaliteta nastave, jer se u savremenim pedagogijama insistira na integraciji nastave više nastavnih predmeta i na znanju kao jedinstvenom sistemu. U toku nastave učenici ne reaguju na školsko zvono, jer im se igrom aktivira duboka pažnja koju zvono ne može da poremeti, a uslov je za učenje, razumevanje i pamćenje.
U radu ću navesti nekoliko primera modela obrade pojedinih nastavnih sadržaja iz Srpskog jezika, Matematike, Sveta oko nas, Prirode i društva i Muzičke kulture upotrebom NTC metoda i tehnika.
NTC metode i tehnike, društvene igre
NTC sistem učenja mi je dao „alat” koji mi olakšava praktičan rad sa decom kroz skup metoda, tehnika učenja i društvenih igara koje značajno pomažu – kako meni, tako i deci da nauče da uče.
Nelogične priče, nelogične scene i lančane nelogične priče
U radu sa decom često koristim činjenicu da je mozak organ za preživljavanje i da najbolje pamti nelogične stvari – one koje odstupaju od svakodnevnih i ustaljenih, i tako im pomažem da povežu i zapamte ključne reči iz lekcije, podstičući asocijativno mišljenje. Nelogična priča je NTC tehnika u kojoj od tri (ili više) pojma pravimo rečenicu, kratku priču, koja treba da bude što jednostavnija i da se sastoji, u najboljem slučaju, samo od tih reči. Nelogičnu scenu pravimo od dve reči. Ovakve priče najčešće koristim na časovima. U početku ovladavanja NTC metodama i tehnikama, to je bila najteža tehnika za razumevanje i primenu. Tek kada sam u potpunosti savladala NTC metode i tehnike i pravilno ih primenila, njihova primena je dala i rezultate. Kada sastavljamo nelogičnu priču od asocijacija na više od tri pojma, nastaje lančana nelogična priča. U ovakvoj priči nema ograničenja u vezi sa brojem reči.
Primer:
Nastavna jedinica – Zajedničke osobine živih bića, Svet oko nas, 2. razred
Od fonetskih ili semantičkih asocijacija na obeležja živih bića, napisanih u zagradama: razmnožavanje (trudnica), rađanje (ljuska jajeta), rast (žir, hrast), disanje (nos), hranjenje (pribor za jelo), starenje (patike starke) i umiranje (suza) dete je smislilo lančanu nelogičnu priču: „Trudnica je, dok je iz ljuske jajeta jela žir na vrhu hrasta pala i razbila nos. Na viljušci je pocepala starke, pa se rasplakala.” Nelogična priča ili scena je dobra ako kod učenika izazove smeh. Samo takvu priču učenici pamte. Asocijacije i nelogična priča se obavezno ilustruju. Ukoliko je redosled pamćenja pojmova važan, kao u ovom slučaju, potrebno je da se asocijacije povezuju utvrđenim redom i u priči.
Sakrivanje reči u rečenici je tehnika pomoću koje pamtimo ključne reči i pojmove iz lekcije. Tehnika iziskuje kreativnost, bogat rečnik, povezivanje i kombinovanje reči, kako bi se napravila smislena celina u formi izjavne rečenice ili pitanja. Rečenicu je bitno pažljivo osmisliti, jer dobro sastavljena rečenica lakše se pamti, kao i sakrivena reč. Sastavljanje rečenice prati zahtevan misaoni proces, što je najveća dobit od ove tehnike.
Cilj je da učenici ovladaju tehnikom sakrivanja na višem nivou, odnosno, da je sakrivena reč odgovor na pitanje koje se tom rečenicom postavlja ili je u bliskoj vezi sa značenjem rečenice.
