Васкрс – празник радости

Ако свака религија има свој празник над празницима, онда је у хришћанском свету то свакако Васкрс. Суштина читаве религије заснива се управо на догађају Христове победе над смрћу.

Бог долази у свет у телу човека како би тајну Божију приближио свим људима и ослободио их од људског највећег страха – страха од смрти. Син Божији страда као човек како би свим људима показао да смрт није непребродива препрека људског постојања и да се живот не завршава на земљи. На сам празник се пева: „Христос устаде из мртвих, смрћу смрт уништи и свима који су у гробовима живот дарова.”

Овај догађај о коме сведоче његови ученици – апостоли, који су Христа пратили током његове мисионарске делатности на земљи, своју веру и учење проширили су на све континенте света. Сам догађај страдања и Васкрсења описан је у четири Јеванђеља која представљају најсветије списе Хришћана.

Ово је покретни празник и најраније може пасти 4. априла, а најкасније 8. маја. Како су људи визуелна бића, самим тим лепота сваког догађаја и празника мора бити увеличана неким ритуалним догађајима, па се тако за Васкрс по традицији фарбају јаја. Јаје је симбол живота, рађања и као такво постало је и симбол васкрсења Христовог како би се у малом показала величина самог празника. Јаја се фарбају у спомен на догађај када је Марија Магдалена путовала у Рим и посетила цара Тиберија и као поклон даривала му корпу с јајима. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бела јаја у корпи променила боју. У том тренутку Марија је рекла „Христос васкрсе” и сва јаја у корпи постала су црвена. Тако је и црвена постала основна боја за фарбање уз симболику смрти и Христове крви проливене на Велики петак када се по традицији и фарбају јаја.

Ипак, црвена је боја радости, јер се јаја разбијају на Васкрс као симбол ослобађања живота, симбол васкрсења. Јаја се данас фарбају у свим веселим бојама са различитим украсима, али је остало у традицији да прво јаје које се офарба мора бити црвене боје и оно се назива „чуваркућа”. Ово јаје се у домаћинству чува током читаве године и симболично има задатак да чува све укућане од злих сила, чува се све док се не украси јаје пред наредни Васкрс.

Сам празник прате и радосни поздрав међу верницима „Христос васкрсе” и отпоздрав „Ваистину васкрсе”. Самом празнику предходи пост од седам недеља, па се тако након одрицања од разних посластица и гурманских ђаконија, на празничну трпезу износи прегршт јела, што сам празник узноси на још један начин.

Ако се вратимо у прошлост када се у нашем народу живело доста теже, можемо видети да је управо и у таквим околностима празнична трпеза била нешто на шта се обраћала посебна пажња. Васкрс увек пада у недељу и празнује се три дана, мада се у црквеној пракси овај догађај помиње и наредних четрдесет дана, до празника под називом Спасовдан.

Да је ово смисао наше вере можемо видети и из чињенице да свака недеља у црквеној пракси представља мали Васкрс, и током читаве године. То нам лепо сведочи и сам назив недеље у руском језику који гласи Воскресеније.