Izbornik
Izbornik
Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, zemlja bez žena, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, kuhinja bez mesa, molitva bez prestanka, veza sa nebesima bez prekida, Slavopoj Hristu bez umora, smrt bez žaljenja.
Vladika Nikolaj Velimirović
Jerođakon Siluan, sabrat manastira Grigorijat na Svetoj Gori, bogoslužio je 6. februara 2022. godine u Hramu Sv. Simeona Mirotočivog na Novom Beogradu. Nakon nedeljne liturgije, u parohijskom domu je organizovan razgovor vernika sa svetogorskim monahom, domaćin je bio protojerej-stavrofor Radič Radičević.
Imali smo čast i retku privilegiju da čujemo kazivanje oca Siluana. Bilo je priča o raznim temama koje su interesovale veliki broj vernika: od svakodnevnih problema savremnog društva do života monaha na Svetoj Gori, a potom i razjašnjenja pojma jurodivosti. Nažalost, nije bilo dovoljno vremena za širok spektar tema i dilema, stoga smo zamolili oca Siluana za kratak razgovor i konkretne poruke mladim ljudima.
Oče Siluane, zahvaljujemo što ste izdvojili vreme za „Prosvetionik”.
Blagodaran sam i ja, pozvali su me oci u Hram Sv. Simeona Mirotočivog, danas je zaista lep dan, nedelja, bilo je mnogo ljudi, nisam očekivao da će biti tako posećen skup nakon liturgije u prelepoj novoj sali…
Na skupu je bilo mnogo zainteresovanog mladog sveta. Koja je Vaša poruka mladim ljudima koji imaju sve više izazova?
U svojim obraćanjima, posebnu pažnju posvećujem mladim ljudima. Mladi, za razliku od starijih, nemaju dovoljno iskustva. Stariji imaju veću duhovnu i životnu zrelost, veće hrišćansko iskustvo i naravno, lakše mogu da se snađu u životu. Mladi ljudi su danas na jednom velikom krstu. Ne samo mladi ljudi u Beogradu, nego i u celoj Srbiji i šire. Iz više razloga su mladi danas na krstu jer imaju mnogo izazova, a nemaju iskustva. A iskustvo se stiče, ne pada sa neba, ali Gospod je došao iz svog nebeskog sedišta, iz svog nebeskog prebivališta da opitno učestvuje u našem životu. Upravo taj opit je jako bitan za sve nas jer opitom se stiče iskustvo.
Za mlade ljude je najbitnije da imaju potkrepljenje! Ja ne volim tu reč samouverenje, samopuzdanje. Jesu to lepe reči, ali mi ne zvuče hrišćanski. Adekvatnije bi bilo bogopoznanje, bogouverenje. Mi imamo samopouzdanje samo ako verujemo u Hrista – koji je živ, koji je vaskrsao i uvek je sa nama, na svakoj službi, na svakoj liturgiji. U našoj duši posle krštenja, Gospod je sa nama, u nama, u Duhu Svetom. Mi na Svetoj Gori ne pričamo mnogo i ne ponavljamo stalno da je Gospod sa nama. To se tamo oseća, to se podrazumeva.
Imate li konkretene savete za mlade ljude koji su danas sve depresivniji?
Vraćajući se sa liturgija i službi a boraveći u Beogradu, mnogo ljudi vidim ovih dana, gledaju u zemlju, potišteni su… Moramo živeti bogopouzdanje, hristopouzdanje, oživeti u sebi!
Ne uzdajmo se samo u sebe nego: uzdajmo se u sebe, ali samo ukoliko je i Hristos sa nama – jer bez Hrista ne možemo ništa! Gospod nas zove da koristimo njegovu neiscrpnu ljubav.
To je poruka za mlade ljude, ali i za sve nas: da ne žalimo sebe, da ne zatvaramo sebe.
Dakle, otvorimo se prema Hristu, ali i prema bližnjima.
Jednostavno, ujutru kad se probudimo, ne moramo odmah da uzimamo telefon nego dajte da izgovorimo nekoliko molitava: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog!
Posvetimo prve trenutke uma i razuma – Hristu. Najlepše nešto što može da nam se desi ujutru je da se pomolimo, a Hristos jedva čeka da ga zovemo. Eto, to je poruka.
Uzdignutog čela, sa Hristom, ne plašeći se, nego uzdajući se u Hrista i sa verom! Hristovernost, hristopouzdanje – to je naša nada, to je naša radost.
Verujmo, jer svaka reč Jevanđelja je svetlost, svaka reč Hristova je svetlost a svetlost je večnost, a večnost je besmrtnost a besmrtnost je Hristos – i mi smo zbog toga stvoreni.
Razgovor vodile Dragana Litričin Dunić i Mirjana Pajić