Primer:
Nastavna jedinica Selo i grad, Svet oko nas, 2. razred
Najavljujem nastavnu jedinicu tako što učenicima prvo kažem rečenicu u kojoj je sakrivena ključna reč. U početku sam rečenicu sa sakrivenom reči zapisivala na tabli. Kada su učenici savladali tehniku sakrivanja reči, rečenice sam
saopštavala verbalno. Pisala sam samo dok učenici nisu ovladali tehnikom sakrivanja reči, a onda su ubrzo počeli sami da sakrivaju ključne reči u lekcijama.
„Gde se loptom deca bezbedno igraju?” (selo)
„Gde je često igra deci uskraćena?” (grad)
Navela sam primere u kojima su reči sakrivene na višem nivou, jer su sakrivene između dve reči, na kraju jedne i početku druge, a sakrivena reč je odgovor na postavljeno pitanje.
Slikovno – asocijativni prikaz pesmice i lekcije
Bez obzira da li se radi o slikovno-asocijativnom prikazu pesmice, nelogične priče, lekcije ili definicije, princip kod primene ove tehnike je isti. Prvi korak ka pravljenju dobrog slikovnog prikaza je da se pronađe „dobra” asocijacija za sve pojmove koje smatramo ključnim za tekst koji slikovno prikazujemo, a drugi korak je da te asocijacije povežemo u nekoliko slika i tako dobijemo priču od slika, poput stripa. Ovde je bitno napomenuti da je cilj napraviti slikovni prikaz, ne slikovno pismo. U početku je teško razlikovati ilustrovanje i slikovno-asocijativni prikaz. Iako se ova tehnika najčešće vezuje za NTC sistem učenja nakon pređene obuke, često se pogrešno interpretira i pređe u ilustrovanje ili slikovno pismo. Potrebno je uložiti dosta vremena i truda da bi učenici pravilno koristili ovu tehniku i da bi im pomogla u savladavanju gradiva. Naročito je važno objasniti roditeljima razliku, kako bi mogli pratiti dete. Kod mlađe dece i na početku primene, slikovno-asocijativni prikaz liči na slikovno pismo, dok kasnije prerasta u jednu sliku. Apstraktne pojmove, misaone imenice pretvaramo u konkretan pojam i taj pojam crtamo. Na primer, reč ideja prikazujemo kao sijalicu, rana kao hanzaplast, plemenitost kao viteza.
Primer :
Slikovno – asocijativni prikaz Lekcije „Disanje”, Svet oko nas , 2. razred
„Neke životinje koje žive u vodi dišu preko pluća, ali imaju sposobnost da dugo drže dah. Stanovnici kopna udišu i izdišu vazduh na nos. Biljke dišu tako što uzimaju preko lista vazduh.”
Neke od asocijacija sa slike su: disanje (div na vrhu brda), vazduh (duh u vazi), biljke dišu (drvo sa mišićima, zvučna asocijacija – dižu)…
Nakon izrade slikovno-asocijativnog prikaza, izvršila sam proveru znanja i 95% sadržaja je zapamćeno na času. Ovako visok procenat je na svakom času, bez obzira na nastavni predmet. Pored učenja gradiva, učenici značajno napreduju u likovnom izražavanju.
Crtanje slikovno-asocijativnog prikaza traje dugo i dok crtaju učenici
razmišljaju, povezuju, igraju se i usput pamte. Svaka pesmica ili lekcija naučena pomoću slikovno-asocijativnog prikaza ostala je dugo zapamćena.
