Vaskrs – praznik radosti

Ako svaka religija ima svoj praznik nad praznicima, onda je u hrišćanskom svetu to svakako Vaskrs. Suština čitave religije zasniva se upravo na događaju Hristove pobede nad smrću.

Bog dolazi u svet u telu čoveka kako bi tajnu Božiju približio svim ljudima i oslobodio ih od ljudskog najvećeg straha – straha od smrti. Sin Božiji strada kao čovek kako bi svim ljudima pokazao da smrt nije neprebrodiva prepreka ljudskog postojanja i da se život ne završava na zemlji. Na sam praznik se peva: „Hristos ustade iz mrtvih, smrću smrt uništi i svima koji su u grobovima život darova.”

Ovaj događaj o kome svedoče njegovi učenici – apostoli, koji su Hrista pratili tokom njegove misionarske delatnosti na zemlji, svoju veru i učenje proširili su na sve kontinente sveta. Sam događaj stradanja i Vaskrsenja opisan je u četiri Jevanđelja koja predstavljaju najsvetije spise Hrišćana.

Ovo je pokretni praznik i najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Kako su ljudi vizuelna bića, samim tim lepota svakog događaja i praznika mora biti uveličana nekim ritualnim događajima, pa se tako za Vaskrs po tradiciji farbaju jaja. Jaje je simbol života, rađanja i kao takvo postalo je i simbol vaskrsenja Hristovog kako bi se u malom pokazala veličina samog praznika. Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je Marija Magdalena putovala u Rim i posetila cara Tiberija i kao poklon darivala mu korpu s jajima. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla „Hristos vaskrse” i sva jaja u korpi postala su crvena. Tako je i crvena postala osnovna boja za farbanje uz simboliku smrti i Hristove krvi prolivene na Veliki petak kada se po tradiciji i farbaju jaja.

Ipak, crvena je boja radosti, jer se jaja razbijaju na Vaskrs kao simbol oslobađanja života, simbol vaskrsenja. Jaja se danas farbaju u svim veselim bojama sa različitim ukrasima, ali je ostalo u tradiciji da prvo jaje koje se ofarba mora biti crvene boje i ono se naziva „čuvarkuća”. Ovo jaje se u domaćinstvu čuva tokom čitave godine i simbolično ima zadatak da čuva sve ukućane od zlih sila, čuva se sve dok se ne ukrasi jaje pred naredni Vaskrs.

Sam praznik prate i radosni pozdrav među vernicima „Hristos vaskrse” i otpozdrav „Vaistinu vaskrse”. Samom prazniku predhodi post od sedam nedelja, pa se tako nakon odricanja od raznih poslastica i gurmanskih đakonija, na prazničnu trpezu iznosi pregršt jela, što sam praznik uznosi na još jedan način.

Ako se vratimo u prošlost kada se u našem narodu živelo dosta teže, možemo videti da je upravo i u takvim okolnostima praznična trpeza bila nešto na šta se obraćala posebna pažnja. Vaskrs uvek pada u nedelju i praznuje se tri dana, mada se u crkvenoj praksi ovaj događaj pominje i narednih četrdeset dana, do praznika pod nazivom Spasovdan.

Da je ovo smisao naše vere možemo videti i iz činjenice da svaka nedelja u crkvenoj praksi predstavlja mali Vaskrs, i tokom čitave godine. To nam lepo svedoči i sam naziv nedelje u ruskom jeziku koji glasi Voskresenije.