Kada je slikovni prikaz gotov, „pročitamo” ga bez gledanja u tekst i lekciju/pesmicu ponovimo na osnovu slika. Tada na najbolji način vidim da li dete vlada celim slikovno prikazanim sadržajem. Delovi prikaza za koje učenik nije siguran šta predstavljaju, mogu da se dorade i poboljšaju novim asocijacijama i idejama. Učenici po pravilu ne znaju one delove slikovno-asocijativnog prikaza u kojem su koristili ilustracije na tekst, asocijacije druge dece ili „loše” asocijacije. Na primer, crveno – majica, jer majica može biti bilo koje druge boje. Malina bi bila dobra asocijacija. Asocijacije svakodnevno vežbam sa učenicima. Učenike podstičem da crtaju, što ponekad izbegavaju misleći da su loši u tome. U ovoj tehnici kvalitet crteža je manje bitan, a mnogo je važnije kakve su asocijacije i kako ih učenici povezuju. Usput, deca postaju izvanredni crtači. Ponekad roditelji kod kuće brane deci da crtaju, jer im oduzima puno vremena. Čula sam primedbu jedne mame koju je rekla svom detetu kada je htelo da uradi slikovni prikaz pesmice: „Uči kako se uvek učilo!” Ovo je primer kako roditelj može da predstavlja prepreku u radu. Učenici čiji roditelji ne podržavaju rad učitelja, kao i u svim drugim situacijama sa kojima se učitelji susreću, postižu značajno niže rezultate u učenju. Nasuprot tome, učenica iz šestog razreda mi je donela svesku u kojoj vodi beleške na časovima i svesku koju koristi kod kuće dok uči lekcije. U toj svesci su lekcije obrađene slikovno-asocijativnim prikazom iz više nastavnih predmeta. Za sve što joj je teško da nauči, uradi slikovo-asocijativni prikaz.
Šifre su takođe NTC tehnika koju često koristim u nastavi. Učenici brzo ovladaju šiframa i sami pronalaze njihovu primenu. Ovo je tehnika koja mi omogućava korelaciju nastavnih sadržaja iz više nastavnih predmeta. Zadam tri ili više reči po određenom kriterijumu, tzv. „tematske šifre” (pojmovi vezani za reljef, vrste reči, matematiku, prirodu – živu i neživu, gradove…) i u svakoj od njih se krije po jedno slovo koje učestvuje u rešenju. Zadata šifra u obliku brojeva krije poziciju slova u rečima, onim redom kako su napisane. U navedenom primeru, iz prve reči u rešenju učestvuje slovo T koje je na drugoj poziciji u reči STENA. Iz druge reči SVETLOST u rešenju je slovo L sa pete pozicije i iz treće reči slovo O sa druge pozicije u reči VODA. Tako je nastala šifra 2 5 2. Šifre zadajem na više nivoa složenosti. U navedenom primeru koristila sam prvi nivo šifrovanja na temu „Vrste imenica” – zajedničke imenice (srpski jezik) i neživa priroda (svet oko nas). Reči pišem na tabli dok učenici ne ovladaju tehnikom, ali pošto brzo savladaju tehniku, prelazim na pogađanje bez zapisivanja reči i šifre. Ovo je omiljena NTC tehnika kod kuće i u školi. Učenici smišljaju i zadaju drugim učenicima. Povremeno organizujemo turnir u NTC šiframa. Navešću primer sa prvog nivoa šifrovanja od ukupno četiri nivoa složenosti.
Primer:
Zajedničke imenice – neživa priroda
STENA
SVETLOST
VODA
ŠIFRA: 2 5 2
REŠENJE: TLO
NTC poligon je efikasna svakodnevna aktivnost sa decom na časovima. NTC poligon se razlikuje od sportskih poligona, jer se deca kroz fizičku aktivnost i misaono aktiviraju. Da bi se napravio dobar NTC poligon potrebno je ispuniti sve neophodne elemente igre koje je definisao dr Ranko Rajović. Poligone u nastavi koristim svakodnevno, bez obzira da li deca imaju nastavu fizičkog vaspitanja. Ovo podrazumeva da se nastava realizuje napolju, bez obzira na vremenske uslove. U početku stanice poligona postavljam sama, a kasnije deca sama smišljaju stanice poligona i postavljaju ih koristeći „čarobnu liniju”, „paukovu mrežu” i druge NTC tehnike. Uz misaonu aktivnost osmislim različite oblike kretanja i obrnuto.
NTC društvene igre
NTC društvene igre uključuju misaone procese, saradnju, strategiju, povezivanje, učenje koje doprinose razvoju memorije, jačanju koncentracije i pažnje, naročito sve manje prisutne duboke pažnje, neophodne za učenje, doprinose razvoju logičkog razmišljanja, divergentnog i konvergentnog mišljenja, ovladavanju naučnim činjenicama na zanimljiv i deci blizak način.
„Bez straha do šaha”, „Reč na potezu”, „Zeleno je više”, „Hemikado”, „Fizikado” „NTC menjaža – životinje” i drugo, samo su neke od mnogobrojnih NTC igara koje koristim. Svaku od njih je moguće primeniti u nastavi. Moj zadatak je da nastavno gradivo integrišem u igre.
Na slici su učenici razreda 4/3 koji na času Prirode i društva igraju NTC igru „Reč na potezu”. Igra se pomoću 72 karte sa slovima, po pravilima društvene igre Tablić. Slova se sastavljaju u reč. Učenici prvo čitaju tekst lekcije, traže ključne reči i zatim ih pokušavaju sastaviti pomoću slova koja imaju u ruci i na talonu. Na primer, učenici su u lekciji Prvi svetski rat sakupili reči: rat, boj, princ… Pobednik je učenik koji do kraja igre sakupi najviše reči ili učenik koji ima najdužu reč. Kriterijumi se utvrde na početku igre i menjaju se u dogovoru sa učenicima.
Igra „Reč na potezu” je publikovana i postoji u ćiriličnom i latiničnom pismu. Koliko su NTC igre deci zanimljive, govori i to što ubrzo deca sama počnu da ih smišljaju. Ovo predstavlja najviši domet primene NTC sistema učenja.
Prepreke koje ograničavaju rad po NTC sistemu učenja
• Zatvoreni prostori u školi;
• Školsko zvono;
• Predrasude i stereotipi svih aktera obrazovnog procesa, izuzev dece;
• Strah učitelja od novog i rigidnost na promene;
• Veće angažovanje učitelja u pripremanju i realizaciji nastave;
• Nedovoljno razumevanje NTC sistema učenja od strane učitelja;
• Navike roditelja zbog ličnih iskustava i modela reproduktivnog
učenja u toku njihovog školovanja stvaraju strah i nepoverenje.
Zaključak
Potreban je svakodnevni „trening” učitelja i dokazivanje rezultatima. NTC sitem učenja može uspešno da se primenjuje u svakodnevnom radu i da daje vrhunske rezultate nakon što postane filozofija, način mišljenja učitelja. Reproduktivno učenje zamenjujem podsticanjem učenika na povezivanje, analiziranje, zaključivanje, mišljenje koje dovodi do funkcionalnog znanja. Iz moje učionice se često čuje dečja graja koju vidim kao radost slobodne dece, a svoj pedagoški stil prilagođavam učenicima. Ne prekorevam ih i ne kažnjavam. Nema netačnih odgovora. Svaki odgovor učenika je nova ideja! Nastupam iz ugla deteta, podstičem sveukupan razvoj učenika, naročito njihove jake strane i poštujem detetovu prirodnost. Otkrivam darovitost, posebnost i podstičem njen razvoj. Ovakav pristup traži od mene da budem dinamična, da pratim aktivnost učenika i uvažavam njihovu potrebu za smenjivanjem aktivnosti u toku časa.
Roditelji uglavnom ne mogu učestvovati u izradi domaćih zadataka i to ponekad pravi problem na početku saradnje i najčešći je razlog brige roditelja za napredovanje učenika. Inače je ovo jedna od specifičnosti rada po NTC metodologiji. Moje razumevanje za brigu roditelja je veoma važno. U tome pomažu vrhunski rezultati koje učenici postižu od prvog do četvrtog razreda, kao i rezultati u starijim razredima.
mr Slavica Bobić, učiteljica
OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”,Sremska Mitrovica
